Игор Радојичић: Кроз призму ратне прошлости гледа се и на садашњост

Поучена искуством других, увелико теку припреме за дочек свјетских званичника, конгресмена, предсједника, вјерских великодостојника. О улози домаћина скупа, али и актуелним политичким питањима која су најуже везана за европски пут земље, у интервјуу за "Глас Српске" разговарали смо са предсједником Народне скупштине РС Игором Радојичићем.

* ГЛAС: Ближи се шесто годишње окупљање званичника југоисточне Европе, чији сте домаћин. Ко је од високих свјетских званица потврдио долазак или учешће на овом скупу?

РAДОЈИЧИЋ: Бања Лука је поносна што је домаћин једног интернационалног скупа, за шта се прилика ријетко добија. Догађај је специфичан, има елементе  политичког, религиозног и друштвеног карактера. Ријеч је о наставку америчког националног Молитвеног доручка, који се већ 57 година обиљежава у Вашингтону.

Његов смисао је окупљање широког спектра људи који шаљу поруку мира и толеранције. До сада смо упутили више од 450 позива. На скупу, у овом тренутку, требало би да учествује око 150 људи из различитих земаља. Из СAД неколико конгресмена или сенатора, предсједници Србије и Црне Горе, предсједавајући Предсједништва БиХ и Савјета министара БиХ, највиши вјерски високодостојници и бројни други.

* ГЛAС: Са оваквим изазовом Бања Лука се још није сусрела. Мислите ли да је ово прилика да се промијени погрешан утисак о РС и народима који овдје живе, који гаје поједини свјетски званичници?

РAДОЈИЧИЋ: И Република Српска и БиХ имају проблем са стереотипима из ратног и поратног периода. Са њима се РС прилично тешко носи јер стално наилазимо на неразумијевање политичких ставова и реалности у овој земљи. Кроз призму ратне прошлости гледа се и на садашњост. Када се неке истине таблирају у глобалним медијима или на битним политичким мјестима, онда их је тешко и готово немогуће исправити. Овај скуп је прилика да се пошаље порука која је садржана у самој теми скупа "Богатство различитости", а настојимо да се РС и БиХ афирмишу не само као објекат међународног туторства, већ као субјект међународне заједнице у складу са својом величином и значајем.

* ГЛAС: У јавности су актуелне иницијативе за Дејтонским споразумом 2. Како гледате на то да се један међународни споразум којим је окончан рат на овим просторима покушава мијењати. Колико је ова идеја опасна по укупне односе у БиХ и у региону?

РAДОЈИЧИЋ: Ни из једне озбиљне куће није дошла иницијатива за новим Дејтонским споразумом. Међународни споразум може се мијењати само новим међународним споразумом. То није само мировни споразум, већ је успоставио и 15 година економско-политичког прогреса БиХ. Постоје одређене спекулације у политичким круговима који негирају Дејтонски споразум и желе ново уређење БиХ. Ниједна од свјетских дестинација није изашла са приједлогом нове међународне конференције. Гаранти Дејтона су СAД, Руска Федерација, Европска унија, Србија и Хрватска, и представници народа у БиХ, гдје је и РС једна од потписница споразума. Устав који је дио Дејтонског споразума може се мијењати у Парламенту БиХ у уставом прописаној процедури и уз договор у земљи. Остали анекси споразума су непромјењиви.

* ГЛAС: Сматрате ли да одређене надлежности које су подигнуте на ниво БиХ треба да се врате на ниво РС и шта мислите о преносу уставних надлежности?

РAДОЈИЧИЋ: Народна скупштина РС усвојила је 16 закључака поводом ефеката преноса надлежности са ентитета на БиХ. За овај сет закључака гласале су све политичке партије у РС, укупно седам, док Странка за БиХ, СДA и СДП нису подржали ове закључке јер постоји концепцијска разлика између странака са сједиштем у РС и у Сарајеву. У само три случаја били смо питани о преносу надлежности и дали свој став, док у осталих 68 случајева нико није питао НСРС. Све што је пренесено мимо Устава, који предвиђа да ентитети постигну сагласност о преносу надлежности, противуставно је. Кроз закључке смо направили оквир за будуће евентуалне преносе надлежности. Он неће бити могућ без прописане процедуре мијењања Устава јер би се де факто тиме промијениле уставне надлежности ентитета. Присутно је незадовољство ефектима рада установа које су основане на темељу преноса надлежности.

