Фотографије које су промијениле историју

Маријана Миљић
Фотографије које су промијениле историју

Фотографије су често више од документовања историје - оне је стварају. Међу фотографијама које су настале током посљедњих 100 година има, наиме, оних које су једноставно незаборавне и толико моћне да једноставно не можете скренути поглед или окренути леђа. Оне су утицале на многе важне догађаје.

Неке показују ужасе рата, људску злобу, бол послије губитка, а друге снагу лојалности и тријумф људског духа….

Најбоље у 2013.

У оквиру такмичења Сонџ Њорлд Пхотограпхџ за најбољу фотографију у 2013. години, које организује Свјетска фотографска организација, на гала-церемонији у Лондону недавно су објављена имена побједника у професионалној, отвореној и омладинској категорији.

У конкуренцији више од 122.000 радова из 170 земаља, Андреа Гјестванг из Норвешке је проглашена за фотографа године у професионалној категорији. Тридесетдвогодишња Андреа направила је серију портрета дјеце и омладине који су преживјели масакр на острву Утоја у близини Осла, у јулу 2011. године. Тада је у терористичком нападу на камп 69 особа изгубило животе. Низ фотографија под називом “Један дан у историји”, на изузетно дирљив и искрен начин приказује младе који су преживјели ову незапамћену трагедију.

Ратне фотографије

Међу најпознатијим  ратним фотографијама је “Фат Ман Бомб”. Ова фотографија постала је класик, а настала је 9. августа 1945. Она приказује нуклеарну експлозију над Нагасакијем и сав ужас који је проистекао из тога.  Америчка бомбардовања Јапана  у завршној фази Другог свјетског рата избрисала су три града и убила 70.000 људи одмах и још много њих кроз излагање зрачењу у годинама које су дошле.

Чувена је и фотографија на којој др Фриц Клајн стоји у масовној гробници у концентрационом логору Берген-Белсен. Његова главна дужност била је избор заточеника који ће бити послан у гасне коморе током Другог свјетског рата. Фотографија је цијелом свијету приказала ужас холокауста - страдања Јевреја, Рома, особа с инвалидитетом, совјетских ратних заробљеника…

Варшавски гето у Пољској био је највећи нацистички гето у окупираној Европи, а основан је 1940. за 400.000 Јевреја. Болести, глад и напади и убиства од стране стражара десетковали су становнике који су, упркос свему, основали организације за покретање школа, болница, сиротишта и рекреацијске садржаје. Фотографија “Цивилни отпор” из 1943. показује посљедице свјетски познатог Варшавског отпора, а снимио је нацистички војник.

Роберт Капа, мађарски ратни фоторепортер, познат је по сликама из Другог свјетског рата и захваљујући којима је свијет био у могућности видјети реалност ратовања. Његова фотографија “Омаха Беацх” снимљена на дан Де, 6. јуна 1944. показује инвазију британских, америчких, канадских и трупа Слободне Француске на нацистичке окупаторе у Нормандији. Јавност прихваћа слику као “праву” ратну фотографију која приказује напор савезничких војника док пливају на Омаха плажи окружени ватром из пушака и артиљерије.

 “Извршавање смртне казне у Вијетнаму” из 1968. је Пулицером награђена фотографија која је уврстила Едија Адамса међу најпознатије ратне фотографе свих времена. Човјек с пиштољем је генерал Нгујен Нгок, а човјек који је требало да умре Нгујен Ван Лем. Метеж око ове фотографије отворио је цијело једно поглавље у свијету фотоновинарства - “слика вриједи хиљаду ријечи.” Слика је и дан-данас симбол антиратног отпора.

Међу новијим сликама је “Рушење кипа Садама Хусеина у Багдаду” из 2003. чији је аутор Ројтерсов фоторепортер Горан Томашевић. Уништење кипа рукама ирачких грађана је симболизовало крај једне ере терора и почетак мира, али мир још није стигао у Ирак.

Једна од најважнијих слика модерне историје је “Жива изгорјела” коју је у Вијетнаму 1972. направио Ник Ут. Гола дјевојчица у центру Пан Ти Ким Пук је жртва Јужно-вијетнамског напалм напада. Фотографија је освојила Пулицерову награду, упркос негодовању дијела јавности. Постала је симбол страдања дјеце и коначно покренула Америчку јавност против рата у Вијетнаму. Дјевојчица је преживјела и постала оснивач фондације која пружа медицинску и психолошку помоћ дјеци жртвама рата.

