Игор Радојичић: Тежиште на стабилизацији и промоцији Српске

- Мислим да смо много урадили и на једном и на другом плану. На међународном плану ми смо се одлучили за велики број контаката како бисмо директно предочили став Републике Српске у погледу појединих питања. Не могу рећи да смо се увијек слагали, на неким дестинацијама то се прихвати са уважавањем, а на некима са нешто мање, док је са некима тешко остварити контакт уопште - изјавио је Радојичић.

* ГЛAС: Народна скупштина Републике Српске у прошлој години оборила је рекорд по броју усвојених аката. Можемо ли очекивати тако интензиван рад и у текућој години?

РAДОЈИЧИЋ: Статистички гледано, 2008. година била је рекордна година, са усвојених 96 закона и више од 40 нацрта закона. У НСРС имамо статистику свих поратних година и, заиста, од Дејтона наовамо, то је била година са највише усвојених аката. Наш законодавни рад по квантитету, али мислим и по квалитету, био је јако значајан јер је донесено много веома важних закона, као што су закони у вези са свим нивоима образовања, закони из области финансија, пољопривреде, правосуђа...

На првој сједници, коју би требало да одржимо крајем јануара, имаћемо програм рада за ову годину, који је такође веома амбициозан, обиман, подразумијева више аката него што је било прошле године. Aко би ова година била релативно мирна, онда бисмо могли имати још једну изузетно квалитетну законодавну годину.

* ГЛAС: Шта је, по Вама, изузетно битно и неизбјежно да НСРС уради у овој години?

РAДОЈИЧИЋ: Надам се да би у што краћем року требало да завршимо причу са амандманима на Устав Републике Српске. Тај нацрт је усвојен још прољетос, приједлог је припремио Одбор за уставна питања НСРС. Како у одлучивању и усвајању учествују и НСРС и Вијеће народа РС, одлучили смо да разговарамо са њима у вези са предложеним амандманима. Они немају право да предложе амандмане, него учествују на крају и по принципу "узми или остави", и цијели пакет могу да прихвате или одбију. Из Клуба Бошњака у Вијећу народа већ има неколико примједби и у јануару очекујемо наставак разговора, прије свега са Клубом Бошњака, да покушамо да нађемо рјешење и да, коначно, у првом тромјесечју ове године усвојимо приједлог амандмана на Устав РС који је рађен више од двије године. Послије тога бисмо могли да одлучимо да ли да уђемо у сљедећу фазу уставних промјена, јер смо анализирали седам поглавља Устава РС и остало је још пет поглавља која се односе на Народну скупштину, Вијеће народа, Владу, предсједника Републике.

Планиран је и низ системских закона из разних области и можда ће најинтересантнија бити друга степеница у фази реформе пензијског система, гдје би се коначно требало ући у систем добровољног пензијског осигурања и другог и трећег стуба осигурања, а то, опет, зависи од глобалне економске ситуације. Aко она није повољна, мораћемо добро да промислимо да ли улазити у то.

* ГЛAС: Рекли сте да се Бошњаци у Вијећу народа РС противе неким од амандмана на Устав РС. О којим амандманима је ријеч?

РAДОЈИЧИЋ: У овом моменту постоје четири тачке неслагања. Једна је питање преноса надлежности. Ми смо једним амандманом на Устав предвидјели да се пренос надлежности са Републике Српске на БиХ може вршити по процедури предвиђеној за промјене Устава, јер ако се одређена надлежност преноси, ту се, по мишљењу већине учесника у расправама, ради о својеврсној уставној промјени. Из Клуба Бошњака долазило је више различитих примједби, од тога да то уопште не треба да стоји у ентитетском уставу, јер је питање Устава БиХ или нечег другог, па до тога да се на тај начин блокира пренос надлежности јер је процедура за измјене устава спора и компликована. За одлуку је потребно двије трећине у НСРС, већина у сваком од клубова у Вијећу народа, те да буде предложено у виду нацрта, прође јавну расправу и тако даље.

Друга примједба односи се на дефиницију својине, јер би се приједлогом амандмана у Устав РС увео појам "јавне својине", поред приватне својине, при чему би јавна својина могла да буде својина ентитета или локалне заједнице. Примједба Бошњака је да мора да постоји и својина БиХ.

Трећа примједба односи се на дужности и надлежности потпредсједника Републике. Формирали смо један амандман који је резултат трагичне ситуације коју смо имали крајем 2007. године када је преминуо предсједник Републике и када се појавила уставна празнина у вези са вршењем његових послова. Тај амандман није задовољио Клуб Бошњака и они траже да се једном од потпредсједника Републике да у надлежност да мијења предсједника Републике у случају оставке, опозива, смрти или трајне неспособности.

Четврта примједба Клуба Бошњака била је да ентитет не треба да има главни град, већ да ентитети могу да имају само административна сједишта. То је за нас неприхватљиво, јер и Федерација БиХ има главни град, према томе, Република Српска од тога не би требало да одустане.

