Гостопримство у Бајиној Башти
УДРУЖЕЊЕ рогатичких пензионера и ове године наставља са организовањем једнодневних излета за своје чланове. Лани су обишли постојбину Карађорђевића на Опленцу и манастир Милешева код Пријепоља. Били су и у Требињу гдје су посјетили манастир Тврдош и цркву Нова Грачаница, а недавно су боравили у Бајиној Башти гдје су разгледали истоимену хидроелектрану.
- На пут у Бајину Башту ишло је 55 пензионера. Само један од њих је прије више од 20 година боравио у том енергетском гиганту на Дрини. Осталим је ово био први сусрет и виђење овог објекта - каже секретар удружења Радомир Бановић Бане.
Aутобус са пензионерима пошао је по унапријед утврђеној рути. Први одмор, након преласка границе са Србијом, био је у Вардишту. A онда правац Тара.
- Доручковали смо код хотела "Оморика" а затим кренули у разгледање бројних продавница сувенира и других етно-предмета. Поред производа од дрвета и глине нашу пажњу привукла је позната ужичка пршута и клека, мед и одјевни предмети од вуне из познатих радионица жена Сирогојна - прича Драган Aнђелић.
Са Таре окупане сунцем и модрозеленом бојом, времешни Рогатичани наставили су пут ка Бајиној Башти и хидроелектрани на укроћеној Дрини. Нема спавања. Сви желе да што боље виде овај питоми крај на десној обали Дрине.
- Путујући уз ријеку према хидроелектрани видјели смо бројне воћњаке, засијане њиве, већ покошене ливаде, али и једну необичну појаву. На свакој другој парцели поред пута било је гробље. Један, два или више мермерних споменика - прича вођа пута Будо Вукадин.
Уз безбједну вожњу "Aроминог" шофера Мике Фргање, пред ХЕ "Бајина Башта" се стигло нешто прије подне. Домаћин, електроинжењер Небојша Марковић детаљно је упознао госте са "личном картом" хидроелектране. Рекао је да је то једна од четири чланице Електропривреде Србије из састава дринско-лимских хидроелектрана. Проточну хидроелектрану приликом чије градње је погинуло седам неимара, 27. новембра давне 1966. пусто је у рад лично Јосип Броз Тито.
- У њу су уграђена четири агрегата "Раде Кончара" јачине по стотину мегават-ампера и годишњом производњом од 1500 гигават-часова електричне енергије - рекао је Марковић.
Импресивни су и други подаци о овом електроенергетском објекту. Њена брана је висине 90 и у круни је широка 461 метар. Запремина језера је 340 хектометара кубних воде и узводно досеже до чувене на Дрини ћуприје у Вишеграду.
Посебну пажњу рогатичких пензионера изазвала је прича инжењера Марковића о реверзибилној хидроелектрани која је саставни дио ХЕ "Бајина Башта". Ради се о јединој те врсте у бившој Југославији и једној од највећих у Европи. Пуштена је у рад 1982. године. У њој су два агрегата производ јапанске фирме "Тошиба" јачине 320 мегават-ампера и годишњом производњом од 630 гигават-часова.
Рогатички пензионери су први пут чули за водостан и видјели огромне кугласте вентиле за пропуст воде, агрегате у раду и доста другог о чему раније нису ни сањали. Уз детаљна објашњења љубазног домаћина прошли су обје електране.
Послије вишечасовног обиласка хидроелектране, љубазни домаћин рогатичке пензионере, међу којима је био и 88-годишњи Чедо Кулашевић, почастио је чашицом разговора у хотелу надомак хидроелектране. Пензионери су се вратили кући крајње задовољни и уз велико хвала инжењеру Марковићу и осталим из дирекције ХЕ "Бајина Башта".
У повратку свратили су и обишли Кустуричин Дрвенград на Мећавнику у Мокрој Гори. Присуствовали су и вечерњем богослужењу у манастиру Добрун и разгледали ћуприју на Дрини у Вишеграду. "
Спас за електросистем
Aкумулационо језеро овог чуда на води је на планини Тара, у селу Заовине, на надморској висини од преко 800 метара. Више од тридесет километара удаљено је од мјеста гдје се струја производи. Језеро је запремине 150 хектометара кубних воде која се пушта кад су највећи недостаци енергије у електросистему Србије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
