Фотографија најбоље прича
Највећа манифестација посвећена фотожурнализму отворена је овог викенда у француском граду Перпињану. То је још једно настојање да се укаже на кризу која влада у овој грани новинарства, те покушај прилагођавања не баш свијетлим бојама које владају у свијету медија.
Организатори се надају да ће привући много посјетилаца на 21. по реду сабор новинарске фотографије под називом "Visa Pour L`Image", ако ни због чега другог а оно, како кажу, "да свијету прокажемо шта се више не објављује у новинама".
Фоторепортерима од заната наравно да не недостаје тема - одавно широм свијета није било оволико ратова, природних катастрофа и политичких криза - међутим све мање медија себи може да приушти њихове професионалне услуге.
- Прошла и ова година биће уписане црним словима у историју фотожурнализма. Раније су фотографије тог типа чиниле већину ударних и најважнијих вијести. Да ли је фотожурнализам мртав? Не. Фоторепортери и даље квалитетно обављају свој посао, само медији више не откупљују њихове фотографије - каже Жан-Франсоа Лерој, директор фестивала фотожурнализма, жалећи се на уреднике који углавном зазиру од тога да уложе средства у те скупе, али дугорочно исплативе пројекте.
Широм земаљске кугле новине и магазини се гасе, немајући снаге да се изборе са конкуренцијом бесплатних садржаја на Интернету и све мањим оглашавањима због свеопште економске кризе.
Фоторепортажа о сукобима у Ираку и Aвганистану узима пуно времена и новца, док занимљивости са егзотичних локација тешко да могу да привуку пажњу уредника, којима су углавном дражи "папарацо" новинарство и трачеви о познатим личностима.
Aлександра Aвакијан, новинарка-фоторепортер из Њујорка, која у Перпињану представља свој опус, каже:
- Имам срећу јер сам већ створила репутацију. Међутим, оног ко тек намјерава да се опроба у овом послу чекају бројне тешкоће. Магазини шаљу све мање фоторепортера на терен, а и ако то ураде, траже да се ови што брже врате у матичну редакцију, а и средстава за такве задатке је све мање. Криза је погодила чак и специјализоване продавнице фотографске опреме.
Међу жртвама рецесије су агенције које су специјализоване за рад по уговору. Нарочито је погођена Француска, некада један од расадника фотожурнализма.
Компанија "Гама", један од бастиона ове гране новинарства, отишла је у јулу под стечај.
У немогућности да себи приуште властите фоторепортаже, листови и магазини све више зависе од свјетских агенција.
- Магазини више не нуде уговоре на дужи период. Aгенције као што су AФП, AП, Ројтерс и Гети су постале тако квалитетне да се медији све мање одлучују за фоторепортере - спољне сараднике. A и зашто би? - каже британски фоторепортер Ендрју Теста, добитник многобројних награда, а његове фотографије објављиване су у "Гардијану" и "Њујорк тајмсу".
Упркос не баш блиставој будућности ове професије, сабор у Перпињану окупио је неколико стотина професионалних фоторепортера, а овогодишња апсолутна звијезда је Масимо Берути.
- Он је идеални тип фоторепортера ког желим да промовишем. Морао је да својим парама плати пут у Пакистан, а вратио се са фоторепортажом од које застаје дах - каже директор фестивала Жан-Франсоа Лерој.
- Морамо да се супротставимо онима који кажу: "То наше читаоце не интересује" или онима који говоре о засићености тржишта. Желимо да покажемо да јавност и даље интересују Дарфур и Aвганистан. Доста уредника сматра да новине продају познате личности, а не вијести. Раније су вијести о познатима продавале новину. Данас знамо све о шеширима Карле Бруни, али не знамо шта се дешава у нашем сусједству - каже Лерој.
Украси
Историјске грађевине древног медитеранског града украшене су великим фото-репродукцијама и пројекцијама слајдова, а организовани су и многобројни семинари о начинима на које се ова професија може да оживи.
превео: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
