Гојков рај у љутом долу
КAД иза макадамских окука, на четвртом километру западно од Берковића, у Љутом Долу избијете пред велику бијелу спратницу седамдесетогодишњег Гојка Окуке, на још већем одњегованом травњаку, над којим се простире још бјељи бехар трешњика и шљивика, одмах схватите да вас стари топоними заводе и варају
. Оно јесте да са сјевера суре крашке греде надсвођују то најпријатније парче сеоске панораме, али упркос њиховом "љутом и пријетећем погледу" Гојко доље и у пензионерским данима, шири своју оазу пријатности и спокојства. Од прије двије године бави се и пластеничком производњом - извозећи, додуше мање количине салате, у Хрватску!
- Одувијек сам био систематичан и стрпљив. На примјер, кад сам уписивао средњу пољопривредну школу, нисам отишао у Чапљину, која ми је била ближа, него у Бању Луку - јер је та бањолучка школа, уз ону у Крижевцима у Хрватској и ону у Неготину у Србији била међу три најбоље у ондашњој Југославији! Пољопривредни факултет у Београду завршио сам са просјечном оцјеном 8, а из климатологије сам имао чисту десетку! У климатологији сам научио да овај мој завичајни, берковићки крај има више сунчаних сати од развиканог острва Хвара - прича Гојко.
Између осталог, због тога је, знајући да сунца неће фалити, прихватио понуду људи из општине, који су ми донирали пластеник од сто квадрата, типа тунела, с чеоним провјетравањем и висином од 3,20 метара. Природа ником не нуди само дестиловане доброте, па ни Берковићима. Уз обиље сунчаних дана, приметнула им је повремене јаке вјетрове. Па је искусни агроном и пензионер, након што је подигао још један мањи, оба пластеника врло тврдо привезао, анкерисао. Грунувши преко Невесињског и Трусинског поља, сјеверци су искасапили платнени кров берковићке спортске дворане у изградњи, на крпе исјекли пластеник недалеко од ње, носили црепове с кућа, обарали дрвене стубове електроводова - међутим, анкерисане пластенике у Љутом Долу нису помјерили ни центиметра! Поносан је зато Гојко што је надмудрио вјетрове, као и због чињенице да је једини у општини који пластенике користи током цијеле године:
- У овом већем произвео сам једну туру парадајза - хибрид рели, па туру салате - сорте енџи, сад је на реду кромпир... Раније сам испробао паприку - хибрид ведрана; нарасте до два метра увис и стабљика комотно носи осам килограма плодова! Опет ћу је садити... Паприку и парадајз продам одмах у Берковићима, док салату већ двије године продајем "Конзуму" из Опузена, који је у саставу загребачког "Aгрокора". Зарада по јединици површине је јако добра, рачуница једноставна: једна тура ми служи да покријем годишње трошкове, на друге двије зарађујем! Да сам млађи, набавио бих знатно веће пластенике. Овако, супруга Риста и ја имамо тридесетак оваца, двије краве, воћњак са 300 стабала трешања и шљива. Лијепо живимо од пензије и имања. Двоје наше дјеце - Владо и Дијана - раде у спортској кладионици у Берковићима, док нам друга кћерка Слађана (удата Перишић) живи у Требињу...
Он казује да му у суштини пластеници нису насушно потребни, али како га дух радозналости не напушта, прихватио се изазова с њима
Одлични резултати
- Драго ми је, наставља Гојко, што сам земљацима, као нека врста пионира, показао да производња, за коју се мислило да је искључиво везана уз долину Неретве, може и у Берковићима дати одличне резултате. И што сам успио у нечему чиме се никад прије нисам бавио - истиче Гојко.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
