Гдје је граница између цензуре и слободе на мрежама?

Он је то рекао за Танјуг поводом питања које се наметнуло у јавности - где је граница између цензуре и слободе мишљења на друштвеним мрежама, као и то да ли се првобитна улога друштвених мрежа о пласирању слободног мишљења временом изгубила.

То питање покренуто је након што су руске власти блокирале друштвене мреже Фејсбук, Инстаграм и Твитер због ширења лажних вести, позива на насиље и ширења мржње према руским грађанима, а затим је и Врховни суд у Бразилу на неколико дана суспендовао друштвену мрежу Телеграм која није реаговала на њихов позив да уклони поједине спорне садржаје.

"Увек постоји баланс између слободног јавног израженог мишљења и оних екстремних мишљења, нарочито позива на насиље, а оператери платформи, као што су друштвене мреже или чак интернет оператери, с једне стране нису одговорни за садржај који неко други пласира, али с друге стране током година све више сами преузимају улогу уредника", рекао је Родић.

А ако сте, примнећује Родић, уредник, онда више нисте платформа него - медији.

Подсјетио је да је бивши амерички предснедник Доналд Трамп прије две године тражио да се у Америци модификује члан 230 из 1997. године који је, како наводи, дефинисао да интернет платформе нису одговорне за оно што њихови корисници објављују.

Управо је то, истиче Родић, омогућило развој и експанзију броја корисника на друштвеним мрежама, али самим тим и изражена мишљења.

Наводи да их је управо то ограничавање од одговорности разликовало од медија.

"Међутим, те 2020. године, када је у Америци била изборна година, као што је изборна година сада у Бразилу, тада су и друштвене мреже почеле све више саме да преузимају активности блокирања одређених вести, суспензије појединих корисника, што је у реду за уредника у медију", указао је Родић.

Истиче да су друштвене мреже одлучиле да у "јавном интересу", који они процене, суспендују или укину неке налоге.

Родић каже да постоје разни нивои цензуре, те да она може бити на одређени период, као што је суспензија налога на недељу дана или чак и демонетизација.

На питање да ли власти у поједним државама имају право да ограниче или потпуно укину неку друштвену мрежу, као што су то учиниле Русија и Бразил, Родић је рекао да су оне "узеле то право за себе".

"Решиле су да одређене мреже процене као штетне за њихово друштво и због тога је приступ њима ограничен или потпуно укинут", рекао је Родић.

Када је ријеч о Србији, Родић наводи да су до сада били појединачни случајеви суспензије налога, када интернет провајдер реагује на одлуку државног судије да је реч о претњи или увреди.

На питање шта је граница између цензуре и слободе мишљења и када државе или друштвене мреже одређују да нешто "прелази границу" и да мора бити уклоњено, Родић одговара да су позиви на насиље, претње, нарочито злоупотреба дјеце, граница која се не сме прећи.

"Међутим, и даље је питање где је граница, јер се та граница полако помера према изражавању одређених мишљења. Неко вам каже: ''То је моје мишљење". А неко други вам одговори: ''Не, ти си изнео претњу или неку дисквалификацију која је позив на неку врсту насиља''. Све више на такве ствари почели су да реагују власници интерент провајдера или друштвених мрежа", закључио је Родић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.