ГЕОПОЛИТИКА: Сјеверна морска рута стара идеја за ново вријеме

Ријеч је о рути која је кроз већи дио људске историје била непроходна, прије свега зато што је тај океан био неприступачан и непроходан током већег дијела године. Током 19. и 20. вијека роба је између Азије и Европе путовала дужим, али једноставнијим путем: кроз Молучки тјеснац и Суецки канал до Медитерана, а затим даље кроз Гибралтарски мореуз до Атлантика.

Ситуација је почела да се мијења посљедњих деценија пошто је, усљед глобалног загријавања и повећања температура широм свијета, Сјеверни морски пут постао проходнији дуже него икада прије. Посљедњих година јужни дијелови Арктичког океана могу бити слободни од леда било када од јуна до новембра, а рекорд је постављен 2020. године, када је сјеверна рута била отворена чак 88 дана.

То је омогућило појединим комерцијалним бродовима да значајно смање дужину и вријеме трајања путовања, пошто је Сјеверни морски пут за 30 до 40 одсто краћи од досадашњих коришћених рута. Примјера ради, док је сјеверни коридор дугачак око 13.000 километара, јужни, који обилази Југоисточну Азију, Индију и Арабијско полуострво, има укупну дужину од око 21.000 километара.

Разлика је још видљивија када се дистанца прикаже у данима путовања. Док су теретном броду потребна 22 дана да пређе пут од Јапана до Европе кроз Суецки канал или чак 29 дана ако иду око читаве Африке, они до исте дестинације Сјеверним морским путем могу да дођу за само 10 дана – раздаљина од Јокохаме до Ротердама тако би се смањила са 20.000 на само 9.000 километара.

Клима

Према оцјенама аналитичара, све коридоре су до сада контролисале западне земље, што војно, што економски, што политички. Русија је недавно промовисала коридор преко Ирана до Персијског залива, а сада се промовише сјеверни коридор који ће прије свега моћи да користи Кина, али и друге земље. Како су истакли, важно је да је тај коридор потпуно под контролом Русије, јер ова земља једина има ледоломце на нуклеарни погон.

Иако се о коришћењу Арктичког океана за комерцијалну трговину говорило вијековима уназад (руски дипломата Дмитриј Герасимов је о томе писао још 1525. године), то донедавно није било изводљиво због изузетно ниских температура које су океан држале у залеђеном стању током скоро цијеле године. Ситуација се промијенила прије свега због глобалног загријавања, а које је на подручју Арктика наглашеније него на било ком другом дијелу планете.

- Регионални утицај глобалних климатских промјена је најнаглашенији на Арктику, гдје је просјечна годишња температура порасла двоструко више од глобалне стопе у посљедњих 100 година. Арктик је сада топлији него што је био у било које вријеме током посљедњих 2.000 година. Арктички океан, који је имао вишегодишњи ледени покривач, у посљедњих 700.000 година, је на путањи ка новом, сезонском стању без леда - објавио је почетком октобра Арктички институт.

Међувладин панел за климатске промјене процјењује да ће током наредних сто година повећање температура на Арктику бити два до четири пута веће од свјетског просјека, што ће имати значајне посљедице на наслаге леда у Арктичком океану.

Изазови

Иако су процјене промјене климе често изузетно непоуздане и непрецизне, сви трендови указују на исти исход - смањење дијела океана прекривеног ледом и отварање нових пространстава за кретање бродова.

Први проблем који се мора превазићи, прије него што Сјеверни морски пут заиста постане један од главних трговинских рута, је његова непоузданост. Док у неким годинама период без леда траје и по неколико мјесеци, у другим ситуацијама леда нема свега шест недјеља. Периоди без леда ће морати да постану дужи и поузданији прије него што сјеверна рута постане економски исплатива за превоз већих количина робе.

Други проблем представља недостатак адекватне инфраструктуре. Од Беринговог мореуза на самом истоку, недалеко од Аљаске, до Мурманска на западу Русије простире се више од 4.000 километара готово ненасељене сибирске тундре. Дуж руте не постоје адекватне луке у којима би бродови могли да пристану у случају кварова или несрећа, што додатно повећава цијене осигурања. У том контексту би требало да се посматрају позиви руског предсједника Владимира Путина на даља улагања. 

Уколико се инфраструктура дуж руте, прије свега на руској арктичкој обали, буде развијала на адекватан начин, и уколико више глобалне температуре буду продужиле периоде без леда и са повољним климатским условима, Сјеверни морски пут би у догледној будућности могао постати један од главних коридора свјетске трговине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.