Генијални умови крали вријеме за велике успјехе

Успјешни директори IT компанија, научници и политичари  широм свијета, добром организацијом јутарњих навика успијевају да буду у врху свјетских лидера. Устају рано, а до доручка успијевају да прочитају мејлове, друже се са дјецом и крену на посао.

Конкуренција не спава

Ако мислите да вам дан треба имати барем 48 сати да бисте стигли обавити све обавезе, немојте заборавити да ваш дан има једнако сати као и дан Леонарда да Винчија, Тома Форда или Стива Џобса.

Директори попут Индре Ноји која ради у "Пепсију" и Џек Дорси који ради у "Твитеру", сан често жртвују како би обавили што више посла и уз то још имали времена за приватни живот. 
Џек Дорси је оснивач "Твитера" и извршни директор компаније "Square". Рекао је како је 2011. године проводио осам  до 10 сати на дан радећи у "Squareу", и исто толико  у "Твитеру", због чега му је за сан преостајало четири до шест сати. Упркос томе, Џек каже да сваки дан у 5.30 часова иде на трчање. 

Индра Ноји, извршни директор компаније "Пепси" каже да спава само четири сата дневно. 

Стив Џобс је био раноранилац, свој дан је започињао у шест часова.

- Устајем око шест и радим док се дјеца не пробуде. Онда доручкујемо, урадимо домаће задатке и одвеземо се до школе. Ако имам среће, радим од куће још који сат, али најчешће одлазим на посао око девет. Осам или девет - рекао је својевремено Џобс за један амерички магазин.

Сличне навике има и Тим Кук који је вјероватно обликовао своје јутарње навике, угледајући се на бившег директора Џобса.

Кук, директор компаније "Епл", свој дан почиње око 4.30 слањем мејлова након чега одлази у теретану. Тек послије вјежбања на ред долази посао. Он први долази у канцеларију и посљедњи излази из ње.

Неспавање смањује способност расуђивања

Човјек се може навићи на мање сна него што му је потребно, каже неуролог Синиша Миљковић и наглашава да истраживања показују да, упркос навикнутости, неспавање смањује способност расуђивања, вријеме реакције и друге психофизичке способности.

- Недостатак сна у повратној спрези погоршава цјелокупно стање организма  - додао је Миљковић.

Истиче да човјек који континуирано проведе само седамнаест сати без сна губи на способностима еквивалентно ефекту који изазива 0,5 промила алкохола у крви.

- Што се тиче чињенице да су Тесла и рецимо Леонардо да Винчи спавали само два сата дневно, свакако да се ради о изванредним научницима и генијима који су на тај начин "крали вријеме" не би ли што више направили током свог живота - каже Миљковић.

Кад бисмо успјели на садашњем нивоу науке да анализирамо њихове мозгове, сигурно бисмо дошли до закључка да они не раде на исти начин као мозгови нас осталих обичних смртника и у томе треба тражити рјешење мистерије њиховог краткотрајног спавања, а при томе одличног функционисања.

- На неки, за сад нејасан начин, њихов мозак се успије напунити за два сата, а за шта би обичном човеку требало шест до осам сати сна - објаснио је Миљковић.

Са само четири сата спавања може да се "похвали" Серђо Маркионе, извршни директор компаније "Фијат", а каже да га будним одржавају кофеин и цигарете. 

Мериса Мејер, извршни директор компаније "Yahoo" радила је и 130 сати седмично, што јој није остављало пуно времена за спавање. Каже да јој је довољно шест сати сна дневно и седмични одмор свака четири мјесеца. 

Хелена Мориси, извршни директор компаније "Newton Investment Management", тврди да устаје у пет ујутро, а некада и раније и одмах почиње са слањем мејлова, док њена дјеца још спавају.

С породицом се дружи на вечери у 19.30 часова, али се након тога поново хвата посла. Каже да често спава тек два сата дневно. 
Стив Реинемунд, бивши извршни директор компаније "Пепси", испричао је да се буди у пет ујутро када иде на трчање, а спава пет до шест сати дневно. 

Своју тајну успјеха Том Форд, модни дизајнер не види у свом таленту већ у радној енергији. Довољно му је да спава, тврди, три сата дневно. 

Тим Армстронг, извршни директор компаније АОЛ, буди се у пет ујутро и ради до седам навече. Каже да се труди да спава шест сати дневно, али често спава много мање. 

- Нисам спавалица и никада нисам био, живот је превише узбудљив да би се спавало - каже он.

