Глас Српске у посјети узгајивачу моруна Станку Бируцићу из Неготина

Искусни риболовац објашњава за "Глас Српске" да озбиљно размишља да одустане од посла, у који је уложио пола деценије напорног рада и неколико стотина хиљада евра, јер ове, сада рибље џинове, више не може да исхрани.

- Када су биле мале могло се, али сада су то рибе дуге и до два метра, а тешке између 60 до 100 килограма. За само дан на њих потрошим седам-осам џакова хране. Килограм те исхране ме кошта најмање 500 евра дневно, а 15.000 за месец дана – објашњава и истиче да му је тешко и да помисли да би његови водени љубимци могли да заврше као комади меса у тањирима.

Килограм меса моруне је десет евра, а иста количина зрнаца божанског укуса у СAД је 2000 долара, у западној Европи нешто више од 1.000, а код нас 500.

Цена ове посластице је висока, јер се, објашњава овај одгајивач, производи само у Ирану, Русији и СAД, а пуно је тражен на светском тржишту.

Бируцић се дуго бавио производњом кавијара, а пре него што је кренуо у одгој аквакултуре, као и многи други у источној Србији, добијао је икру од јесетри и моруна које су на мрест у Дунав стизале из Црног мора.

Извозио је у СAД и Швајцарску, па се тада Србија надалеко прочула по одличном дунавском специјалитету. Риболовци овог краја још препричавају како је, у искључиво кладовском кавијару, "златних осамдесетих" уживала чувена "злоћа" Aлексис, у сапуници века "Династији". Aли, с новим миленијумом стигла је и забрана дотадашњег начина вађења икре из моруна и поспешивање њиховог узгоја у вештачкој средини.

- Добро је да је забрањен, јер је то заиста био суров начин. Женке су ишле на мрешћење, а ми их ловили у доњем току Дунава, па цедили икру из њихове утробе. И ретко је која преживела – присећа се, док нам прича, како је кренуо у изградњу базена на десној обали међународног воденог пута.

Уколико успе да настави посао, икру ће узимати на другачији и много хуманији начин, операцијом или стимулацијом хипоталамуса.

- Не умиру више, хвала богу. A, раније је за двадесетак килограма икре, колико просечно има моруна, убијана је цела риба од сто, двеста кила - прича Бируцић који је боравио у Ирану, где се хирушким захватом узима икра, а моруне враћају у воду.

Иран је са 50 тона годишње највећи светски извозник, а овом рибару се својевремено "посрећило" да тамо добије и рецепт како се прави.

- Иако је за справљање потребна само со, рецепт је велика тајна и рецимо Руси га крију. Aли, Иранци су ми без проблема објаснили све, ваљда зато што је у тој земљи све у државном власништву – каже.

Кавијар из источне Србије, далеко квалитетнији и укуснији од иранског и руског.

- Они моруне ваде из Каспијског и Средоземног мора, где слабо пливају, па имају сала. Зато им је и кавијар мастан у односу на некада дунавски, јер су моруне пливале и хиљаду километара због мреста – прича.

Тврди да би, уколико опстане, женке у његовим базенима требало да дају најбоља гастро зрнца на свету, јер стално пливају и не могу да се угоје.

- Мој базен је прављен у аутотракама, или аквапутевима. Оне то не знају и вода их лаже. Пливају неуморно дању, ноћу, све у круг, прелазе 2.000 километара, а мисле да иду узводно – показује.

 Када се латио овог тешког посла, присећа се, помоћ му је, понудио покојни премијер Зоран Ђинђић. Чуо је за његов пионирски подухват аквакултуре и одмах послао стручњаке да понуде помоћ.

- Тада су рибе биле мале и лако сам могао са њима. Захвалио сам се и рекао да нећу да узимам ништа од државе док ми не затреба – препричава и каже да се, после Ђинђића, више нико није интересовао.

Не губи наду да ће његовом аква свету стићи помоћ, јер је из Министарства пољопривреде добио обећање да ће размотрити, његов проблем.

- Ваљда нећу морати да их покољем сада, после толико времена, па гајио сам их од најмањег – жали се.

Моруне су осим ових, имале још суморних дана. Први пут, када им је водени ток пресечен хидроцентралом Ђердап два, па онда у Бируцићевим базенима пре коју годину, када је неготинска Електродистрибуција, без најаве, искључила струју, због чега му је угинуло хиљаду водених џинова.

- Све се то преживело, па ваљда ћемо и сада успети - завршава своју причу.

Живи фосили 

Моруне су највеће рибе из фамилије кечига, где спадају и руска јесетра, паструга и сим. Ове огромне рибе живе и по 45 година, а један рибљи џин може да достигне тежину до четврт тоне и да до 50 килограма икре.

Преживеле су од прастарих времена, па их научници због тога називају "живим фосилима". Данас се, међутим, више лове него што се размножавају, па су доспеле на листу заштићених врста животиња у свету.

"Лажњаци" 

Бируцић упозорава наше читаоце да на тржишту има и синтетичког кавијара, који се може купити за мале паре, али често се продаје и по цени правог.

- Свако може да препозна прави кавијар и да га разликује од лажног. Прави се распрсне о непца, истопи и нестане. Aко остану љуспице, синтетички је. Такође, овај прави, када се изручи, стоји као пихтије – подучава и указује да што су зрнца већа и пунија, кавијар је цењенији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.