Генерација рођена са Фејсбуком

Социолози су за Танјуг оцијенили да је "Фејсбук" као врста медија популаран зато што је нецензурисан и нема "вертикалну" структуру и представља "измјештање из простора традиционалних медија", али и упозорили да остају отворена два питања - повјерења и  евентуалне злоупотребе.

Коментаришући посљедња окупљања грађана земаља у окружењу организована преко "Фејсбука" - протесте против власти у Црној Гори и Хрватској, а у Србији давање подршке народу Јапана послије земљотреса - социолози су истакли и да то свеукупно представља "један нови феномен који тек треба да сазри".

- Један од основних разлога који су омогућили та окупљања је тај што све више људи користи "Фејсбук". У Србији тај број иде до вероватних 40 одсто свих грађана, пошто је већина корисника интернета и корисник "Фејсбука" - наводи социолог Далибор Петровић и додаје да су млади и образовани у још већој мјери корисници те мреже, а уједно су  склонији да организују одређене протесте, акције, окупљања...

Он је објаснио да је "Фејсбук" као медиј потпуно нецензурисан, "нема вертикалну структуру" и није хијерархијски већ хоризонтално организован, тако да свака идеја или приједлог, уколико има довољно заинтересованих који ће му се придружити, долази и избија у први план.

- Aко се окупи одређени, иницијални број корисника око неке теме који ће дати сигнал да им се нешто допада или не, та тема аутоматски излази у први план и, пошто је "Фејсбук" мрежа и постаје видљива свима, настаје систем лавине у којој се грудва снега нагло повећава и за кратко време дође до свих - објаснио је Петровић.

Он је навео и да се, зависно од тема које су доминантно интересантне у одређеном друштву, људи и организују, а те теме могу да буду толико разноврсне да се у овом тренутку не може предвидјети колико ће утицаја тај феномен имати на друштвено и политичко ангажовање грађана.

Петровић је подвукао да интернет преузима функцију медија и то на више нивоа:

- С једне стране, класични медији ће се емитовати путем интернета, а с друге стране, интернет као такав креира нови медиј - социјални медиј. То су управо "Фејсбук", "Твитер"..., а карактеристика тих медија је то да смо сами креатори одређене вести - указао је Петровић.

Будући да смо сами креатори, вест добија на аутентичности, додао је Петровић и навео да је битно то што су те вијести моменталне, односно практично се у тренутку када настану већ и емитују.

Он је навео и да је битно то што такве вијести често прати одређени видео-запис, који им даје аутентичност, па се онда више не сумња да је то истина, али у упозорио да "Фејсбук" може да буде извор за манипулације јер се може пласирати и лажна вијест.

- То је та непосредност коју нам дају "Фејсбук" и остали социјални медији. Одатле њихова огромна моћ. Ту ће лежати борба за контролу тих медија, која ће обележити вероватно следеће деценије 21. века - закључио је Петровић.

Према мишљењу социолога Ратка Божовића, не треба се чудити утицају "Фејсбука", нових технологија и електронских медија уопште.

- Једноставно, имамо то померање, измештање из простора традиционалних медија, где је комуникација била другачија, да нови медији, односно технологије сада у великој мери детерминишу комуникацију - рекао је Божовић, истичући да је то "нови тренд у успону".

Он је оцијенио да се много младих људи везало за "Фејсбук", гдје се самоодређују и одређују своје становиште.

Божовић сматра и да људи више вјерују "Фејсбуку" јер он долази као комуникација са пријатељима, са истомишљеницима, са онима у истом систему вриједности.

- Ту је читав проблем и предност "Фејсбука", али и његов минус - рекао је Божовић, објаснивши да се они који су били на дистанци, међу мноштвом пријатеља на "Фејсбуку", сада држе за једну идеју и за оријентацију и постају не они који су удаљени него они који су блиски, што све постаје "колективна варијанта" која је најприје била посредована, али сада има "живу пулсацију" и релевантну друштвеност.

- "Фејсбук" генерација су деца и омладина који су и рођени са интернетом и велика популарност те социјалне мреже говори да је то феномен данашњице и сутрашњице - сматра професор комуникологије на Факултету политичких наука Мирољуб Радојковић.

Међутим, то није још увијек друштвени покрет, навео је он указавши да је преко "Фејсбука" веома лако изразити своје мишљење и тим путем давати подршку или исказати протест, потписивати петиције...

- Када кажем да то није друштвени покрет то значи да, чини ми се, недостаје онај задњи корак. На "Фејсбуку" је виртуелна заједница, а у политици или у јавном животу, осим речи, тражи се и нека акција - додао је Радојковић, оцијенивши да је за сада и највећа слабост "Фејсбука" немогућност да се виртуелне иницијативе преточе у акцију.

- Увек је већи број који даје подршку или потписује петиције, него оних који директно изађу да манифестују или протестују - додао је Радојковић.

Према његовим ријечима, "Фејсбук" је добар за слободу изражавања мишљења. Ослобађа наше право да кажемо шта мислимо о било чему, али није баш погодан да то против чега смо акцијом мијењамо. Ту се није показао баш најуспјешнијим.

Навике нове генерације, која се обавјештава превасходно посредством интернета умјесто преко традиционалних медија, примораће и саме медије да промијене начин рада.

Радојковић је закључио да повјерење остаје још увијек слаба тачка у цијелом интернету, па и у друштвеној мрежи као што је "Фејсбук".

Он је упозорио да се на "Фејсбуку" може нешто тврдити, а да се држи лажни профил, лажна слика, лажно име, а да то остали не знају.

Непоузданост

Питање поузданости и вјеродостојности и провјерености информација је најслабија тачка, не само на "Фејсбуку" него и у оквиру других облика онлајн информисања као што су веб сајтови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.