Због пуно посла са сопственим бизнисом Марта Стјуарт, председница компаније "Martha Stewart Omnimedia", каже да спава и мање од четири сата дневно. 

Ханс Вестберг, генерални директор "Ериксона", ријетко стиже у канцеларију послије осам, а прије него што дође на посао провјери и пошаље мејлове. Касно иде на спавање, али каже да му је то сасвим довољно сна.

- Наша компанија никад не спава, водимо посао у 180 земаља, тако да не постоје реална јутра и ноћи - рекао је Вестберг.

Виторио Коларо, директор компаније "Водафоне", буди се у шест сати, ради вјежбе и почиње с послом. Одлази на спавање око пола 12.

Тренду мање спавање придружили су се и друге јавне личности Стенли Мекристал, бивши амерички генерал, једе један оброк дневно и спава само четири сата дневно. 

Барак Обама, предсједник САД за магазин "Vanity Fair" открио је свој необичан распоред. На спавање иде обично у један сат послије поноћи, а буди се у седам ујутро, што значи да током ноћи спава само шест сати. А кад искрсне нека криза коју хитно треба ријешити, спава и мање. 

Бивши амерички предсједник, Бил Клинтон, каже да је за вријеме обављања предсједничке дужности дневно спавао пет до шест сати,  а познато је и да је Маргарет Тачер требало тек четири сата сна.

Џеј Лено, водитељ емисије "The Tonight Show" тврди да ноћу спава само пет сати. Доналд Трамп, предсједник компаније "The Trump Organisation", каже да је за његов успјех заслужно то што му не треба пуно сна. Према његовим ријечима, ноћу спава три до четири сата.

- Како неко ко спава 12 или 14 сати дневно може бити конкуренција некоме ко спава три или четири сата? - питао је једном приликом Трамп. 

Препоруке за добар сан

Миљковић објашњава да се спавање састоји од такозване нон РЕМ и РЕМ фазе која је заслужна за одмор током сна.

- Једна од најчешћих жалби и међу здравим и међу болесним особама је слаб сан. Барем 50 одсто одраслих здравих особа има повремену несаницу, а 15 до 20 одсто одраслих особа има хроничну несаницу која доводи до озбиљних поремећаја у дневном функционисању. Поремећаји спавања могу до погоршају многе соматске и психичке болести - прецизирао је Миљковић.

Према његовим ријечима одрасли просјечно спавају једнократно ноћу, седам до осам сати.

- Новорођенчад спава у више наврата и до 18 сати на дан, а стари људи спавају у просјеку четири до шест сати. Међутим, сматра се да старији људи мањак спавања током ноћи надокнађују поподневним одмором, тзв. дремањем - објаснио је Миљковић.

Подсјећа да је спавање стање привременог одмора организма.

- Обично спавање подразумијева да особа лежи у удобном положају са затвореним очима у тишини, уз могуће пратеће појаве попут хркања, мрмљања. Спавање има улогу у ресторативним процесима и служи за одмор од напора којима је организам био изложен за вријеме будности, те за консолидацију памћења и олакшавање учења - закључио је Миљковић.

Стари рецепт за успјех

Мањак сна као пут до успјеха нису "измислили" најуспјешнији људи данашњице већ су је користили велики свјетски умови у свим епохама. Славном иноватору Томасу Едисону требало је само три или четири сата сна дневно. Бенџамин Френклин је у аутобиографији објавио свој типични дневни распоред из ког је било видљиво да је спавао свега пет сати. Ишао би да спава у 23 часа, а будио се у четири сата ујутро. У биографији Николе Тесле стоји да је ноћу спавао тек два сата. Леонардо да Винчи свака је четири сата одспавао по 20 минута.

Ген спавања

Неуролог Синиша Миљковић је објаснио да трајање спавања одређује ДЕЦ2 ген.

- Људи који су носиоци мутације овог гена спавају два сата мање него нормално. У томе треба тражити објашњење за кратко спавање многих истакнутих научника током историје човјечанства - рекао  је Миљковић.

Додаје да неки научници дијеле људе на вечерње, сове и јутарње типове, шеве. 

- Јутарњи типови лако се буде и врло су продуктивни ујутро. Умарају се и одлазе на спавање рано увече. Са друге стране, вечерњи типови се тешко буде ујутро, а када се пробуде осећају се уморно. Постају одморнији како се приближава вече. Најпродуктивнији су увече, касно лежу и устају касније ујутро - прецизирао је Миљковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.