Хуманост не зна за границе

Сандра Милетић
Хуманост не зна за границе

"Љекари без граница" су међународна, хуманитарна, невладина организација која пружа медицинску помоћ жртвама оружаних сукоба, епидемија и катастрофа.

Осим тога, она нуди помоћ свима онима којима је медицинска њега ускраћена или тешко доступна. Познати су по својим пројектима у ратом захваћеним подручјима и земљама у развоју које се суочавају са ендемским обољењима.

Организацију је основала група француских љекара и новинара 20. децембра 1971. године, а сједиште организације се налази у Женеви. У 20 држава постоје њена представништва.

Стварање организације

За вријеме грађанског рата у Нигерији (1967-1970), војска је направила блокаду око региона у југоисточном дијелу земље познатог као Бијафра. У то вријеме Француска је била једина већа држава која је подржавала Бијафру и велики број француских љекара добровољно се јавио у Црвени крст са жељом да ради у болницама и центрима за исхрану становништва опкољеног региона. Црвени крст је тражио од волонтера да потпишу уговор који је требало да обезбиједи неутралност ове организације.

Послије уласка у Бијафру, волонтери су били изложени сталним нападима нигеријске војске и били су свједоци изгладњивања и убијања цивилног становништва које се налазило у блокираном подручју. Критиковали су нигеријску владу и Црвени крст и закључили да је неопходна нова организација за помоћ. Зато су 1970. године формирали Групу за хитне медицинске и хируршке интервенције која је имала за циљ да обезбиједи помоћ, али и да истакне да су права жртава важнија од појма неутралности.

У исто вријеме је Ремон Борел, уредник француског часописа "Тонус", формирао групу звану Француска медицинска помоћ као одговор на циклон који је те године усмртио најмање 500.000 људи у Источном Пакистану (данашњем Бангладешу). Дана 20. децембра 1971. ове двије групе су се ујединиле и формирале организацију "Љекари без граница".

Прва кампања

У готово свакодневне хуманитарне акције организације спада, на примјер, њега и снабдијевање обољелих од сиде у Малавију. Ипак, такве сталне акције 1971. године, послије оснивања, "Љекари без граница" још нису спроводили.

Рони Брауман је средином 70-их година као млади љекар ступио у "Љекаре без граница". Од 1982. до 1994. године био је предсједник те организације и значајно обиљежио њено дјеловање.

- Кад сам дошао у "Љекаре без граница", удружење је било сићушно. Имали су сједиште у просторији од 40 квадратних метара, а секретарица је радила само пола радног времена. У почетку смо били нека врста институције за изнајмљивање за хуманитарне акције - каже Брауман.

То се 1977. године промијенило када је удружење организовало прву велику рекламну кампању. На реклами је било осликано тамнопуто дијете које иза решетака озбиљним погледом гледа у посматрача. Изнад је писало: "Љекари без граница: у њиховој чекаоници сједи два милиона пацијената". Тада су почеле да стижу донације и "Љекари без граница" су коначно имали сопствена средства - за сопствене пројекте.

Aктивности

"Љекари без граница" данас дјелују у више од 70 земаља, гдје пружају примарну здравствену заштиту, обављају оперативне захвате, вакцинишу становништво, оспособљавају болнице и амбуланте, спроводе разне санитарне и прехрамбене програме, обучавају локално становништво и тако даље.

Сваке године око 3.000 љекара, медицинских сестара, санитарних стручњака и другог медицинског и немедицинског особља одлази на различите задатке широм свијета, док око 1.000 стално запослених ради на ангажовању волонтера, обезбјеђивању финансијских средстава... Приватни донатори обезбјеђују око 80  одсто финансијског фонда организације. Њихов буџет, који је прошле године износио 813 милиона евра, попуњен је средствима пристиглим од пет милиона донатора.

"Француски доктори" су поносни на своју независност. Нобелову награду за мир, добили су 1999. године, а три године раније и Награду за мир у Сеулу.

+++++++++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана