Гејминг постаје нови златни рудник Холивуда

Ако је посљедњих 10 година била деценија суперхеројских филмова и адаптација стрипова, сљедећа деценија би могла постати ера екранизација видео-игара. Са врхунском технологијом, великим наративним амбицијама, холивудским А-именима у ауторској екипи и огромном фановском базом широм планете, данас су видео-игре нови материјал за високобуџетне блокбастере. Филм “Супер Марио Брос”, који су “Нинтендо” и “Универзал”, продуцирали за отприлике 100 милиона долара, а који је зарадио више од 200 милиона долара само у првом викенду приказивања, само је врх огромног таласа који стиже у индустрију забаве након скромних почетака у деведесетим.

Рецимо, ХБО серија “Посљедњи од нас” освојила је свијет забаве у јануару, серијал “Вјештац” стиже са трећом сезоном на “Нетфликс”, долазећи филм “Духови Тушиме” ради Чад Сталски, режисер “Џона Вика” и сви су редом екранизације игара, а не треба ни помињати да сви велики играчи у свијету кинематографије имају неку екранизацију видео-игре у плановима.

Од пробе до тријумфа

Холивудско кокетирање са адаптацијама видео-игара још је у релативно пробној фази, али се све уочљивије обликује у стабилну везу која ће, по свему судећи, потрајати дужи период. Двије озбиљне гране у индустрији забаве, које су некада биле супротстављене једна другој умјетничким и економским заслугама, данас су далеко од конкуренције јер су, најједноставније речено, осуђене једна на другу. У ствари, чини се да је Холивуд коначно схватио вриједност бренда видео-игара као непресушног креативног извора за приповиједање и сада је покренуо трку у адаптацији свега што му падне под руку, док сектор гејминга тражи умјетничко признање и прихватање мејнстрим публике кроз седму умјетност.

Носталгија и препознатљивост су стари мамци којима Холивуд врбује публику деценијама и њихов систем је зависан од препознатљивих брендова, било да се ради о старим филмовима, ТВ серијама, ликовима из стрипа или носталгичном покретању игре коју су некад играли сви. Холивуд је погодио џекпот када су уложили милијарде у “Марвелове” и ДЦ филмове, али када узмете у обзир почетни потенцијал индустрије игара, која је нарасла на 3,07 милијарди активних играча од Арктика до Антарктика, могућности су дословно бесконачне.

Почеци су, истина, били лоши и углавном трагикомични јер, једноставно речено, Холивуд није знао шта да ради са материјалима видео-игара и како да пронађе добитну наративну формулу. Требале су деценије да се још један филм о “Марију” или “Мортал Комбату” уопште појави након неславно пропалог бизарног филма уживо из 1993. године или бројних треш адаптација “Комбата”. Серији “Хало” требало је више од 10 година да је “Парамоунт” реализује из идеја о пропалом филму, док је филму “Унчартед” требало скоро 15 година да коначно стигне у биоскопе.

Ипак, ово нису деведесете и гејминг индустрија је из мале, споредне улице у индустрији забаве постала мејнстрим гигант који обухвата развој, маркетинг, монетизацију игара, десетине радних дисциплина и хиљаде послова широм свијета. Укратко, озбиљан бизнис играч чији параметри говоре све. Њихов сектор је константно растао од најмање 2015. године и стигао до рекордне 191 милијарде долара током 2022. године, показујући снажну издржљивост чак и током пандемије. Огромна улагања су, осим техничког нивоа, подигла и креативни ниво у сектору гејминга, па је све више игра које плијене причом и ликовима, а не само техничким или визуелним рјешењима.

Креативни ризик

И након три деценије очајничких покушаја Холивуда да одсијече комадић колача у индустрији игара на начин на који је то учинио с издаваштвом стрипова и књига, по свему судећи, напокон су пронашли добитну комбинацију. Иако је било одређеног комерцијалног успјеха у подручју адаптације филмова од видео-игара као што су “Лара Крофт” или “Притајено зло”, критичари су углавном “сахрањивали” ове филмове и они су прије изузеци него правило када је у питању успјех на биоскопским благајнама. Уобичајена холивудска предрасуда је била да адаптације видео-игара готово увијек пропадају зато што је публика незаинтересована за игре или зато што су играчи незадовољни резултатом.

Ипак, од момента када је “Детектив Пикачу” из 2019. оборио рекорде на благајнама и зарадио ријетких 68% признања публике на “Ротен томатосу” услиједио је и филм “Соник” из 2020. године са 400 милиона долара зараде и такође 68% одобравања на “Ротен томатосу”, док је његов наставак уз још већу зараду имао 97% одобравања публике. Од тог момента адаптације игара су дословно експлодирале, а сви велики играчи у Холивуду се дословно боре за права сваке могуће игре на свијету.

Фактори успјеха

Наравно, осим жеље за брзом зарадом, са уласком у игру у којој сви добијају, од гејминг индустрије преко Холивуда до публике, поклопило се још неколико важних ствари у право вријеме.

Гејминг је постао вишегенерацијска активност са израженом картом носталгије, што објашњава да су и родитељи и дјеца заједно гледали “Супер Марио Брос”. Креативна слобода дата ауторима порасла је, што је довело до све квалитетнијих адаптација, с чим се конзервативнији критичари можда не слажу, али како се сама прича у играма побољшава, филмски и телевизијски студији улажу све више ресурса. Континуитет у развоју гејминга нуди материјал за дуготрајне франшизе које зарађују на много нивоа.

Продукцијска кућа “ДЈ2”, која је помогла у копродукцији оба “Соник” филма, сада ради на адаптацији инди гејминг хитова као што је “Диско Елизујем”, а њихов директор Димитри Џонсон каже да су њихове амбиције сада усмјерене на умјетничко признање.

- Некада је постојала стигма да видео-игре као изворни материјал не могу бити оне карактерно вођене врсте филмова и серија достојне умјетничког признања. Вјерујем да не само да можемо, већ ћемо сигурно ускоро освојити награде “Еми” и “Оскар” са материјалом који је заснован на играма - рекао је Џонсон.

Свакако не треба заобићи ни чињеницу да игре имају огроман потенцијал за стварање кинематографских универзума на дуже стазе на трагу “Марвел” или “Хари Потер” серијала. Да би адаптација игре постала производ који поштује публика и критика, потребно је мање дугих путовања као што су “Марио” или “Унчартед”, те више стабилне материјалне основе и креативних експериментисања који су помогли “Марвелу” да кодификује своје формуле стрипова, што је довело до успјеха.

Можда нећемо брзо гледати како адаптација видео-игара купи “Оскаре” као Ноланов “Мрачни витез”, али треба признати да озбиљно холивудско преузимање индустрије игара као креативне базе тек почиње. Ускоро ће сервиси за стриминг и биоскопи бити до врха испуњени наративима и ликовима познатих власницима конзола за игре. И за разлику од стрипова, који се ријетко удаљавају превише од базичне поставке, видео-игре имају потенцијал да испричају различите приче за далеко ширу публику.

Рај Пател, креативни шеф славног “Сега” студија, каже да је то само питање улагања, правих људи и времена, јер прве озбиљне резултате већ имамо.

- Било је много промашених адаптација видео-игара, али то би се могло рећи за било који жанр филма или серија у историји. Мислим да постоји велики потенцијал у прилагођавању игара другим медијима, али то захтијева одређени ниво креативног ризика. Такође, морате уравнотежити колико је изворни материјал захтјеван и како се односите према постојећим обожаваоцима. То је балансирање које може бити тешко исправити, иако видимо да се многи људи заиста труде у томе у посљедње вријеме - рекао је Пател.

Холивуд је у својој вјечној глади за новим погодним материјалом за екранизације напокон озбиљно ушао у индустрију игара уз скоро 60 адаптација игара које ће доћи у наредних неколико година, што је више садржаја него што су произвели у посљедњих 30 година. И ако смо нешто научили из историје индустрије снова, то је­ да квантитет у њиховом случају прије или касније доведе до умјетничког квалитета и комерцијалног успјеха, без обзира на то да ли се он зове “Игра престола”, “Осветници” или “Посљедњи од нас”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.