Гдје је у Европи најјефтинији и најприступачнији јавни превоз?

Јавни превоз је један од начина путовања са најнижим емисијама угљеника, али навести људе да га користе није увијек лако.

Аустријска KlimaTicket ће од 1. јула бити бесплатна годину дана за све 18-годишњаке.

Моћи ће да га добију сви који су од 1. јануара 2024. прославили 18. рођендан и који су регистровани у земљи. Млади ће моћи да бирају када ће користити своју једногодишњу карту између 18. и 21. рођендана. Око 88.000 младих људи имаће ово право сваке године.

„Желимо да дугорочно подстакнемо још више младих људи да користе јавни превоз", рекла је аустријска министарка климе Леоноре Гевеслер на друштвеној мрежи X и додала:

„Јер када једном уочите колико је добар јавни превоз, држаћете се тога".

Климатске карте - врућа тема у Европи
Уз растуће трошкове живота и сталну забринутост због емисије угљеника, ове пропуснице за јавни превоз биле су популарна тема европске јавности.

Али постоје различита искуства колико су ефикасне различите шеме за подстицање људи да користе метро, аутобусе и трамваје. Неприступачност, претрпаност и ријетке мреже јавног превоза су се на неким местима показале као камен спотицања.

Испоставило се да је навести људе да одустану од аутомобила компликованије од самог обезбеђивања бесплатних или јефтиних карата.

Гдје је у Европи најјефтинији и најприступачнији јавни превоз?

Прошле године, Гринписов извјештај открио је стање јавног превоза у 30 европских земаља.

Земље су рангиране на основу четири критеријума: једноставности њихових система за продају карата, приступачности дугорочних карата, попуста за социјално угрожене групе и стопа ПДВ-а.

Извјештај се такође бавио појединачним главним градовима, рангирајући их на основу истих категорија.

Свакој престоници и држави додијељен је одређен број од могућих 100 поена.

Луксембург, Малта, Аустрија, Њемачка, Кипар и Шпанија нашли су се на врху са високим оцјенама за карте које су једноставне за коришћење, као и за попусте које имају.

Талин у Естонији, Луксембург и Валета на Малти заузели су прва три мјеста за градску ранг листу.

Грчка, Хрватска и Бугарска биле су на дну листе земаља, а Бугарска није освојила ниједан бод, ни у једној од четири категорије.

Када је ријеч о појединачним градовима, Амстердам у Холандији, Лондон у Великој Британији и Даблин у Ирској су најгори по цијени и доступности.

Колико су ефикасне европске климатске карте?

Бројне земље и градови поставили су европски тренд са климатским картама.

„Наша дефиниција климатске карте је карта за јавни превоз која важи за сва или већину средстава јавног превоза у одређеном периоду", објаснио је тада Хервиг Шустер, стручњак за транспорт Гринписове кампање - "Мобилност за све".

„Мислим да је једини модел који је прилично близак нашој препоруци - аустријски модел јер аустријска климатска карта покрива сва превозна средства, тако да можете користити пропусницу како на селу, тако и у метроу у Бечу", наводи он.

Њемачка, Мађарска, Словенија и Португал су 2023. биле међу европским земљама које су кренуле на путовање климатским картама. Француска је такође имала шему сличну њемачкој са жељезничким пропусницама по цијени од 49 евра. Сада та пропусница омогућава неограничено путовање ТЕР и међуградским возовима, али ће искључити брзе ТГВ возове.

Гринпис каже да би све европске земље које још нису смањиле трошкове јавног превоза, требало да уведу климатску карту, а да они који су већ увели ове врсте пропусница, морају да их унаприједе.

Анализа показује да идеална „климатска карта" још не постоји у Европи. Шустер каже да је аустријски модел добар, али је прескуп.

Нешто што бесплатна годишња пропусница за осамнаесто-годишњаке може мало да надомјести.

Доведен је у питање и број људи који стварно користе аустријски KlimaTicket.

Deutschlandticket је јефтинији, али не важи за неке мреже градског превоза, па се поставља питање колико је ефикасна и ова шема транспорта широм земље.

Прогноза Федералне агенције за животну средину, објављена заједно са извјештајем њемачког савјета стручњака за климатске промјене прошле године, сугерише да Deutschlandticket мало доприноси смањењу емисија.

У њему се каже да калкулације Министарства саобраћаја о смањењу од 22,6 милиона тона до 2030. „изгледају прецијењене", а извештај предвиђа да је цифра од око 4,2 милиона тона вјероватнија.

Шта је онда проблем са картом од 49 евра? - Инфраструктура је једноставан одговор.

Више људи који користе јавни превоз без побољшања капацитета доводи до пренатрпаности. Изгледи за непријатно путовање не подстичу људе да одустану од аутомобила.

За велики дио од око 83 милиона становника Њемачке, редовне услуге јавног превоза нису реалност.

Може ли бесплатни јавни превоз да убиједи људе да не користе аутомобиле?

„Ми се изричито не залажемо за бесплатан превоз", рекао је Шустер и додаје:

„Увијек кажемо да превоз треба да буде приступачан, али не и бесплатан. У реду је ако се то ради у Луксембургу који је супер богата земља".

Талин је био један од првих градова који је 2013. године омогућио бесплатан јавни превоз за становнике и довео је до повећања потражње за 1,2 одсто од када је уведен. Луксембург је тада био прва европска земља која је омогућила бесплатне карте за путнике и стране туристе. У почетку, није успио да подстакне људе да одустану од аутомобила.

Гринпис је примијетио да је то вјероватно зато што више од 200.000 људи путује у Луксембург и из њега, што значи да ће и даље морати да купе карту за сусједну земљу.

„Људи обично иду из Њемачке у Луксембург, из Белгије у Луксембург и још увијек користе аутомобил јер није од велике помоћи ако не плате дионицу у Луксембургу", каже Шустер.

У настојању да се позабави овим питањем, нова пилот шема довела је до тога да је земља проширила свој бесплатни јавни превоз на путнике који живе у француским општинама на граници.

Монпеље у Француској је такође омогућио бесплатан јавни превоз у децембру прошле године и прве бројке сугеришу да је можда био успјешнији од других шема. Званичници кажу да су у првих пет мјесеци путовања у јавном превозу скочила за више од 20 одсто.

Шта ће подстаћи више људи да користе јавни превоз?

Гринпис каже да је смањење трошкова јавног превоза и даље један од „најлакших и најбржих" начина да се људи пребаце из аутомобила у возове и аутобусе.

Трошкови јавног превоза морају бити нижи од трошкова вожње аутомобила и вриједни цијене или га људи неће користити. Најлакше и најправедније рјешење за вец́ину земаља је да циљају на цијену негдје око 1 € дневно.

Иако је финансирање проблем, постоји „огромни потенцијал" да се новац пребаци са субвенција за фосилна горива или да се уведу порези на авионске карте и керозин како би се платиле снижене циене карата, додаје Шустер.

Један од најлакших начина да се смање трошкови било би укидање ПДВ-а, а неке источноевропске земље имају стопе и до 20 одсто.

„Током неколико година, мислим да би све владе могле да уведу такву врсту фер цијена", наводи он.

Такође је важно унапредити и поједноставити системе за продају карата.

Шустер каже да су електронске картице које се могу користити свуда, попут оних у Холандији, добро рјешење. Нарочито у поређењу са Бугарском гдје ће вам можда требати неколико карата за аутобус или прелазак на воз.

Комбинација ниске цијене, добре инфраструктуре и једноставне карте је дефинитивно добитна комбинација, пише Еуроњуз.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.