Имамо четири крупне тачке неслагања у овом моменту и биће потребни озбиљни разговори да покушамо да дођемо до рјешења које би било прихваћено и то је прилично озбиљан политички залогај.

* ГЛAС: У прошлој години састали сте се са многим свјетским званичницима. Како они виде Републику Српску и имамо ли бољи положај него претходних година?

РAДОЈИЧИЋ: Једно од тежишта овог вођства Републике Српске је стабилизација и промоција Српске и мислим да смо много урадили и на једном и на другом плану. На међународном плану ми смо се одлучили за велики број контаката како бисмо директно предочили став Републике Српске у погледу појединих питања. Не могу рећи да смо се увијек слагали, али је веома крупан корак напријед у афирмацији наших ставова да имамо директну комуникацију и да можемо да дођемо на важне дестинације и изнесемо наш став. На неким дестинацијама то се прихвати са уважавањем, а на некима са нешто мање, док је са некима тешко остварити контакт уопште.

То је мукотрпна борба која траје годинама, јер да би се успоставили квалитетни међународни контакти, потребно је градити повјерење и односе много година. Ми смо у НСРС у 2008. години имали највећи број страних делегација икада примљених, које су дошле из Њемачке, Словачке, Велике Британије, Француске и многих других држава, а ја сам био у посјетама од Вашингтона до Москве, са добрим и веома високим нивоом контаката, прије свега са људима који се баве питањима Балкана и БиХ.

Имамо намјеру да наставимо комуникације и март је веома битан моменат за БиХ због нове сједнице Савјета за примјену мира и до тада ће се многе битне ствари договарати и на међународном и на домаћем плану.

Већ почетком фебруара путујем у Вашингтон, послије чега очекујем билатерале које би се требале дешавати и у Бриселу, те до марта очекујемо интензивне међународне активности и контакте како бисмо видјели са једне стране ставове битних фактора међународне заједнице, а са друге стране да пренесемо свије мишљење. Глобална оцјена би могла бити да имамо значајан напредак у успостављању међународних контаката, да нема увијек разумијевања за наше ставове, већ да има и много стереотипа још од ратног периода, али да се то веома мукотрпним и дуготрајним радом може полако мијењати да дође до разумијевања наших ставова.

* ГЛAС: Делегација из Шведске похвалила је Главну службу за ревизију институција Републике Српске, а Норвежани су најавили велика улагања у Српску. Шта бисте Ви истакли са тих састанака као веома битно и позитивно за Републику Српску?

РAДОЈИЧИЋ: Оно што је можда најбитније, у глобалној оцјени, јесте да Република Српска има политичку и институционалну стабилност и да смо економски тренутно у знатно бољој позицији од Федерације БиХ. Цијели постдејтонски период обиљежила је ситуација у којој је Српска била политички изолована, економски стално слабија, инертнија и лошији дио БиХ. Постоје трендови који су позитивни, који се односе на успоне у економији и у политици, и требало би их задржати, и то ће бити велики изазов у овој години.

Не изузимајући нити један појединачни догађај, глобални укус какав се да осјетити из свих контаката са међународним званичницима, и наше унутрашње оцјене, говоре о консолидацији, стабилности и позитивним трендовима.

* ГЛAС: Дијеле ли странци став домаћих политичара да је постојање Српске неупитно и да је стабилнија него икада?

РAДОЈИЧИЋ: Велики допринос политике која је на сцени од 2006. године до данас јесте да смо, од ситуације која је била политички јако депресивна и у којој се постављало питање хоће ли Републике Српске уопште бити или ће остати празна љуштура из које ће да исцуре све надлежности и суштина, дошли до ситуације у којој практично са свих свјетских дестинација иде чврста и јасна порука да је Република Српска у дејтонском оквиру неоспорна. То је званичан став од америчке администрације па надаље, и огроман је корак напријед у односу на оно како је било 2005. године, када су се надлежности и општи осјећај за Српску потпуно губили и чини ми се да је општа атмосфера била депресивна и песимистичка. Може бити веома субјективно, али мислим да је то можда наш највећи допринос, поред неких економских позитивних догађања, тај однос према Српској и потпуни преокрет тренда у стабилизацији и прихватању Републике Српске и на међународном плану.

* ГЛAС: Шта очекујете од захтјева за враћање надлежности које су са РС пренесене на БиХ?

РAДОЈИЧИЋ: По нашем мишљењу, у разговорима о уставним промјенама, ако се отвара питање БиХ и надлежности њених институција, то отвара и питање надлежности ентитета. Вјероватно је поглед из Сарајева знатно другачији него поглед из Бање Луке. Поглед из Сарајева је шта би се од надлежности још могло додефинисати за државни ниво, а поглед из Бање Луке је редефинисање до сада пренесених надлежности и њиховог функционисања. Ми тврдимо да од неколико десетина до сада пренесених надлежности, један дио тих пренесених надлежности није функционалан, односно није дао онај ефекат како се настојало представити да ће имати тиме што ће бити поједностављено и централизовано. За нас је у уставним промјенама то једно питање које се треба рјешавати, не у смислу даљег преноса са ентитета на државу, већ у смислу отварања питања онога што је већ на државном нивоу на који начин га децентрализовати и вратити на ентитетски ниво.

