Хакери односе милијарде евра

Надокнада новца који украду ови савремени криминалци обично постаје "борба с вјетрењачама", а пресуде за намирење штете мртво слово на папиру.

Недавно истраживање компанија "Касперски Лаб" и "Б2Б интернешнел" показало је да скоро половина испитаника који су изгубили свој новац у лажним онлајн трансакцијама путем интернета није успјела да поврати чак ни дио цјелокупног износа. Експерти упозоравају да се о сајбер преварама мало прича, а још мање ради на њиховом спречавању, док социолози истичу да је вријеме беспарице и немаштине погодно за разне облике превара којима су грађани све више изложени.

Према статистикама МУП-а Републике Српске, током 2014. године евидентирано је девет случајева интернет криминала. Истакли су да не могу казати колика је штета настала овим дјелима.

- Ријеч је о четири случаја рачунарске преваре и пет кривичних дјела неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи, телекомуникационој мрежи и електронској обради података - казали су у МУП-у РС.

Објаснили да особе које "опељеше" сајбер криминалци надокнаду могу да остваре само судским путем тек када се открије починилац интернет преваре.

- Када починилац кривичног дјела буде откривен и осуђен, тек онда оштећена страна може да поднесе тужбу за надокнаду штете. Тада се води други поступак пред судом - објаснили су у полицији.

Досадашња пракса каже да су интернет преваранти често из других држава или дјела чине путем иностраних онлајн сервера, тако да надокнада штете и тужба против њих нема великог учинка. Обично све остаје само на папиру. Због тога рачунарски стручњаци савјетују већи опрез на интернету јер је увијек боље спријечити него лијечити.

У МУП-у РС упозоравају грађане да воде рачуна о заштити својих рачунара и електронског пословања како не би постали жртве превара.

- За већу заштиту неопходно је закључати своје бежичне интернет и друге мреже. Треба настојати да податке не остављамо на интернету, поготово на сумњивим интернет сајтовима. Треба водити рачуна о редовном обнављању и надоградњи рачунарских оперативних система и антивирусних програма - истакли су у МУП-у РС.

Према полицијским статистикама, најчешће мете превара путем интернета у Српској су обични грађани који "насједају" на разне огласе о лакој заради или куповини јефтиних производа.

Зарада од по неколико хиљада марака уколико позовете одређени телефонски број, куповина квалитетне робе по изразито ниским цијенама само су неке од замки које на сваком кораку вребају грађане у БиХ с интернета.

Управо таква превара у октобру 2014. године догодила се Бањалучанки Николини Кнежевић. Она је наручила оригиналне парфеме "Версацхе црџстал ноир" и "Гуцци флора" по цијени од "само" 35 КМ по комаду. Након наруџбе и плаћања парфеми су стигли на кућну адресу, али се испоставило да је ријеч о фалсификатима који не вриједе ни приближно онолико колико су плаћени нити се могу поредити с оригиналом. Интернет превару искусили су и бројни радници у БиХ који су се у потрази "трбухом за крухом" пријавили на интернет оглас за посао у иностранству који је објављен на једној интернет страници у БиХ током јануара и фебруара прошле године. У полицији су казали да су на подручју Бањалуке током прошле године на овај начин преварене три особе које су остале без неколико хиљада марака, али и без посла. Полицијском истрагом је утврђено да је ова превара била добро смишљена. Преваранти су оглас за посао углавном постављали на интернет портале, а заинтересованима за посао нудили два начина доласка до посла. Према првој шеми, након што би жртве преваре видјеле постављени оглас за посао и пријавиле се, преваранти су тражили да им они путем "Вестерн јуниона" уплате одређени износ новца за административне трошкове запослења. Други систем је да преваранти заинтересованима нуде могућност да новац пошаљу у коверти са фотографијама личних докумената ради "сређивања папира" у иностранству. Преваранти су најчешће за посао тражили од жртве да уплати између 500 и 1.000 марака. Послови су најчешће обећавани у Словенији, Аустрији и Њемачкој. Међутим, када заинтересовани уплате тражени новац, преваранти пресијецају сваки контакт с њима и жртве тек тада схвате да су преварене. Бројеви телефона на које су се преваранти јављали приликом разговора за посао су искључени и с њима је немогуће поново ступити у контакт.

Због ових кривичних дјела полиција је средином јула 2013. године реализовала акцију "Оглас" и тада су ухапшени Стево Крајишник из Кнежева, Дејан Ракита и Миомир Калабић, обојица из Бањалуке, а осумњичени су да су преварили 25 особа за више од 10.000 марака. Они су своје "услуге" обезбјеђивања доброг посла рекламирали по дневним новинама, огласима, интернету, па чак и на једној телевизији у ФБиХ. Посао су нудили углавном занатлијама и физичким радницима, а најчешће су тражили молере, зидаре, вариоце... У тим рекламним огласима остављали су број контакт телефона па су им се жртве саме јављале. За њих су имали увјерљиву причу о загарантованом послу у иностранству. Чим би осјетили да је неко од заинтересованих "насјео", лукаво би му тражили да им на рачун фирме, за коју се касније испоставило да је била фиктивна, уплате одређени износ како би могли обезбиједити визе и радне дозволе. Неке преваре су се већ по првој уплати завршавале, а неке су се "вукле" данима. Од грађана су извлачили новац за разне потребе, па чак и за гориво да оду по визе и како би, наводно, све било што прије реализовано. Неспорни доказ њихових превара су и пронађене уплатнице током полицијске акције. Једна од жртава био је и Миле Батар из Доње Градине код Босанске Дубице који је испричао да је преварантима укупно платио 1.200 марака.

На интернет превару насјео је недавно и Мићо Врсајко из Градишке који је умјесто навигације, коју је наручио путем интернета и платио 690 марака, добио пакет са књигама, покиданим кабловима и старим звучником. Врсајко је преварен у новембру прошле године, а за "Глас Српске" је рекао да је навигацију "пасат" нашао на интернет порталу за продају "Пик.ба" и да је коштала 690 марака. Тек кад је платио и добио пакет, схватио је да је преварен.

Њему, али и свим превареним особама према законима у БиХ остаје само да туже преваранте, под условом да уопште знају ко су и одакле су, и да се надају да ће некада моћи да наплате своју одштету.

Слаба одштета

Према истраживањима компанија "Касперски Лаб" и "Б2Б интернешнел" из 2014. године, само 49 одсто преварених путем интернета је изјавило да су им губици у потпуности надомјештени. У овом истраживању се наводи да у посљедње вријеме у Европи много финансијских институција показује вољу за надокнаду новца изгубљеног као посљедица сајбер криминала. Међутим, додаје се да је пут до надокнаде тежак и мукотрпан, а неријетко одштета остаје само слово у судској пресуди јер криминалци немају имовине која им се може заплијенити.

Бањалучки хакер

Најпознатији хакер с наших простора који је довођен у везу са сајбер криминалом је Бањалучанин Драган Плавшић (21). За овим студентом информатике на Универзитету у Бањалуци трагао је амерички FBI због "пеглања" банковних картица клијената широм свијета. Ухапшен је у јуну 2012. године у оквиру међународне акције "Кард шоп" америчког FBI-ја и завршио иза решетака. Плавшић је био члан међународне групе хакера која је оптужена да је украла најмање 60 милиона евра са личних и пословних банковних рачуна у Европи, САД и Латинској Америци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.