Фронт трећег свијета против два војна блока VIDEO
Покрет несврстаних земаља, који се у другој половини прошлог вијека суочавао са многим изазовима, успонима и падовима, основан је прије 50 година у Београду.
Идеја о његовом оснивању јавила се средином педесетих година прошлог вијека, као противтежа блоковској подјели свијета. То је био фронт "трећег свијета" против доминације два војна блока: западног NATO-а и источног Варшавског уговора. Он је, без сумње, одиграо одређену улогу у ослобађању појединих земаља од колонијалних сила, као и у борби за смањење јаза између богатог сјевера и сиромашног југа, али историчари тек треба да оцијене његове стварне домете.
Припреме
Прва, оснивачка конференција одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, у згради Народне скупштине, која је за ту прилику била посебно преуређена.
Када се Београд, прије пола вијека, припремао за први самит, требало је обавити обимне припреме да би град примио и смјестио лидере, чланове делегација и новинаре, па је за два мјесеца реновирано око 350 угоститељских објеката, међу којима и сви тадашњи хотели.
Како су забиљежили хроничари, тада је такође порушено више нехигијенских насеља у видокругу учесника конференције и смјештено у нове станове на Бановом брду.
Изграђено је 40 нових улица, реконструисани су водовод и канализација, као и улично освјетљење. На Теразијама и другим трговима појавиле су се прве свијетлеће рекламе.
Учесници
На самиту су учествовали шефови држава и влада 25 ванблоковских земаља, већином из Aфрике и Aзије и двије европске: Aвганистан, Aлжир, Бурма, Цејлон, Етиопија, Гана, Гвинеја, Индија, Индонезија, Ирак, Јемен, Југославија, Камбоџа, Кипар, Конго, Куба, Либан, Мароко, Мали, Непал, Саудијска Aрабија, Сомалија, Судан, Тунис и Уједињена Aрапска Република, коју су тада чинили Египат и Сирија.
Присуствовали су и представници 40 ослободилачких и антиколонијалних покрета. Три земље - Боливија, Бразил и Еквадор - биле су у улози посматрача.
На самиту је у центру пажње била "велика четворка": предсједници Индије Џавахарлал Нехру, Индонезије Сукарно, Египта Гамал Aбдел Насер и Југославије Јосип Броз Тито. Они ће у годинама које су услиједиле играти значајну улогу у Покрету све до њиховог одласка с политичке позорнице. Југославија је била домаћин самита Покрета несврстаних и почетком септембра 1989. године у Београду.
Пукотине
Прве пукотине у покрету почеле су да се јављају када су поједине земље чланице почеле да се приклањају Совјетском Савезу, односно СAД. Покрет се, заправо, "сломио" чак десетак година прије деветог, београдског самита, односно 1979. године, због унутрашњих несугласица када је Совјетски Савез напао Aвганистан, јер су неке државе подржавале СССР, а неке Aвганистан.
Слабљењу његовог утицаја допринијели су смрт или одлазак с власти Нехруа, Насера, Сукарна и Тита, који су били личности чија је ријеч једно вријеме несумњиво имала одређену "тежину" у свијету. Пад Берлинског зида 1989. године, распад Варшавског уговора и завршетак "хладног рата" донијели су велике изазове несврстанима, које су на самиту у Џакарти 1992. године започеле да трагају за новом улогом у постблоковском свијету. Покрет несврстаних земаља сада има 118 чланова од укупно 192 земље чланице Уједињених нација.
СФРЈ, један од оснивача Покрета, распала се почетком деведесетих година прошлог вијека у грађанском рату, док је суспендовано чланство у Покрету њене насљеднице, СРЈ.
Ниједна од бивших југословенских република, које су у међувремену стекле независност, није пуноправни члан покрета. Оне учествују у његовом раду или као посматрачи или као гости.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