* ГЛAС: Како гледате на подјелу државне имовине и да ли она треба да се књижи на БиХ, па на ентитете, јер наши стручњаци тврде да у праву не постоји таква могућност?

РAДОЈИЧИЋ: Странка демократске акције је под притиском других бошњачких политичких партија и под јаким медијским нападом, послије потписа прудског споразума, одступила од основног споразума. У Пруду је направљен квалитетан договор што се тиче државне имовине и предвиђен територијално функционални принцип који смо ми и заступали дуго времена уназад. Он даје могућност функционисања свим нивоима власти, а у основи велику већину државне имовине лоцира на ентитетима, кантонима и локалним заједницама. Под страшним медијским притиском и ударом Странке за БиХ и СДП-а, СДA се повукла и изашла са ставом да се иде у ову "гимнастику" са књижењем, у којој би се све књижило на БиХ, па прекњижавало на ентитете. То је, у ствари, био став Странке за БиХ, и то је створило озбиљан проблем у рјешавању ситуације са државном имовином.

Несумњиво је да ће поново бити потребан састанак политичких лидера да се те ствари покушају разјаснити. Ми од самог почетка заступамо став да су ентитети власници имовине, а држава да има минимум који јој је потребан за функционисање и мислимо да је то рационалан компромис између онога што је ентитетска потреба и право, и онога што је потреба институција БиХ. Став који долази из Сарајева је чисто политички, не полази од тога шта коме треба или шта је у основи Дејтонског споразума, већ од основа политике која је дуго присутна и која покушава негирати ентитете. Од таквог политикантског приступа нема користи нико, и оштећени су и ентитети и БиХ.

* ГЛAС: Већ сте најавили потешкоће приликом рјешавања питања Брчко дистрикта. Хоће ли домаћи политичари имати капацитета да ријеше то питање?

РAДОЈИЧИЋ: Показује се да је у овом моменту то питање које се можда и најтеже рјешава. Суштина проблема своди се на то, бар према захтјевима супервизије за Брчко, да се дистрикту обезбиједи стабилно функционисање у домаћем правном систему и да статус Брчко дистрикта буде потпуно уређен и "цементиран" у домаћем уставном и правном систему, те да не може бити угрожен неким унилатералним одлукама ентитета или БиХ.

Расправа се не води о ревизији арбитражне одлуке, или о промјени статуса, већ о томе. Ту се појављује много правних финеса, од питања да ли то дефинисати законом, уставним амандманима или уставним законом. Став из прудског споразума је уставни закон, а став дијела међународне заједнице, и поред прихватања прудског споразума, јесте да није довољан уставни закон. То јавности можда и није познато, али дио међународне заједнице сматра да су искључиво потребни амандмани на Устав БиХ који би учврстили статус Брчко дистрикта.

Химна

* ГЛAС: Химна Републике Српске први пут је интонирана на Дан Републике, али грб још нисмо добили. Да ли сте добили званичну одлуку Уставног суда РС и који је сљедећи корак НСРС?

РAДОЈИЧИЋ: Одлука нам је достављена и објављена у "Службеном гласнику Републике Српске" и уставни закон који се односи на химну ступио је на снагу око 5. јануара. Српска сада има нову химну, до које смо дошли уз темељан и тежак рад, и око које ће сигурно бити контроверзи. Велики број људи и даље је емотивно везан за химну "Боже правде", која је укинута одлуком Уставног суда БиХ и не може бити враћена. Мени је јасно да та идентификација, код огромног броја људи, прије свега српске националности постоји и да им је немогуће наметнути друго рјешење.

Мислим да смо за шест година рада на овој контроверзној теми понудили најбоље рјешење и најбољу химну коју смо имали. Ко је буде оспоравао, нека понуди боље, а ко је прихвати, биће ми драго.

Идентитет Српске

* ГЛAС: Постоје назнаке да ће одлука о затварању OHR-а бити донесена на предстојећој сједници Савјета за примјену мира, заказаној за март. Каквом видите Републику Српску и БиХ послије затварања OHR-а?

РAДОЈИЧИЋ: У марту би требало да се донесе нека одлука, а она зависи од испуњавања услова који су нам задати. Већ постоји оквирна стратегија Европске уније која БиХ кроз ту своју нову стратегију третира као кандидата за чланство у ЕУ и има намјеру да је "води за руку" ка чланству, чиме БиХ постаје више европско питање него свјетско колико је била до сада. Тиме не нестаје улога СAД, нити Русије, које ће овдје и даље играти важну улогу, али у први план излази улога ЕУ.

Не очекујем да ће теме које су сада присутне и које се тичу унутрашњег уређења, устава, територијалне организације, централизације и децентрализације нестати са дневног реда. На политичким вођствима је да разумном и рационалном политиком на овим просторима омогуће напредак, постојање идентитета који желе да постоје, а за Републику Српску је кључно постојање идентитета Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.