Грујица Спасовић Има сигнала да ће сличну декларацију усвојити и други

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" амбасадор Србије у БиХ Грујица Спасовић.

- Мислим да су односи између Србије и БиХ с једне стране бољи него што би се могло судити по писању медија и на основу неких речи. С друге стране, мислим да су ти односи далеко испод нивоа који је неопходан, пре свега, грађанима две земље, њиховим испреплетеним различитим везама. Чини ми се да долази време да се направе већи и озбиљнији кораци на том плану него што су били до сада - истакао је Спасовић.

* ГЛAС: Како оцјењујете недавно усвајање Декларације у Народној скупштини Републике Србије којом се осуђују злочини над Србима и становницима Србије?

СПAСОВИЋ: Реч је о једном сасвим логичном потезу послије усвајања Декларације о Сребреници. Србија на овај начин шаље јасну поруку да има исти третман према свим злочинима и злочинцима без обзира на то којој нацији припадају. На овај начин Србија шаље и поруку и другима у региону да слично ураде јер је искуство Србије показало да је злочинац увек злочинац, и да ту одредницу носи не само када на фронту чини злочин над човеком друге националности, него и када се врати кући. То су показали и драматични случајеви које смо имали у Србији око убиства премијера Зорана Ђинђића. Другим речима, Србија својим декларацијама са једне стране показује да осуђује злочине и да жели да се утврди истина, односно осуде они који су их чинили, а са друге стране да се затвори то поглавље да нас не би више саплитало у стварању неке боље будућности за нове генерације на овим просторима.

* ГЛAС: Очекујете ли да сличну декларацију усвоје и друге државе на простору бивше Југославије и какви су сигнали да то буде учињено?

СПAСОВИЋ: Чини ми се да је усвајање ове декларације још свеже и ново. Још боле ране завршених ратова и напросто треба да дође до свести, да протекне одређено време и да се то учини. Ја сам оптимиста и већ има одређених сигнала који нису претерано гласни да ће се то догодити и у другим земљама региона.

* ГЛAС: Да ли ово говори да је Србија можда демократски зрелија од других земаља регије?

СПAСОВИЋ: Не бих степеновао демократичност у земљама региона, али је можда Србија теже поднела све то па је стога раније стигла до једног оваквог корака. Српски народ је заиста, захваљујући пре свега погрешној и сулудој политици претходног режима Слободана Милошевића, претрпио велике жртве у сваком погледу. Суочила се са великим бројем погинулих, расељених, избеглих... до великих материјалних разарања имајући у виду NATO бомбардовање 1999. године.

* ГЛAС: Како би усвајање ове декларације могло да утиче на односе Србије и БиХ?

СПAСОВИЋ: У принципу, једна оваква декларација не мора да утиче ни "добро ни лоше", јер је једноставно она ван тог односа. Декларацијом се показује жеља Србије да се коначно рашчисте ствари из ове наше новије историје. Гурање проблема под тепих и њихово одлагање за нека друга времена може да буде контрапродуктивно. Напросто, то показују и догађаји из Другог светског рата када се отворено није причало о злочинима које смо једни другима чинили па и данас имате причу о Јасеновцу у којој је по једнима тамо страдало неколико хиљада људи, а по другима и милион људи. Како време тече и о томе је тешко утврдити праву истину.

* ГЛAС: Како бисте данас оцијенили односе БиХ и Србије?

СПAСОВИЋ: Мислим да су с једне стране бољи него што би се могло судити по писању медија и на основу неких преких, недипломатских и недржавничких речи који се чују у јавности од неких одговорних функционера. С друге стране, мислим да су ти односи далеко испод нивоа који је неопходан, пре свега, грађанима две земље, њиховим испреплетеним различитим родбинским, пријатељским, политичким, економским и другим везама. Чини ми се да долази време да се направе већи и озбиљнији кораци на том плану него што су били до сада. Од успостављања дипломатских односа између две земље 2000. године имали смо две фазе: једну до 2006. године када се кренуло од нуле и ствари су се релативно брзо кретале напред и лакше него што су многи очекивали, да би после тога дошло до застоја. Одговорности има и на једној и на другој страни. Када се 2006. године распала државна заједница Србија и Црна Гора, Србија се окренула уставним променама, дипломатским биткама за очување територијалне целовитости, а у БиХ је пропао априлски пакет уставних промена, почеле припреме за изборе и појачана је реторика, тако да су две земље биле преокупиране више унутрашњим проблемима него односима између њих. Чини ми се да после ових избора долази време да се у изградњи односа између две земље поново крене напред.

* ГЛAС: Сматрате ли да ће односи Србије и БиХ бити бољи послије одласка Хариса Силајџића са политичке сцене?

СПAСОВИЋ: Парадокс је у томе што је Харис Силајџић када је престао да понавља како неће никада отићи у Србију, односно Београд, отишао са сцене. Мислим да је сазрело време и мислим да је и он схватио да је то контрапродуктивно и да треба разговарати и са онима са којима се у много чему не слажемо. И сам му често говорио да је право место где може изнети своје ставове, разговор са људима и са којима се и не слаже, а Београд је место где има много више страних новинара него овде и то би сигурно имало одјека. Мислим да је и он био преломио да оде, да ли сам, временом или под утицајем Турске, како се спекулише, али у сваком случају било је говора о његовом одласку у Београд. Чак је та посета била и заказана, али због неких проблема у авионском саобраћају није дошло до одласка како је било најављивано. Потом су дошли избори и то је одгођено. Није битно да ли је Силајџић на политичкој сцени или није. То је питање интереса народа и грађана обје земље, а интереси говоре да треба успоставити и јачати ту сарадњу. Не треба заборавити да је за односе две земље задужено и Међудржавно веће Србије и БиХ које се није састало од 2005. године. Дакле, пет година је бачено и отишло низ Миљацку непотребно. Очекујем да ће ствари кренути са мртве тачке. Разговарао сам са новим људима од којих се очекује да ће преузети функције и има врло озбиљних сигнала да ће се посета Београду веома брзо догодити.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили поништавање пресуде Илији Јуришићу пред Aпелационим судом у Београду?

СПAСОВИЋ: Случајеви Илија Јуришић и Ејуп Ганић су били велико оптерећење у односима две земље и разлог честих крајње хистеричних напада и неодговорних изјава који су тровали те односе. Када су ти случајеви Ганић и Јуришић решени на овакав начин, мислим да је то добро за односе две земље. Но, није ствар у томе да ли је неко крив или није, него у томе да ли је Тужилаштво успело да докаже нечију кривицу. У случају Илије Јуришића Тужилаштво није успело да докаже кривицу. Но, свима је јасно да су и у Добровољачкој и у "Тузланској колони" почињени злочини и да се ту још не зна истина, како се то десило и ко је одговоран за те злочине. Док се то не заврши и расветли, стајаће огромна сенка и забринутост. Добар потез две земље је и билатерални споразум на пољу сарадње правосуђа да се не би дуплирале истраге. Надам се да се неће десити да неки случајеви заврше у фиокама. Што се тиче Јуришића, веома ценим и поштујем његову изјаву да ће се одазвати свим позивима и да ће отићи на сва суђења. Када је реч о повјерењу у судство, мора се знати да је једна од најболнијих реформи које се тренутно спроводе у Србији реформа правосуђа. Не ради то Србија због неког другог или европских интеграција него због себе. Неефикасно правосуђе је рак-рана сваког демократског друштва. Сматрам да је Србија изабрала добар пут и да ће реформа правосуђа донети резултате, не само за Србију, него за правду у целини.

* ГЛAС: Колико се по Вашој оцјени политика мијеша у рад правосуђа?

СПAСОВИЋ: Сматрам да се политика ту заиста превише петљала. Веома је важно да правна држава ради свој посао па макар бољело на другим фронтовима, па и у политици. У Србији се реформом настоји ако не потпуно елиминисати, а онда битно умањити утицај политике на правосуђе.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили примјену Споразума о специјалним и паралелним везама између Србије и Републике Српске и који су његови најбољи ефекти?

СПAСОВИЋ: Пре свега у економији, култури, образовању, здравству, изградњи инфраструктурних објеката... Сада је изграђен мост између РС и Србије, планира се градња још једног, изграђена је школа... Но, ипак, је то далеко од онога што тај споразум предвиђа и нуди. Искрено се надам да ће ефекти бити још већи, али да ће и отпор тим паралелним и специјалним везама у ФБиХ слабити, јер је Србија то исто понудила и њима. За сада није стигао позитиван одговор.

* ГЛAС: Како бисте оцијенили најаве БиХ да ће обновити тужбу против Србије за агресију и да ли ће то додатно закомпликовати односе ове двије земље?

СПAСОВИЋ: Од када сам дошао овде било је људи који су се залагали за што боље и тјешње односе две земље, али било је и оних који су против побољшања тих односа. Сматрам да је једна таква најава наговештај да снаге које су против бољих односа не мирују. Сматрам да, ипак, до тога неће доћи, јер у целом региону процеси иду другим правцем и напред. Мислим да не треба да се враћамо назад и поново отварамо неке ствари које ни правно гледано не могу баш да се докажу.

* ГЛAС: Који су то, по Вашој оцјени, приоритети које БиХ треба да ријеши да би се брже кретала ка ЕУ?

СПAСОВИЋ: Као новинар бих могао много тога да вам кажем, а као дипломата не бих смио. Но, могу рећи да су то уставне промене, јер Европа не трпи такву дискриминацију каква постоји у БиХ када је реч рецимо о избору чланова Председништва, затим економија, јер је ситуација веома лоша, и корупција. То су кључне ствари, а све друго је покушај да се побегне од главних проблема.

* ГЛAС: Да ли је, по Вашој оцјени, постојање Канцеларије високог представника сметња даљем демократском развоју БиХ?

СПAСОВИЋ: Сматрам да је у БиХ у доброј мери постигнут консензус да OHR треба да оде. Држава не може да има пун демократски капацитет са високим представником и овлашћењима. Питање је када ће се то десити, јер једни желе да се то деси одмах, док други желе да се на то сачека после реформи Устава. OHR треба да оде, али и унутар БиХ треба да се нађе одговор на питање када ће се то десити и после којих потеза међународне заједнице. Различита су очекивања. Једни очекују више, други мање. Они који очекују да високи представник буде кључни и крајњи арбитар, питам се како ће реаговати ако донесе неку одлуку која им се не допада. Но, много је здравије и нормалније за БиХ и њене грађане да преко својих легитимних представника сами одлучују о свему.

* ГЛAС: Једна од омчи око врата Србији, па и БиХ, на шта је упозорио и главни хашки тужилац Серж Брамерц, је хапшење Ратка Младића и Горана Хаџића?

СПAСОВИЋ: То је једна од кључних ствари и Србија мора да заврши тај посао. Понекад то изгледа и као немогућа мисија, јер нема сигурности да ли је Младић жив или није. И сам Тадић је рекао да је то питање времена и да ће се та прича у догледно време завршити. И Европа са све већим подозрењем гледа на наш регион. Осећа се умор и од региона и увоза проблема који новопримљене земље доносе са собом уласком у ЕУ. Мислим да ће наш пут бити заустављен и у доброј мери успорен ако се хашки бегунци не ухапсе.

Хулигани

* ГЛAС: Да ли је Вама, али и осталим амбасадорима Србије, тешко исправити слику о Вашој земљи послије дешавања као што су "Парада поноса" и инцидената на утакмици у Италији?

СПAСОВИЋ: Тешко, али мени је ипак много лакше него неким мојим колегама на даљим дестинацијама. Овде многи људи од дипломатског кора до обичних људи мање-више познају Србију и знају да хулигани нису право лице Београда и Србије. У исто време то што се десило и у Београду и у Ђенови показује да држава још увек није била нашла прави и добар одговор за то насиље. Мислим да ће се то веома брзо десити, јер се очекује да ће Скупштина Србије заоштрити казнену политику и да ће то врло значајно утицати на понашање хулигана. И сам председник Борис Тадић је позивајући се на Маргарет Тачер и њен обрачун са хулиганима у Енглеској рекао да ће нешто слично урадити и Србија.

Пријетње

* ГЛAС: Прије двије године су Вам пријетили смрћу, спомињући Сребреницу. Да ли Вам је тешко бити амбасадор Србије у Сарајеву и каква је ситуација данас?

СПAСОВИЋ: Имао сам лични разлог зашто сам прихватио посао амбасадора у БиХ. Доста сам се као новинар бавио догађајима у БиХ и имао сам доста информација о БиХ. С друге стране, имао сам и пре рата много пријатеља у целој БиХ, а посебно у Сарајеву. И поред тога, многе ствари ми нису биле јасне, па сам и себи самом често постављао питање како је могуће да се све ово догодило у БиХ. Када ми је понуђен посао амбасадора то је био разлог да га прихватим. Овде ми је добро, пријатно, занимљиво и никада досадно. Сва врата су ми отворена, али ипак се плашим да ћу се вратити кући са много неразјашњених недоумица са којима сам и дошао, а неке ствари су ми можда и мање јасне него пре доласка овде. Надам се ипак да ове четири године нису узалуд прошле у Сарајеву. Имао сам један врло непријатан случај, претњу смрћу у фебруару 2008. године. Овдашње безбедносне службе су утврдиле о чему се ради. Претио ми је један млади човек који живи у Данској и није му први пут да некоме прети. Јавио ми се и његов отац који ми се извињавао због његовог понашања, али он је то исто поновио и амбасадору БиХ у Данској. Овде сам имао велике изразе солидарности, почев од председавајућег Савета министара Николе Шпирића, па до многих обичних грађана и колега новинара. Нисам ни потцењивао ни прецењивао значај тих претњи, али морам рећи да сам много више претњи имао док сам био уредник листа "Данас" него као амбасадор овде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.