Градови у којима живе једино духови

Иако се овај феномен везивао углавном уз прошлост, бројни су и примјери модерних напуштених градова, који, иако имају сву потребну инфраструктуру за нормалан живот, зјапе празни, сабласни и беживотни.

Безброј је разлога због којих су насеља напуштена, а неки градови крију фасцинантну и узбудљиву историју, занимљиве, па и страшне приче. Бројни напуштени градови чије су рушевине одољеле зубу времена постали су туристичке атракције.

Припјат

Најпознатији "град духова" на свијету је Припјат у Украјини, напуштен за вријеме чернобилске катастрофе 1986. године.

Град, који је до 26. априла те године бројао готово 50.000 становника, данас је град сабласт. Тога се дана догодила експлозија која је уништила један од четири реактора чернобиљске нуклеарке. Посљедица експлозије било је отпуштање огромне количине радиоактивне прашине која је проузроковала око девет пута јачу контаминацију од оне која се догодила приликом експлозије нуклеарне бомбе у јапанској Хирошими.

Само 60 часова послије несреће из безбједносних и здравствених разлога евакуисано је готово 50.000 становника града, који се у само неколико часова претворио у "град духова". Данас град, који је ограђен бодљикавом жицом, изгледа као да је залеђен у времену: на креветима се још налази постељина, на столовима тањири, школске клупе пуне су књига…

Тешко је сагледати праве размјере ове катастрофе, али према неким процјенама у подручју од 30 квадратних километара око нуклеарке, живот неће бити могућ још 500 година.

Данас у тој регији живи тек неколико стотина стараца, који су упркос забрани населили неколико околних села, а град посјећују једино лопови и туристи пустолови.

Вароша

Пусто је и некада богато кипарско туристичко подручје Вароша, које су Турци заузели 1970-их, тврдећи да је то њихова, а не грчка територија.

Свих 45.000 становника су на пречац, због рата, побјегли из Вароше, остављајући за собом личне ствари, постављене столове… И данас Вароша изгледа исто онако како су је њени становници оставили.

Цијело мјесто опасано је металним оградама и упозорењима која забрањују улазак у некадашњу туристичку зону, а фотографисање је строго забрањено.

Послије неколико десетака година рјешење за насеље није пронађено, зграде и хотели препуштени су зубу времена, а једини становници који уживају у благодатима мирног туристичког мјеста су морске корњаче.

Због спора Грчке и Турске пуст је остао и турски градић Кајакој, до 1923. године живјело неколико хиљада хришћана који су говорили грчки језик. Градић је напуштен послије размјене становништва између Турске и Грчке.

Амерички градови

САД обилује напуштеним мјестима. Многи градови на западу су настали и нестали за вријеме златне грознице, попут Берлина у Невади, а у овом напуштеном пустињском граду и даље се налазе скелет аутомобила с почетка 20. вијека и дрвена колиба.

И Гритвикен у Јужној Џорџији данас је сабласно пуст, а пуштени танкери и бројни објекти, говоре да су ту некада живјели људи и то све до 1960. године.

И Боди у  Калифорнији данас је само "град духова". Овај град био је дом људи током "златне грознице" у другој половини деветнаестог вијека. До 1880. године постао је један од највећих градова Калифорније, са чак 65 салона, црквама, болницама, ватрогасним станицама, а чак је имао и Кинески град. Међутим, становници су ускоро почели одлазити из града, а од 1962. године град представља музеј.

Руби је један од најбоље очуваних "градова духова" у САД. Развио се из рударског кампа, а у њему су се производили бакар, жива и цинк. На врхунцу производње средином 1930-их имао је 1.200 становника, који су град напустили 1950-их када је пропала њихова индустрија. У Руби се сад може доћи само ако сте дио екипе која се бави обновом преосталих зграда - затвора, школе, рударских канцеларија и неколико домова.

Пусти су и Отман у Аризони и Рајолит у Невади, којима данас шећу само радознали туристи.

Исељавање

Природне катастрофе и економски проблеми чест су разлог за исељавање цијеле заједнице са неког подручја.

Безид у Румунији је поплављен послије катастрофе на оближњој брани. Послије поплаве је био видљив само звоник цркве, а становници се никада нису вратили.