“Пољубац на Тајмс скверу” из 1945. Алфреда Ајзанштада је незаборавна фотографија која обиљежава прославу послије побједе над Јапаном.

 - Видио сам морнара који је грабио све жене које су пролазиле и љубио их, без обзира на то биле оне старе или младе, дебеле или мршаве, ружне или љепотице.... није правио разлику - објаснио је фотограф како је слика настала.

Ко су младић и дјевојка никада се није сазнало, али је фотографија и данас симбол прославе слободе.

Незаборавне

Иако је било прошло већ четири године откад је укинута одредба о раздвајању студената црне и бијеле расе, ствари у Америци 1957. ипак нису биле идеалне. Према неким црнцима и даље се спроводила репресија, а било је врло рискантно умијешати се међу бијелце.

Прва и најхрабрија била је студенткиња Елизабет Екфорд која се без икакве задршке угурала у групу бијелих студената И упркос њиховом жестоком негодовању наставила спремно ходати, уздигнуте главе. Најжешће је негодовала Хејзел Брајант (дјевојка с највише отвореним устима) по којој је чувена фотографија и добила име. Слика је и данас симбол расизма, али и непоколебљивости.

Америку је дигла на ноге и фотографија настала послије пожара у компанији “Триангле Схиртњаист” 25. марта, 1911. када је погинуло 146 радника. За трагичан догађај највећу кривицу сносила је управа фабрике у којој су били запослени емигранти. Свакодневно су били закључавани у своје радне просторе како би власници били сигурни да ће радити и да неће ништа украсти. У тренутку избијања пожара браве су се заглавиле и радници су остали заробљени. Већина је изгорјела у ватри. Фотографија на којој су несрећне жртве подстакла послодавце широм САД на повећање безбједности људи на радним мјестима.

Мало ко није видио чувену слику насталу на Тргу Тјенанмен у главном граду кине 1989. године. На слици је човјек који је ишао на посао у вријеме масовних протеста Кинеза који су хтјели више права. Покушао је да заустави тенкове тако што је стао испред њих и попео се на тенк, ударајући врата и вичући. Још се не зна је ли тај човјек жив или мртав, али су и он и фотографија симбол масакра на Тргу Тјенанмен, борбе малог човјека и људске храбрости.

“Ручак на врху небодера” из 1932. је фотографија од које ће се многима завртјети у глави, а приказује храбре раднике који су одлучили узети паузу за ручак на врху небодера у изградњи. Ради се о небодеру у Њујорку, а необични се догађај збио на 69. спрату.

Фотографије славних

Реванш између легендарних боксера Мухамеда Алија и Сонија Листона  из 1965. године остаје контроверзан због начина на који је Листон пао на пола прве рунде, али је фотографија Алија како стоји изнад свог “плијена” ушла у легенду. Симболизује побједу и надмоћ, а свијету је показала зашто су Алија звали “највећи”.

“Ајнштајн за исплаженим језиком” Артура Сасеа из 1951. године је фотографија која је “дозволила” генијима да имају смисао за хумор. Фотографија није промијенила историју као неке друге, али је сасвим сигурно имала утицаја на њу. Док је славни физичар Алберт Ајнштајн својим доприносима у нуклеарној физици и квантној механици сигурно промијенио историју, ова фотографија је промијенила начин на који историја гледа на њега. Хуманизирајући човјека познатог само по својој генијалности, ова фотографија је разлог зашто се Ајнштајново име не спомиње само као синоним за “генија”, него и за “луцкастог генија”. Фотографија је настала када је изнервирани Ајнштајн у кампусу Принсетона на молбу новинара да се насмије - исплазио језик.

Најпознатија фотографија

Подизање америчке заставе на Иво Џими 1945. је можда најпознатија ратна фотографија икада. Заставу је подигло пет америчких маринаца и један из морнарице. Мало људи зна да је то, заправо, друга таква застава тамо постављена, јер је прва била премала и није се видјела довољно. Фотограф Џо Розентал, који је добио Пулицерову награду за ову слику, само је стигао на вријеме да услика постављање друге заставе.

Бијафра

Кад је источна Нигерија одлучила да прогласи независност од остатка земље, дошло је до блокаде Бијафре од стране владиних снага, а избио је и грађански рат. У њему је погинуло више од милион људи, а још је страшнија била глад која је завладала тим сиромашним подручјем.

Фотографија из 1969. приказује гладну дјецу која су због недостатка протеина изгубила снагу костију и мишића и ломила се под својом сопственом тежином, а након што је видио цијели свијет, почело је прикупљање хуманитарне помоћи.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана