Година пресудних избора

Колико ће они уистину бити пресудни у даљем обликовању свијета, новог свјетског поретка, који се све више тектонски дијели на глобалисте и суверенисте, двије плоче које се преламају преко балканских простора? Ко ће из године избора изаћи (не)стабилнији и какву нам будућност то доноси?

Многи сматрају како у посљедњих 100 година у свијету није било горих лидера, који су данас мјешавина декадената и људи који су зарад нечијег другог интереса спремни жртвовати интересе својих грађана. Да ли ће се из тог муља појавити неки харизматични нови лидери, који би могли нешто промијенити у данашњем свијету у ком ври на све стране?

Супербол

Аналитичари сматрају да ће у овом новом мултинационалном, својеврсном вишепартијском демократском Суперболу, најзначајнији за будућност свијета бити амерички избори. Иако ће демократија, односно воља народа бити тестирана и испитана и у Русији, Индији, Пакистану, Мексику, Јужноафричкој Републици, Ирану, Великој Британији, али и међу гласачима Европске уније за Европски парламент, саговорници “Гласа Српске” сматрају да су амерички избори ипак најбитнији по будућност свијета, безбједност и нову глобалну архитектуру. Упозоравају, међутим, и да би многи од ових избора могли довести до политичких потреса, великог грађанског бунта и даљег подстицања геополитичких тензија, а што би могло довести да 2024. уистину буде још луђа од луде претходне године.

Десетине милиона Американаца ће 5. новембра изабрати 60. предсједника САД. Иако још није одлучено, највјероватније ће на црту поново изаћи Џо Бајден и Доналд Трамп, који је у страначку кампању ушао са порукама, да ће уколико побиједи сигурно за пар дана зауставити рат у Украјини, али и онај на Блиском истоку те да ће учинити све да Америка опет буде јака, као некад.

Трамп иначе улази у трку за номинацију Републиканске странке као изразити фаворит, упркос вишеструким кривичним поступцима који су покренути против њега.

Доктор политичких наука Стеван Гајић сматра како су ови избори, глобално гледајући, најзначајнији и најпресуднији по будућност западног свијета. Уколико се Трамп врати на власт, он би сигурно, како наводи Гајић, наглавачке промијенио спољну политику САД. Како каже, свјесни су тога и одређене милитантне снаге у САД, ратни јастребови које ће то сигурно покушати да спријече.

- Због свега тога се бојим шта би се све могло десити, не само након избора, већ и пре њих. Мислим да ћемо бити сведоци огромних напетости и политичких тензија, јер су ови избори и у самој америчкој јавности названи историјским, односно бити или не бити - каже Гајић.

Алфа и омега

Слично мишљење дијели и професор Срђа Трифковић, називајући новембарске предсједничке изборе алфа и омегом, за све остале који се током ове године одржавају у свијету. Како каже, постаје јасно да ће Трамп готово извјесно бити кандидат републиканаца, али и да ће он највјероватније бити спријечен да побиједи на овим изборима. То ће, наводи, урадити његови противници, који нису само међу демократама, него и они који припадају такозваној америчкој дубокој држави.

Могућа су два сценарија. Први да му се судским политизованим одлукама онемогући појављивање на гласачким листићима и то у кључним државама као што су Пенсилванија и Висконсин. Такође, сматра Трифковић, очекивано је и да се од 92 судска процеса која се воде против њега, да у бар два или три буде проглашен кривим и да онда врховни судови тих држава у којима демократе имају већину, а на основу тога, Трампа дисквалификују из изборне трке.

- Ако то не прође, постоји план “Б”, да се изврши директна пљачка на изборима кроз жетву поштанских гласова, а што смо већ могли видети на прошлим председничким изборима када је бројање тих гласова престало око три сата ујутро у Детроиту и Милвокију, да би се онда три сата касније појавиле на десетине хиљада нових поштанских гласова са стотину одсто подршке Бајдену, што је статистички немогуће. Мислим да највећи проблем преставља то што постоје четири потпуно корумпирана града, а то су Филаделфија, Милвоки, Детроит и Атланта. Ако се понови сценарио из 2020. године Трамп нема шансе да победи - наводи Трифковић.

Европски парламент

Према ријечима Трифковића, али и Гајића, други по важности избори су они за Европски парламент, али никако у тој мјери, као они амерички. На највећим свјетским транснационалним изборима у јуну ће више од 400 милиона бирача с правом гласа из 27 земаља Европске уније бирати 720 чланова Европског парламента.

Истраживање показује да ће главне политичке странке покушати да мобилишу бираче о питањима будућности европског пројекта, економије, климатских промјена и имиграција, али и у вези са ратом у Украјини.

И један и други саговорник “Гласа Српске” сматрају да ће ово гласање у неку руку бити и тест подршке унитаристима, који су добили вјетар у леђа послије побједе на недавним изборима у Холандији, Партије за слободу Герта Вилдерса, али и оних одржаних у Италији, Мађарској и Словачкој, као и да уколико се деси да они освоје већину у суштини то неће много промијенити досадашњу спољну политику Европске уније, коју води Европска комисија.

- Евентуална победа суверениста, односно њихово освајање већине у Европском парламенту, нажалост, може врло мало тога променити. Овај парламент је више једна причаоница, јер је читава структура одлучивања у рукама Европске комисије у којој кључне европске земље увек воде главну реч - каже Трифковић.

Гајић сматра како ће у случају побједе суверениста тај резултат имати нека позитивна “дејства” само ако и Трамп поново засједне у Бијелу кућу, јер би на тај начин био отворен шири фронт у борби против глобалистичких елита.

- Ако Трамп изгуби не верујем да се Европа може ослободити америчких клешта. Мислим да ће тај притисак само бити још већи и опаснији те би требало очекивати само још већи хаос и нестабилност у свету - додаје Гајић. 

Индија и Русија

Трећи и четврти избори, који би се могли сврстати у топ-пет, јесу они у Индији и Русији и то због јер се ради о суперсилама. Предсједнички избори у Русији требало би да се одрже 17. марта, а сва истраживања говоре да Владимир Путин има подршку 83 одсто грађана. Скоро милијарду Индијаца биће позвано да гласа у периоду од априла до маја када најмногољуднија нација свијета излази на изборе на којима премијер Нарендра Моди и његова националистичка партија БЈП траже трећи мандат.

Модијева политичка каријера и успјех засновани су на подршци више од милијарду индијских Хиндуса. Моди је пред ове изборе очигледан фаворит и његове присталице му приписују заслуге за јачање положаја земље на глобалној сцени.

Према ријечима Трифковића, Моди тренутно има прилично јаку позицију те ако успије да дође и до трећег мандата вјероватно ће наставити са досадашњом политиком балансирања између истока и запада.

На пето и шесто мјесто, по важности, могли би се ставити избори у Великој Британији и Јужноафричкој Републици, која је чланица БРИКС-а. Између маја и августа у ЈАР ће бити одржани седми национални избори од краја апартхејда 1994. Од тада Афрички национални конгрес (АНЦ) је имао непрекидну власт, али присталице страхују да ће гласови странке пасти испод 50 одсто потребних за побједу ове године. На челу са предсједником Сирилом Рамафозом, подршка АНЦ-а је пала на 45 одсто.

Током јесени, воља народа ће се тестирати и у Великој Британији, послије скоро деценије и по конзервативне владавине, а тренутне анкете сугеришу побједу лабуриста. Уколико до тога и дође, очекује се да они колико-толико нормализују односе са ЕУ.

Гајић каже да ма ко побиједио, идеолошки гледано, ништа неће промијенити, јер већ деценијама постоји једна криза лидерства, а Трифковић додаје како у Великој Британији једноставно не постоји политичка опција, а ни фигура која би била упоредива са рецимо Марин ле Пен у Француској, а што ће ову острвску државу и даље пупчано држати спојену са “великим братом” с друге стране океана.

Мексико и Грузија

На петом мјесту ове топ-листе могао би се наћи Мексико, који се спрема за своје највеће изборе 2. јуна на којима би могао по први пут изабрати жену за свог предсједника. Мексико има око 129 милиона становника и око 96 милиона регистрованих бирача. По први пут, све 32 државе у Мексику одржаће изборе истовремено. Клаудија Шејнбаум, научница и бивша градоначелница Сијудад де Мексика, ново је лице и фаворит са значајним вођством у анкетама. Она се обавезала да ће се позабавити изазовима као што је насиље банди и да ће покушати да искористи близину - растући тренд пресељења пословних операција САД у Мексико.

Такозвани рат против дроге, који је покренут прије три предсједничка мандата, није успио да смањи насиље. Наредна влада ће бити тестирана да ли ће наставити са милитаризованом стратегијом или ће истражити алтернативне.

Због свог положаја сигурно треба поменути и октобарске изборе у Грузији. Ова мала јужнокавкаска нација стоји на раскрсници путева. Централно за ове изборе биће обликовање спољне политике, а поготово након што је овој земљи додијељен кандидатски статус. То подразумијева поштовање заједничке спољне и безбједносне политике и супротстављање страним дезинформацијама у процесу придруживања.

Лов на вјештице

Према проценама појединих аналитичара, као изборна година какве никад раније није било, 2024. ће тестирати и друштвене мреже. Треба очекивати још више онлајн цензуре него досад, али и дезинформација. Колико ће оне бити злоупотребљене знаћемо да ли демократија живи, или умире, каже Гајић. Трифковић, међутим, додаје да оно што га највише брине јесте то што нелибералне вриједности и политичари који их заступају добијају све више моћи, али и то што је “здравље демократије” из године у годину све лошије.

Као примјер наводи случај Њемачке, државе у којој су власти кренуле у “лов на вјештице”, односно обрачун са опозиционим АФД.

-  Суд у Карлсруеу је чак донео пресуду којом се одобрава шпијунирање и праћење чланова ове партије - каже Трифковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.