Идеја која је ујединила планету

Идеал Црвеног крста окупља све људе и народе на планети.

Aнри Динан

За вријеме аустријско-сардинијског рата 24. јуна 1859. године, недалеко од Солферина у Италији, сукобиле су се аустријске војне јединице са савезничком француско-италијанском војском. Водила се посљедња битка за независност послије које су Aустријанци протјерани са сјевера Италије. Крвава битка која је трајала 15 часова оставила је са собом 40.000 рањених који су умирали на бојном пољу.

Санитетске службе, не знајући да је битка започела, биле су далеко од овог призора. Свега неколико љекара, који су се ту затекли, трудили су се да са незнатним средствима пруже помоћ рањеницима, али за већину њих спаса није било.

Млади трговац из Женеве који се затекао у близини бојног поља био је свједок страховитог призора. Звао се Aнри Динан, имао је 31 годину и био вођен изненадним нагоном да пружи помоћ свима у невољи. Aли, видјевши невјероватан број рањеника врло брзо је установио да је он сам немоћан и тада је спонтано покушао да регрутује волонтере међу цивилним становништвом Солферина који су се у почетку показали врло невољним. Aнри Динан им тада повика: "Tutti fratelli!" - "Сви смо браћа!". Својим громким позивом успио је да сломи отпор и да отвори срца мушкараца и жена.  Постепено, добра воља и ентузијазам тријумфују. Рањеници су одведени далеко од бојног поља, у цркве и приватне куће, гдје им је становништво свим срцем пружило помоћ.

Идеја

Тада се Динану наметнула идеја о стварању међународног друштва за помоћ, које би се базирало на уговору и које би правно обавезало државе. По повратку у Женеву, Aнри Динан није могао да заборави страховите сцене чији је очевидац био у Солферину и написао је "Сјећање на Солферино", књигу која ће ући у анале човјечанства. Није се задовољио тиме да у књизи опише неподношљиве услове у којима су се нашли војници послије битке, већ је јасно изнио своје идеје. Тражи да буде потписана међународна конвенција која ће обезбиједити заштиту цивила жртава рата и да у свим земљама буду створена друштва за пружање помоћи, која ће бити заснована на принципу непристрасности и која ће окупити добровољце обучене да пружају помоћ рањеницима.

Aнри Динан објављује књигу о свом трошку у 400 примјерака и шаље је важним личностима и својим пријатељима.

Генерал Гијом Aнри Дифур и правник Гистав Моније, који су прочитали његову књигу, сматрају да су његове идеје и планови остварљиви. Ступају у контакт са њим.

Састанци

На дан 9. фебруара 1863. године, женевско "Друштво јавне користи" са Монијеом на челу оснива комитет који је надлежан да испита приједлоге Динана. Овај комитет сачињавају, осим Монијеа, Динана и Дифуа, и ратни хирург Луј Aпиа и љекар Теодор Моноар.

Ових пет људи се први пут састало 17. фебруара 1863. и сачињавају већ тада "Међународни комитет за помоћ рањеницима". Овај "Комитет петорице" кратко послије тога почиње да шири своје идеје у свијету. У љето те исте 1863. године, комитет позива један број земаља у Женеву на међународни конгрес.

Генерал Дифур 26. октобра отвара конференцију која је окупила 36 представника из 16 земаља. Послије четири дана конгреса, скуп доноси десет одлука и изражава три жеље: Стварање, у свакој од земаља, једног "националног комитета за помоћ рањеницима", а као услов и основ захтијева да санитетске службе, добровољци и рањеници буду заштићени, односно да буду проглашени "неутралним" или "неповредивим".

Скуп усваја као знак заштите и распознавања црвени крст на бијелом пољу, обрнуто од боја швајцарске заставе. Динанова визија постаје стварност: рођена је свјетска организација Црвеног крста.

++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.