* ГЛAС: Представници РС у заједничким институцијама БиХ сматрају да се под плаштом европског пута БиХ покушавају провући закони који у суштини представљају пренос надлежности. Да ли су учестале такве појаве?

РAДОЈИЧИЋ: Такве појаве су присутне од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању. Под насловом прикључивања Европи покушава се провући све и свашта. Ту долази до концепцијског политичког судара. Политичари из Сарајева сматрају да све што су европска питања треба да буде изузето из надлежности ентитета, кантона и општина. Већина политичара у РС сматра да оно што су надлежности ентитета треба да се уреди ентитетским законима. Aко постоји експлицитан услов ЕУ да нешто буде уређено на државном нивоу, о томе треба разговарати. "Узми или остави" је стандард који важи у свих 27 чланица ЕУ. О питању централизације и децентрализације у БиХ имаћемо жестоке дебате.

* ГЛAС: Aко би стране судије остале у правосуђу БиХ, то би значило да се морају мијењати одредбе Устава БиХ. Како коментаришете њихов евентуални останак?

РAДОЈИЧИЋ: У Уставном суду БиХ присуство странаца прописано је Уставом БиХ, дакле Дејтонским споразумом. Њихово присуство није могуће промијенити без промјене Устава БиХ. Када је ријеч о судијама у Суду и Тужилаштву БиХ, сагласност за њихов рад истиче ове године и институције у БиХ требало би да се поново изјасне о њиховом мандату. Став НСРС је да мандат страних судија и тужилаца на подручју БиХ, осим у случајевима ратних злочина пред Судом БиХ, треба да буде окончан. Одређену помоћ они су дали, али апсурдно је да се од нас, као да смо тек увели правосудни систем, захтијева присуство страних судија, поред правне традиције дуже од стотину година.

* ГЛAС: Има ли потребе за поновном реформом правосуђа и БиХ и у којим областима?

РAДОЈИЧИЋ: Стратегија о развоју правосуђа прошла је кроз дуг пут усвајања и усвојена је у Савјету министара БиХ и оперативна је. Међутим, сада поједини људи протурају идеје које нису садржане у Стратегији. Она није дефинисала увођење Врховног суда БиХ. Они практично траже да се прави документ који већ постоји. Она је легална и треба је поштовати. На ефикасност правосудних институција до сада је било много замјерки.

Министарска конференција

* ГЛAС: Ваш коментар на учестале оптужбе да српски политичари опструишу пут БиХ према европским интеграцијама?

РAДОЈИЧИЋ: Aко неки закон у Парламенту БиХ не добије подршку српских посланика, најлакше је залијепити им етикету да блокирају усвајање закона. Ријетко се странци запитају зашто је одређени баш тако предложен, ако није дословно преузет из европског законодавства. Ту је веома битан наговјештај новог договора између Савјета министара БиХ и ентитетских влада да се на спорним питањима у којима се покушавају прогурати неуставни закони организују министарске конференције на којима би представници оба ентитета око закона који миришу на пренос надлежности дефинисали њихове основе и потом их упутили на Парламент. До сада се дешавало да један службеник у Савјету министара БиХ напише оно што мисли да је добро, провуче то кроз одређене структуре и сутра, када неко упозори да закон није квалитетан, буде крив и оптужен.

Логистика

Скуп какав је Молитвени доручак, рекао је Радојичић, нужно нас је натјерао да отворимо бројна логистичка питања, попут хотелских капацитета у Бањој Луци, којих за овакву прилику нема довољно. Директних авиолинија са Бањом Луком нема, изузев једне са Београдом, потребна нам је конгресна дворана за интернационалне скупове, концертну салу немамо већу од ове у Банском двору и бројна друга логистичка питања.

Госте ћемо смјестити у четири хотела, а дочекујемо их на три аеродрома – Београд, Загреб и Сарајево, што нам отежава организацију, али и утиче на коначну одлуку званица да ли ће доћи у Бању Луку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.