Гладовање у име социјализма

На штандове тржнице овог града забрањено је изнијети чак и соју, одјећу и ципеле, уколико су произведени с оне стране сјевернокорејско-кинеске границе.

Ово је само дио великог скока уназад у развоју ауторитарног друштва. Сјевернокорејци који су у Кини пристали на разговор кажу да је у питању покушај режима Ким Јонг-ила да заустави реформе које су у посљедњих десет година донијеле дашак либерализације у најконтролисанију привреду на свијету.

- Кажу нам да не требамо тржиште, јер нам социјализам пружа све што нам је потребно - каже незапослена 50-годишња радница, која се представила као Ли Мјонг Хи. (Сјевернокрејци који имају ту срећу да отпутују у иностранство често се представљају под другим именом, јер разговор са странцима према законима Сјеверне Кореје значи - издају.)

Ли је прошлог мјесеца успјела да тајно пређе границу и оде у Кину, надајући се да ће зарадити нешто новца за њену породицу. Неухрањена и нервозних покрета, исцрпљена вишегодишњом прехраном која се састоји од двије чиније зобене каше на дан, Ли каже да је крута идеологија партије исциједила све трагове виталности из привреде града, али и цијеле земље.

- Aко нам не дају храну и одјећу, и ако нам није дозвољено да купујемо, како ћемо преживјети? - пита се Ли, док једва задржава сузе.

Владајућа Радничка партија забранила је продају и замјену станова, што је иначе било дозвољено више од десет година. Тржнице под отвореним небом, гдје се углавном обављала сва ситна трговина, сада могу да раде само између два и шест часова поподне. За штандовима могу продавати само жене старије од 50 година, док сви остали морају да буду на послу.

A сада, када је забрањена продаја кинеске робе, неки кажу да је на тржницама сада доступна само трећина производа у односу на ранији период.

- Они желе да промовишу робу произведену у Сјеверној Кореји, али пошто је готово све што се продавало носило ознаку "произведено у Кини", сада немамо шта да купимо - каже Ким Јунг Чул, грађанско лице на служби у војсци Сјеверне Кореје који је у име свог послодавца дошао у Кину да продаје дивљи гинсенг (биљка која се користи у традиционалној медицини).

Економска ограничења одраз су јачања тврдолинијаша унутар владајућих структура, и у складу су са ратоборним расположењем режима у Пјонгјангу који је 25. маја започео серију нуклеарних проба. Они који се боре за власт у систему који је уздрман све лошијим здравственим стањем 68-годишњег вољеног вође Ким Јонг-ила, поново машу барјацима доктрине "јуче", термина ког је сковао Кимов отац Ким Ил Сунг, која пропагира самодовољност и ослањање на властите снаге.

Сјеверна Кореја даље не може да нађе заједнички језик са СAД, Јужном Корејом и Јапаном, забранила је пословање јужнокорејских компанија унутар својих граница, и протјерала је многе хуманитарне организације.

- Сјеверна Кореја жели да затвори своје границе како не би била погођена санкцијама. Пјонгјанг сматра да су се сви уротили против њега и покушава се ријешити свега што би могло представљати пријетњу - рекао је Чо Мјонг-чол, бивши професор економије на Универзитету Ким Ил Сунг, који је 1994. године пребјегао у Јужну Кореју.

Килију је град у провинцији Сјеверни Хамгјонг, познат по томе што се у његовој близини налази ракетна база Мусудан-ри, а ту је и подземна локација гдје је у мају извршена нуклеарна проба.

Као и многи други забачени градови Сјеверне Кореје, становништво Килијуа је десетковано глађу средином деведесетих, када је систем јавне дистрибуције хране доживио колапс. Због тога су власти биле принуђене да попусте контролу над економским кретањима.

Временом се отварало све више тржница на којима су фармери продавали пољопривредне производе, често послагане на непромочивој тканини. Трговци, многи и уз помоћ илегалних прелазака границе, почели су да доносе кинеску робу, као на примјер дјечије папуче, банане и DVD плејере. Једноличну одјећу у сивим бојама Сјевернокорејци су мало-помало освјежили ружичастим тоновима, дезенима на тачкице и цвјетним мотивима, а омиљени детаљ постале су мајице са натписима на енглеском језику.

Режим је жмурио на једно, а понекад и на оба ока, па чак и одобравао локације и градио штандове за будуће тржнице.

A онда, све је поново кренуло уназад. На часовима идеолошког образовања, обавезним за све Сјевернокорејце, представници партије почели су да критикују тржнице као "легла антисоцијализма".

Посљедњих мјесеци, власти Сјеверне Кореје донијеле су стриктне прописе о томе шта се смије увозити, а шта извозити. Продаја соје - окоснице прехране становништва - забрањена је, уз образложење да је шверцери износе из земље и препродају у Кини.

На сјевернокорејској страни ријеке Тумен, коју су пребјези и шверцери прилично лако прелазили, на сваких десет метара стоји граничар.

- Контроле су сада веома строге. Уколико полиција пронађе одјећу са етикетом јужне Кореје, одузеће је. Такође ће конфисковати и кинеску одјећу, осим ако је стара и неугледна. Говоре нам да је кинеска шминка лоша јер се од ње добијају пликови, а да ћемо се од кинеских колачића разбољети - прича Ли Мјонг Хи.

Изгубљена битка

Становници града Килију нису се усудили отворено побунити против таквих одлука. Међутим, изгледа да Радничка партија полако губи битку, јер многи шверцерски канали организују се уз помоћ локалних моћника и официра. Такође, много државних пословних подухвата одвија се уз помоћ незаконите трговине.

Превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.