Јужноамерички град Чаитен у Чилеу готово је избрисан са земље након ерупције вулкана 2008. године, а затим су га захватиле поплаве када се излила ријека Бланцо. Од тада је пуст, јер се становништво одселило у потрази за бољим мјестом за живот.

Пуст је и град Хумберстон у овој земљи, који је од 1920-их до 40-их година био просперитетни град, који је живио од ископавања и обраде нитрата, односно шалитре. Међутим, када је изумљена синтетичка шалитра, економија града је пропала, па су нестали и становници.

До 1961. године град је остао потпуно празан. Њорлд Херитаге Сите га је прогласио историјским спомеником, па ће остати очуван.

Почетком 20. вијека Намибију је потресала дијамантска грозница, па је Колманскоп, који је основан 1908. године, је до 1910. године имао болницу, школу и касино. Међутим, послије краја Првог свјетског рата продаја дијаманата је опала, а град је препуштен пустињи. Град је напуштен 1956. године кад су затворени сви рудници због опадања потражње и проналаска нових налазишта.  Данас ово мјесто изгледа као да је изгубљено у времену и простору, а село са традиционалном архитектуром типичног холанског села које, иако без становника, има све оно што је имало мало мјесто с почетка 20. вијека: болницу, школу, позориште, казино, балску салу…   Сада у свим зградама царује пијесак, с покојом птицом, хијеном или змијом...

Вајтном у Аустралији био је дом за 20.000 становника у данима своје рударске славе. Проблем је, међутим, био у томе што се тамо ископавао азбест - кад су здравствене опасности азбеста постале јасне 1960-их, већ је хиљаду људи умрло од болести везаних уз азбест. У граду је остало тек осморо људи, а посвуда се налазе плавкаста влакна азбеста који прекрива град.

Средњовјековни градић Балестрино у Италији налази се 70 километара далеко од Ђенове, а популацију је почео да губи крајем 19. вијека кад су регион погодили снажни земљотреси.

Године 1953. град је потпуно напуштен због "геолошке нестабилности". Дио града је остао нетакнут и праве се планови за његову обнову.

Британско село Тајнехам назива се "селом које је Дорсет изгубио". У Другом свјетском рату британско Министарство обране преузело је мјесто које се налази на полуострву Isle of Purbeck као нову војну базу. Становницима је обећан повратак земљишта послије завршетка рата, али то обећање никад није испуњено. Село је запостављено и порушено, а очуване су остале само црква и школа.

- Молимо вас да третирате цркву и школу с пажњом; одрекли смо се наших домова у којима смо живјели генерацијама како бисмо помогли у побједи у рату и били слободни. Вратићемо се једног дана и хвала Вам што пажљиво третирате село - пише на вратима цркве.

Фатехпур Сикри у Индији изградио је цар Акбар с намјером да буде најљепши град на свијету. Тај циљ скоро је постигнут док народ није схватио да град нема приступ води. Главни град царства Мугхал потпуно је напуштен послије само десет година, али је и дан-данас савршено очуван град из 16. стољећа.

Необично острво страве и духова Хашима у Јапану само је један од стотина напуштених јапанских острва. Некада рударско мјесто чије се становништво бавило ископавањем угљена било је једно од насељенијих и богатијих насеља којем се смјешкала блистава будућност и чинило се да ће прерасти у праву метрополу. Међутим, судбина је хтјела другачије. Након што су рудници потпуно експлоатисани, становништво се поступно почело исељавати, па је град са својим уским уличицама и необичним грађевинама током година препуштен зубу времена. Јапанске су власти прије неколико година почеле обнављати острво да би га претвориле у занимљиву туристичку атракцију.

Француска

Мало француско село Oradouro-sur-Glane напуштено је од 1944. године, послије ужасног масакра који се догодио те године. Као освету француском Покрету отпора, њемачка војска је 10. јуна 1944.  ушла у ово мјесто и убила 642 његова становника. Нијемци су уништили село и остале су само рушевине. Село је данас музеј.

Агдам

Пусти град Агдам у Азербејџану некада је био дом 150.000 становника. Становништво се иселило у рату 1993. године иако сам град није био поприште борби. Сви житељи Агдама отишли су у остатак земље па чак и у Иран због страха. Остале су само празне зграде, а данас је читава једино џамија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.