Хрвати уништавају доказе о геноциду над Србима: “Чинимо све да их спречимо”
Музеј жртава геноцида у посљедње двије године откупљује велики број артефаката од људи чији су вољени прошли кроз пакао логора у Другом свјетском рату, нарочито у НДХ. Међутим, припадници различитих организација утркују се, купују доказе, како би их уништавали и не питају шта кошта.
Ово је за ТВ Прва истакао директор Музеја жртава геноцида, Дејан Ристић.
- Иза куповине артефаката стоји читав низ хрватских удружења, проусташких удружења из Аустралије, Канаде, делова Европе, читав низ проусташких удружења са територије данашње републике Хрватске, који већ годинама трагају за грађом из Другог светског рата, откупљују је и највећи део или у потпуности све уништавају - рекао је Ристић.
Он је нагласио да та грађа није само историјски артефакт, већ и доказ у почињеном злочину.
- Оног момента када доказа нема, онда ни злочина нема и то је један озбиљан проблем са којим се као друштво суочавамо јер се нажалост још увек доводи у питање да ли је злочина било или не - рекао је Ристић.
Он истиче колико је страшно што се геноцид пориче од стране починилаца, али и међународне јавности.
- Не доводи се чињење злочина у питање само на територији на којој је деловала и постојала НДХ, већ и у знатном делу међународне јавности. Негира се чињење злочина од стране државе Хрватске током Другог светског рата и то јесте фундаментални проблем – нагласио је Ристић.
Према његовим ријечима једнако је забрињавајућа и чињеница да Срби занемарују зверјства која су над њима почињена у Другом свјетском рату од стране НДХ.
- Ми се тиме нисмо бавили деценијама, довољно је да кажем да од 1945. године ни на једном универзитету у Србији на коме се изучава историја није одбрањен докторат о Јасеновцу, да није подигнута ниједна оптужница за злочин геноцида над Србима. Сада, са 80 година временске дистанце тешко да можемо доћи до конкретних починилаца, а у оно време када су они били доступни правди, тада се на томе није радило. Ниједна оптужница против хрватских злочинаца из тог времена не садржи квалификацију 'геноцид над Србима', већ искључиво 'ратни злочин' и 'злочин против човечности' - наводи Дејан Ристић.
Ипак, упркос напорима проусташких удружења да доказе прикупе како би их уништили, из Музеја жртава геноцида кажу да најчешће успијевају да до артефаката дођу први.
- Ми за том грађом трагамо на различите начине, што кроз научна истраживања, што кроз информације које добијамо од колега у различитим институцијама и од грађана у Србији и региону и онда крећемо у потрагу. Ступамо у контакт са људима који поседују грађу и трудимо се да будемо први и будемо бржи од оних који покушавају да доказе прикупе и униште. Најчешће у томе успевамо, у претходне две године проширили збирке, што поклоном, што откупом, као никада до сада у историји Музеја жртава геноцида, а он је основан 1992. године посебним законом. То је подухват од ког никад нећемо одустати – истакао је Ристић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
