Игор Мандић: Истином о рату до помирења у региону

Мандић је, још прије девет година, док је обављао функцију главног и одговорног уредника загребачког "Вјесника", на страницама овог листа покушао отворити расправу о рату у Хрватској и дати шансу истини и сучељавању мишљења, али је то убрзо онемогућено, јер је смијењен са те функције.  

- Хтио сам понудити могућност великој групи људи, политичарима, социолозима и другим да се у "Вјеснику", традиционалном хрватском гласилу, изјасне о томе шта је био смисао такозваног домовинског рата који је резултирао много проблематизираном "Олујом". То је спријечено, јер је засметало многима у Хрватској - казао је Мандић.

* ГЛAС: Како превазићи радикални национализам који је још присутан у региону?

МAНДИЋ: Нажалост, немам рецепта, нити рјешења за то. Нисам сигуран да га итко има. Док сви не уочимо шта је заиста проблем, нећемо га моћи ни ријешити. Оно што једни сматрају национализмом, други зову позитивним патриотизмом, а трећи фашизмом и шовинизмом. Према томе, док се не сложимо око дефиниције ових појмова, нема начина да се приступи рјешавању проблема. Национализам је срамота сам по себи и он нема никаквих позитивних аспеката, упркос старим теоријама како је он помогао оснивању нација. Данас је то потпуно упропашћен и испражњен појам и чим га спомињемо, ми смо готови. Једноставно, сви требамо рећи истину о протеклом рату и тако покушати доћи до помирења.  

* ГЛAС: Како гледате на политичку ситуацију у региону?

МAНДИЋ: Нисмо одмакли од деведесетих. Враћамо се у прошлост.

* ГЛAС: Шта је узрок томе?

МAНДИЋ: Устаљени фанатизми који због бјесомучности раде и с једне и с друге и треће стране, а који очигледно жуде за новом крвљу на овим просторима.

* ГЛAС: Шта је са прокламованим демократским процесима? МAНДИЋ: Нажалост, бојим се да је идеја такозване демократије проституирана. Демократија се претворила у једну врсту дебатног клуба. Показало се да је вишепартијски систем велика илузија, у којем само одређене групе лете за влашћу, за моћи и позицијама, а на штету народа у име којег наводно владају. Не кажем да је једнопартијски систем са ауторитарним вођом био идеалнији, али је у многим аспектима био, ипак, бољи.

* ГЛAС: Како оцјењујете развој демократије у хрватском друштву?

МAНДИЋ: Од један до пет, једва довољан. Фали нам још пуно флексибилности у систему. Затворили смо се у луђачку кошуљу бесмислених прописа, тако да се смисао сваке демократичности изгубио.

* ГЛAС: Каква је позиција Срба у Хрватској?

МAНДИЋ: Чињеница је да су Срби истјерани из Хрватске. Био је то свјестан изгон Срба који се приписује покојном предсједнику Фрањи Туђману, који, нажалост, није стигао до Суда у Хагу, гдје је свакако требао бити. Лојални и интегрирани Срби су у нешто бољој позицији, али генерално Срби нису у стању да се формирају као пуноправан фактор у друштву, а то је и дијелом захваљујући слабости својих лидера.

* ГЛAС: Као "некомуниста" шта заиста мислите о Титовој комунистичкој власти?

МAНДИЋ: Како сам одрастао, учинило ми се да је та власт превише монолитно структуирана и да је вријеме за њену смјену. Преварио сам се. Губљење ауторитета је мањак за којим жудимо, а тек кад се нађемо у пустињи духа видимо да нам недостају прави путокази.

* ГЛAС: Данас се може чути доста ружних ствари о Титу. Високи функционер ХДЗ-а Aндрија Хебранг казао је да Тито није био Хрват, да је нанио много штете хрватском народу и да је одговоран чак за бројне ликвидације Хрвата?

МAНДИЋ: Хебранг је очигледно забраздио у неке туђманоидне и фашистоидне воде и говори ствари које су чиста комедиографија. Његова теза да се човјек не рађа у некој националности него да је бира је у ствари врло модерна контранационалистичка теза, само што он тога није свјестан. Он каже да Тито није Хрват, јер се није тако изјаснио. То није тачно. Тито се неколико пута изјаснио као Хрват. Зато је Хебрангов став чиста бесмислица. Читао сам много од 1945. године до данас и ништа од тога се не може приписати Титу. Иза тих злочина Тито не стоји ни својим ликом, ни угледом ни потписом, али то је практично мишљење једног неполитичког бића.

* ГЛAС: Занимљив је Ваш став да би Срби и Хрвати могли заједно да уђу у Европску унију? Да ли тако мисле званични Београд и Загреб?

МAНДИЋ: Тако не мисле ни званични ни незванични Загреб и Београд, али тако мисли Европа. Европа ће нас примити само заједно или никако. Изгледа да је наша судбина потпуно логично програмирана у оним центрима моћи које ми иначе мрзимо, али овај пут, ипак, раде у нашу корист.

Биографија

Игор Мандић, књижевник, књижевни критичар, есејист, колумниста, рођен је 20. новембра 1939. године у Шибенику.

Објављује књижевне критике, социо-културолошке фељтоне, есеје и полемике.

Дугогодишњи је сарадник многих радијских и телевизијских кућа. Добитник је награде Хрватског новинарског друштва за животно дјело 2005. године.

Завршио је студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу.

Почетком године представљена је његова посљедња књига "У задњи час", а ријеч је о својеврсном наставку аутобиографске књиге "Себи под кожу".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.