Фирма која је срушила диктатуру Холивуда

Да буде занимљивије, ова до прије једну деценију непозната компанија стекла је глобалну репутацију и углед, дистрибуишући и продуцирајући необичне, ишчашене и врло често контроверзне приче, које нису играле по диктату трендинга или укуса публике, већ су управо супротно оне постале мјерило успјеха и квалитета у филмској индустрији.

Иако не објављују високобуџетне наслове у индустрији, они редовно раде са неким од најимпресивнијих младих талената у послу и сваке године производе неке од најбољих наслова који се појављују на екранима, праћени сјајним критикама, али сада и скоро редовно култним статусом код публике. Немају дефинисан кућни стил, не играју на велике звијезде, не робују резултатима на биоскопским благајнама. Умјесто тога ауторима филмова пружају алате и услове потребне за стварање одличног и узбудљивог дјела, не петљајући се у умјетнички дио посла, уз врло мало промашаја на дуже стазе.

Студио у Њујорку основали су Данијел Кац, Дејвид Фенкел и Џон Хјуџс, људи са великим искуством у филмској индустрији, који су имали добар њух да погоде у ком смјеру иде филмска индустрија. Препознавши растућу креативну моћ независног филма, финансијски успон стриминга, те маркетиншки потенцијал интернета одлучили су да ове факторе склопе у једну цјелину помоћу које су полако, али сигурно отимали најбоље ауторе и глумце великим холивудским студијима, који су због своје величине, моћи и самоувјерености, крајне споро реаговали на промјене у индустрији.

Сва тројица су одрасли дивећи се богатом свијету независног филма деведесетих  и примијетили су празнину на мјесту гдје су ти филмови некада били. Изнајмили су мали пословни простор на Менхетну и кренули са дистрибуцијом инди филмова на свој начин, што по ријечима Данијела Каца дефинитивно није био гламурозни посао у филмском бизнису тог времена. 

- Постоје заиста паметни, способни и амбициозни људи који воле филмове. И били су негдје у ћошковима филмских компанија. Нико није имао глас. Осјећао сам се као да постоји прилика да створим нешто у чему би талентовани људи могли бити талентовани - рекао је Кац.

Био је у праву, компаније за дистрибуцију филмова имале су тенденцију да буду важне, али невидљиве: купују готове филмове, режу трејлере, праве постере и стављају филмове у биоскопе или их шаљу директно на ДВД дискове и нико их не помиње, посебно када се угасе.

Тројка из “А24” имала је друге планове, жељели су да умјетничке филмове дистрибуишу на умјетнички начин, тражећи нове начине да привуку публику која често није регистровала мале филмове између великих блокбастера у биоскопима и безбројних реприза филмских класика на телевизији.

Почевши умјерено 2013. године са филмом бизарног наслова “А Filpse Inside The Mind of Charles Swan XIII” , први скок  компаније почео је издавањем контроверзног инди кримића “Spring Breakers” и већ тада постаје јасно да не пуштају рутински филмове у дистрибуцију. Од старта су кренули упечатљивим индивидуалним стилом и хумором, јарким неонским бојама на постерима, те филмовима који си имали нешто уникатно у себи. Вјешто су користили герилске маркетиншке тактике путем друштвених мрежа, док су сами оснивачи свој рад обавили велом мистерије, јер су ријетко давали интервјуе што није чест случај у Холивуду пуног људи жељних медијске пажње. 

То је било 2013. године, а већ четири године касније прва оригинална продукција компаније “Moonlight”, режисера Барија Џенкинса, освојила је “Оскара” за најбољи филм. Између тога, “А24” је од мале канцеларије од око осам људи постао мјесто гдје велике звијезде попут Роберта Патинсона и Скарлет Јохансон долазе да снимају мале, чудне филмове, а аутори попут Џонатана Глејзера и Денија Вилнева снимају личне филмове без уплитања студијских руководилаца.

Дејвид Фенкел тврди да у њиховом почетку није било ништа револуционарно, већ само нису хтјели да раде исте ствари као сви остали.

- Проналазимо филмове за које, из наше перспективе, наш систем и људи могу дјеловати тако да буду нешто посебно. Ако ће га на исти начин објавити друга компанија, обично га не узимао - објаснио је Фенкел.

Да се овај приступ исплатио говори чињеница да је лого компаније за само неколико година постао култни симбол испод којег стоје храбра и експериментална дјела свих жанрова од дистопијског СФ “Ex Machina”, преко драме “Rooam” до хорора “Midsommar” и “The Witch”, која су муњевито постајали класици новог миленијума.

Око компаније брзо су се окупила најзанимљивија ауторска имена у свијету модерног филма попут режисера и сценариста Алекса Гарланда, Роберта Егерса, Јоргоса Лантимоса или глумаца Колина Фарела или Бри Ларсон, који су добили савршено мјесто за атипичне пројекте, уз слободу да раде шта желе, а за остало се брине студио, који по ријечима Денија Вилнева, не чине бизнисмени, већ љубитељи филма.

Данас “А24” дистрибуише и производи од 18 до 20 филмова годишње, има уносне уговоре са великим стриминг гигантима који му гарантују креативну слободу, а скоро сваки њихов филм оставља запажен утисак у популарној култури. Иако их је један од оснивача Џон Хјуџис напустио 2018. године, студио је вјешто разбио дистатуру великих студија у Холивуду кога по ријечима режисера и сценаристе Алекса Гарланда не чине мађионичари већ само 295 људи посвећених свом послу.

- Они раде ствари које према стандардним процедурама заиста не би требало да раде. И не кажем да су мађионичари. Мислим да су они схватили да постоји довољан број људи који желе другачије филмове. И циљају на њих - објаснио је Гарланд.

Мора се признати да су успјели у свој мисији, јер се ове године појавила информација да је неколико великих играча у индустрији забаве спремно да плати три милијарде долара како би откупили фирму. То дефинитивно није лоше за фирму која је прије десет година кренула са једном канцеларијом, осам запослених и буџетом за први филм од 210 хиљада долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.