Гробница стара 1.800 година откривена у Бугарској: Открива тужну породичну причу

У децембру 2023. године пољопривредник је неочекивано пронашао гробове док је орао своју њиву у селу Нова Варбовка. Будући да је ова регија у антици била римска провинција која се звала Мезија, археолози из Регионалног историјског музеја Велико Трново дошли су ископати гробове, преноси Кликс.

Оба су гроба грађена од опеке, са жбуком обложеном зидовима и великом вапненачком плочом. Већи од два био је дугачак отприлике 3 метра и садржавао је остатке двоје одраслих - мушкарца и жене који су у тренутку смрти обоје били стари између 45 и 60 година - покопани с накитом, новчићима те керамичким и стакленим посудама.

Мањи гроб, направљен нешто раније, садржавао је костур дјетета од две до три године и риједак бронзани медаљон који приказује посјету римског цара Каракале (владао од 198. до 217.) 214. године послије Криста Пергамону у Малој Азији (данашња Турска), гдје је посјетио храм Асклепију, богу лијечења. Заједно, два гроба могу представљати посљедње почивалиште породице.

Чини се да неки од вапненца из гробова потичу из каменолома близу Никополиса ад Иструма, римског и ранобизантског града који је основао цар Трајан почетком другог вијека.

“Ова необичност и друге индикације наводе ме на помисао да су покојници на неки начин повезани с територијом Никополиса ад Иструма”, рекао је Калин Чакаров, археолог у Регионалном историјском музеју Велико Трново.

Чакаров, који је ископавао гробове заједно с колегама Недком Еленским и Михаелом Томановом, примијетио је да би Каракалин медаљон могао указивати на малоазијско поријекло оних који су били у гробовима, што би било у складу с чињеницом да су Никополис ад Иструм изградили углавном досељеници из Мале Азије.

“Наравно, тражимо прилику да направимо ДНК и друге анализе које си наш музеј не може приуштити, како бисмо видјели је ли ова хипотеза тачна”, рекао је Чакаров.

“Откриће таквих гробница на подручју Бугарске није изненађење, будући да су клима и тло врло добри за узгој пољопривредних усјева. Вјероватно су гробнице богатих земљопосједника. Будући да је у Доњој Мезији била пракса да земљопосједници живе у топлијим мјесецима у години и буду покопани на својим имањима”, рекао је Иван Тсаров, директор Регионалног историјског музеја Велико Тарново.

Артефакти откривени током ископавања још увијек се обрађују у музејском лабораторију, гдје су на конзервацији и рестаурацији, рекао је Чакаров. Ту спадају предмети кориштени за живота покојника, као и они који би га пратили у загробни живот. Осим накита од стаклених перли и злата, било је шест новчића који датирају између 200. и 225. године послије Христа, као и свјетиљка, кожна ципела и неколико стаклених боца, од којих су три биле “лакримариа”, бочице за сакупљање сузе ожалошћених.

“Мислим да је то тужна породична прича из прве половине тећег вијека. Мртво дојенче, које су покопали родитељи, који су своје посљедње почивалиште нашли на истом мјесту гдје су покопали своје дијете”, рекао је Чакаров

Он планира провести радове на том подручју како би покушао пронаћи гдје су ти људи живјели, за које мисли да је вјероватно било близу овог новооткривеног гробља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.