Хуманитарни златовез не престаје 18 година
У најтежим ратним годинама, у вријеме хаоса и безнађа, када су у наш град свакодневно пристизале избјегличке колоне на хиљаде гладних и несрећних људи, који су до јуче имали све и све изгубили у једном дану, група Бањалучанки, хуманих жена Галина, Мира, Смиља, Зора, Драгица, Сњежана, Сека... дочекивале су их, износиле храну, одјећу и често их водиле својим кућама, да им помогну. Тако је почела прича о "Дуги".
- Свакодневно су нама, првим организованим хуманитаркама, које су се спонтано назвале "Иницијативни одбор удружења жена Дуга", прилазиле нове чланице, најчешће жене и то стручњаци разних профила љекари, просвјетни радници, психолози, социјални радници, које су, иако избјеглице, понијеле са собом своје знање и вољу да помогну људима - присјећа се предсједница хуманитарног Удружења "Дуга" Галина Марјановић.
Истиче да су, кад су у "Дуги" схватили да не могу да помогну свима и да морају да одаберу најтеже трауматизоване особе којима је помоћ најпотребнија, те давне ратне 1993. године одлучиле да оснују први стручни тим, који циљано даје психосоцијалну помоћ.
- То је било најхуманије мјесто у граду - рекла је Марјановићева.
Због санкција и медијске блокаде, српски народ у рату није добијао хуманитарну помоћ од међународних организација те су се чланице "Дуге" највише ослањале на сопствене снаге и локално становништво.
- Само смо имали један прозор у свијет, односно подршку породице Нишић из Минхена и њихових пријатеља Хајди Хехт и Нели Лимер из женске групе "Вумен Шелтерс". Помоћу ових хуманих људи хтјели смо да изнесемо истину о страдању српског становништва на овим просторима - објашњава Марјановићева.
Посебно је нагласила да су се чланице "Дуге" бориле да изнесу истину о страдању жена и дјеце у избјегличким колонама и о ратним злочинима које су преживјеле.
- У то вријеме дошло је до реализације пројеката са UNHCR-ом, OXFAN-ом, ЦAРЕ-ом, од којих стичемо прва сазнања о изради и аплицирању на разне пројекте. Тада се поред савјетовалишта и рада на терену организују радионице плетења у избјегличким центрима те на тај начин "Дуга" почиње са програмом радне рехабилитације - рекла је Марјановићева.
Подсјетила је да јој је примијетивши прелијепе аутентичне шаре као и традиционалне технике плетења, ткања, веза... синула идеја да ови радови треба да буду виђени и у свјетским метрополама.
- Удружење је убрзо организовало други стручни тим са етнолозима, умјетницима, креативним женама и народним рукодјељама. Стручна помоћ пристиже нам из београдског Етнографског музеја, који нам је у два наврата организовао продајну изложбу, чиме нас је представио тамошњој публици и јавности. Изложбе се настављају у Бањалуци у Музеју РС, гдје нам признати етнолог Васо Поповић дао стручне савјете и помоћ - подсјетила је Марјановићева.
Према њеним ријечима 2000. године "Дуга" је добила своје просторије у центру града и то је уједно прва подршка локалних власти.
- Сљедеће године отвара се и "Дугина" етно-галерија, која је постала изузетно тражено туристичко мјесто. Прошле смо пут од избјегличких колона до етно-галерије "Дуга", од прегаче са Змијања до уврштавања наших радова у књигу UNESCO-а, Умјетничких старих заната БиХ, Експо сајма у Шангају... Златне руке наших чланица су везле успјехе и у Сеулу на Сајму иноваторки свијета, гдје смо добиле бронзану медаљу - нагласила је Марјановићева.
Посебно је истакла да је поводом 18 година хуманитарног рада "Дуга" организовала модну ревију уникатних ручно рађених хаљина инспирисаних модом бањалучких градских ношњи са краја 19. и почетка 20. вијека израђених у техникама "златовеза".
- Ревија је била продајно-хуманитарног карактера, јер је већи дио средстава прикупљених продајом хаљина био намијењен за обољелог Бориса Иванковића и његово лијечење у италијанском граду Падова - појаснила је Марјановићева.
Она је додала да је посебно захвална енглеској принцези Маргарити фон Баден, која је донирала 1.500 марака којима су купиле материјал за ове хаљине.
- Прву хаљину на ревији купила је супруга члана Предсједништва БиХ из РС Небојше Радмановића Дијана, што нас је изузетно обрадовало, јер нам је на тај начин дала велику подршку за даљи рад - рекла је Марјановићева.
На ревији је уручен је велики број захвалница многобројним "Дугиним" пријатељима и сарадницима.
- Захвалнице "Дуге" добили су директор програма РТРС-а Мира Лолић-Мочевић, представници Етнографског музеја Београд, академски умјетник Бранка Боројевић, протојереј Љубо Миличевић и Музеј Републике Српске. Изузетно нам је задовољство било што смо ово признање уручили и Aдминистративној служби града Бањалука, које је примила Љиљана Радовановић. Градска управа нас је подржавала све ове године и захваљујући њој добили смо простор на трајно коришћење - рекла је Марјановићева.
Галина Марјановић је на крају посебно истакла чланице "Дуге".
- Изузетно изненађење те вечери било је када су ми уручиле захвалницу за дугогодишњи хумани рад и залагања за бољи живот свих људи - рекла је Марјановићева.
Етно-галерија
"Дугина" етно-галерија у центру Бањалуке постала је незаобилазна туристичка дестинација.
- Свакодневно нас посјећују како страни тако и домаћи туристи, који се диве рукотворинама наших вриједних и талентованих чланица. На овај начин помажемо промовисању нашег града, као и културе са ових простора - рекла је Галина Марјановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
