Грађење односа између родитеља и дјеце кључ доброг васпитања

Анита Јанковић
Грађење односа између родитеља и дјеце кључ доброг васпитања

Нове генерације родитеља приликом васпитања дјеце све више прибјегавају саосјећајним методима, односно тзв. саосјећајном родитељству, за које баке и деке тврде да је млако и благо васпитање.

Поменути облик васпитања првенствено се темељи на њежним методима, пуним разумијевања дјечијих потреба. Мало ко током свог живота није чуо реченицу да "начин на који се бринете за дијете у првим годинама његовог живота увелико утиче на то какво ће оно бити као одрасла особа".

Колико саосјећајно родитељство помаже дјеци да буду бољу људи кад одрасту у односу на оне који су током одрастања изложени чврстој руци родитеља, прича бањалучки психолог и едукатор у "Школици за родитеље или како васпитати дијете у савременом добу" Снежана Јонџа.

Она истиче да саосјећање игра велику улогу у процесу васпитања, те да родитељи морају бити сензитивни према потребама своје дјеце.

- То су потребе за сигурношћу, топлотом, његом, прихватањем, љубављу, потребе неопходне за преживљавање, раст и развој дјетета. Проблем настаје када родитељи не разликују потребе од дјечијих жеља па крену са куповином најскупљих играчка без којих дијете може да се игра - појашњава Јонџа.

Према њеним ријечима, најбољи стил за васпитање је онај који задовољава све дјечије потребе и малишана спрема за живот у заједници путем постављања граница.

- Друштво нам свакодневно поставља границе и захтијева да их поштујемо. Зато је задатак родитеља да дијете припреме и поставе му границе понашања. Дисциплина је важан сегмент васпитања и не захтијева ауторитативан васпитни стил који је штетан за дијете - прича Јонџа и додаје да се дисциплина може постићи методима који у исто вријеме граде однос повјерења и љубави између родитеља и дјетета.

Јонџа тврди да је немогуће размазити дјецу ако им родитељи показују љубав, а постају размажена тек када им се не постављају границе и захтјеви и ако изостане дисциплина.

- Љубав и разумијевање не искључују дисциплину. Да би дијете израсло у емотивно стабилну, зрелу и самосталну особу, неопходно је да добије љубав и разумијевање и буде дисциплиновано. Дјеци се мора забранити понашање које је штетно за њих и околину - рекла је Јонџа и прецизирала да маме и тате треба да науче да одбију испуњавање дјечијих жеља, али да покажу дјетету да га у исто вријеме воле и прихватају.

Саосјећање и показивање емоција не искључује коришћење казни и награда, напротив, врло су пожељне уколико се дозирају на прави начин. Неопходно је дјеци упућивати реалне похвале, а награде су пожељне код већих успјеха.

- Казне су деструктивне уколико укључују насиље, агресију и увреде, али су врло конструктивне уколико одузимају дјетету угодности попут гледања цртаћа или мобилног телефона, као и задужења попут брисања прашине, прања судова или доношења дрва - појаснила је Јонџа.

Блогерка Сандра Симоновић на свом блогу њњњ.сандракравитз.цом пише да  повезујуће родитељство ствара чврсте веза са дјететом, на основу којег родитељи постају мудрији, саосјећајнији и бољи јер помажу дјетету да израсте у сигурну и смирену особу, те да такве односе ствара с другим људима.

- Саосјећајно родитељство се темељи на грађењу односа. Нису толико важни сами методи васпитања колико је важан однос међу родитељима и дјецом, тражење непрестаног додира. Претпоставка је да се дијете непримјерено понаша када не осјећа везу између родитеља и самог себе. Када нађемо начин да осјетимо једно друго, дјететово понашање је "уређено" и спремно за сарадњу - пише Симоновићева.

Она наглашава да је темељ поменутог васпитања лични рад самог родитеља и истиче да је важно дјетету и себи дозволити да осјећају и изразе сва осјећања кроз која пролазе.

Главне особине саосјећајног родитељства

­ Изградња односа и тражење додира кроз заједничке тренутке, грљење, изражавање љубави ријечима и дјелима, заједнички осмијеси, играње

­ Лични раст и развој родитеља и искрено његовање свог односа 

­ Дозвољавање изражавања осјећања дјетету

­ Подршка у тешким и тренуцима снажних емоција

­ Бити свјестан да је дијете ваше огледало и да оно што вас мучи, умара и нервира код њега је заправо оно што радите сами

­ Васпитање без казни и награда. Не треба ни понижавати, говорити ружне ријечи и погрдна имена и избјегавати изразе никад и увијек, не моралисати, не подсмијевати се, не омаловажавати и слично

­ Похвале изговарати описно, на примјер ријечима описати шта нам се највише допада на слици коју је дијете нацртало

­ Ријеч проблем замијенити ријечју изазов како бисте се унутар себе и породице помирили с тим да је свака ствар, ма колико запетљана и тешка била, рјешива

У говору се не користе термини "добро дијете" и "лоше дијете" јер не желимо послушно дијете које не мисли својом главом, већ креативно које ће дати лични допринос свему

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана