Фејсбук и кафићи замијенили књиге и спорт

На који начин млади у РС испуњавају слободно вријеме? Да ли и какву музику слушају? Иду ли у позориште, на концерте, изложбе? Имају ли читалачке навике?

Иако у Републици Српској није рађено ниједно истраживање које би показало како средњошколци у Српској проводе слободно вријеме, психолози, социолози, али и представници младих слажу се да средњошколци не проводе вријеме квалитетно, те да су најчешће на интернету или у кафићима.

Зависност о интернету

Средњошколци најчешће проводе слободно вријеме дружећи се у кафићима или гледајући телевизију, уз мобилни телефон и наравно интернет. Највећи број њих задовољан је начином на који испуњава своје вријеме, иако се већина жали на недостатак слободног времена.

Социолог Иван Шијаковић истиче да млади слободно вријеме не проводе креативно, већ по кафићима или кућним забавама и без неког значајнијег садржаја.

- То доводи до деформисања њиховог културног живота па више нису млади који су креативни, подстицајни. На њих се не можете ослонити као на некога ко ће да унапређује, ко ће критички да сагледава стварност. Избацили су из слободног времена жељу за такмичарским духом. Не одлазе у позориште, у библиотеке, не занимају их друге културе - казао је Шијаковић.

Он сматра да је за овакво стање пресудна улога друштва које нема механизме који би младе подстицали на креативност и трагање за нечим новим.

- Друштво просто не стимулише културни напредак. Оно развија културу ријалити шоу програма, културу спектакла, културу конфликта и слично - сматра Шијаковић.

Он каже да су посљедице оваквог стања велике јер се формирају млади људи пуни агресије, нетолеранције, млади који запостављају опште друштвене интересе.

Додаје да они нису спремни на озбиљан рад, за залагање већ желе све да постигну преко ноћи.

- Потребно је из коријена измијенити културно дјеловање, почевши од тога да се озбиљно обуздају различите медијске презентације кича и шунда, да се направе стандарди који ће на неки начин разграничити шта је добро, а шта не, и ограничити емитовање различитих ријалитија - нагласио је Шијаковић.

Слаба понуда културних садржаја

Психолог Весна Томић каже да млади умјесто да слободно вријеме проводе с вршњацима у природи или на игралиштима, све више постају зависници о компјутерима, телевизији, мобилним телефонима, кафићима.

- Главна забава је на Фејсбуку. С друге стране, није им много тога ни пружено, нема ни културних ни спортских дешавања које би могли да посјете. Слабо се ради на томе да омладина буде друштвенија и да корисније попуњава своје слободно вријеме - казала је Томићева.

Она каже да је за овакву ситуацију највише криво друштво, које младима и није понудило превише избора.

- Омладина, а поготово средњошколци су заиста у незавидној позицији. Посљедице оваквог стања у друштву већ се виде, јер нам је велики број младих кренуо путем који сигурно не можемо окарактерисати као добар. Неопходна је свеобухватна друштвена акција како би се спутале све негативне појаве код младих и њихова креативност усмјерила у друштвени развој - казала је Томићева.

Педагог-психолог Татјана Михајловић сматра да је у Српској проблем што поједине организоване активности немају континуитет и то што школе имају проблема са слободним простором што додатно утиче на понашање младих који су већином препуштени улици.

- Иако је интернет медиј који у посљедње вријеме узима све више маха, било у едукативне сврхе или за забаву, мора постојати мјера - каже она.

Међутим, наглашава Михајловићева, млади немају мјере када је у питању вријеме које проводе на интернету, прије свега на Фејбуку, што се лоше одражава на њихово слободно вријеме и развој.

- Интернет и Фејсбук су један од начина гдје се дјеца отуђују. Умјесто да се социјализују, друже и комуницирају, овакав начин додатно отуђује младе људе јер би било боље да се више међусобно друже и тако помогну једни другима да рјешавају проблеме - рекла је Михајловићева.

Поремећен систем вриједности

Предсједник Омладинског савјета Републике Српске Милан Грубор сматра да је у нашем друштву поремећен систем вриједности, те да је то резултирало многим негативним трендовима међу младима који највише времена проводе по кафићима и за рачунарима.

- Надамо се да ћемо добити подршку за одређене пројекте који подстичу рад и активизам младих у Српској. Тренутна ситуација је боља него прије десет година, али и даље није добра. Људи овдје живе од суботе до суботе. Такав начин мишљења и живљења треба се из коријена мијењати. Док се млади у Европи такмиче на који начин ће новац уложити, направити нешто ново, ко ће више научити, док се код нас такмиче ко ће више попити - казао је Грубор.

Он је додао да се стално говори да нема пара, али да су кафићи најчешће пуни.

- И ако се нема новца, млади не раде ништа корисно да дођу до новца. Генерално, млади код нас нису мобилни и не желе да раде на себи - казао је Грубор.

Професор бањалучког факултета Aлександар Милић сматра да постоје ненадокнадиви пропусти у одрастању младих људи у Српској што потврђује раст одређених поремећаја код дјеце и недовољна ефикасност током образовања.

- Слободно вријеме углавном се проводи дезорганизовано. Млади људи, односно ученици, превише времена проводе у кафићима уз појачано уживање алкохола и пушења - рекао је Милић.

Нови трендови одрастања

Старомодно слободно вријеме данас многи сматрају као удаљавање од стварности односно као пут у деморализацију. На слободно вријеме се више не претпоставља природан и позитиван услов за реализацију највиших вриједности. Школовање у слободном времену и хобији су почетни облици креативних и развојних активности. Хоби је продуктивна активност за себе која нема никаквог значаја за заједницу, стање које нема новчану вриједност.

У Републици Српској проблем није само у начину на који омладина проводи слободно вријеме. Огроман недостатак у нашем друштву представља непостојање организација које би понуђеним садржајима "окупирали" пажњу младих на дуже стазе.

- Када дјеце изађу из основне школе и одвоје се мало од дјеловања и утицаја родитеља, почињу да излазе и да се осамостаљују. Овдје нема оног прихватања и организованих радионица у којима би млади могли да испоље своје способности и "склоне" са улице - сматра Милић.

Додаје да је истраживање нужно како бисмо имали свеобухватну слику живота младих ван школског дворишта и куће.

- Пројеката је било, али пожељно би било да се уради пројекат типа "Превенција поремећаја личности и понашања код дјеце и младих" који би требао да буде објективан, поуздан и да обухвати већу популацију - рекао је Милић.

Већина младих у Српској је препуштена новим трендовима провођења слободног времена којима се преферирају вриједности које се негативно одражавају на стил живота средњошколаца, па и дијела основаца.

Изласци

Средњошколци излазе најчешће викендом (мало је оних који то чине свакога дана), и то од 22 часа, а враћају се кући између два и три. Најчешће одлазе у кафиће и на мјеста на отвореном (парк, школско двориште, испред зграде у којој живе). Највећи број младих уопште се не бави спортом, а нека истраживања показују да су дјечаци ипак активнији од дјевојчица.

Прегласна музика

Робовање новим технологијама није без посљедица. Послије многобројних примјера злоупотребе мобилних телефона и интернета, свијет се суочава са још једним. Истраживање америчких стручњака показало је да сваки пети тинејџер има оштећење слуха за шта је, тврде, крива прегласна музика коју тинејџери слушају на својим MP3 и MP4 уређајима. Да би изоловали буку око себе, они тон на уређајима неријетко појачају до краја, а слушалице дуго оставе на ушима.

Истраживања

Aмериканци узраста од осам до 18 година готово сваки минут свог времена, осим када су у школи, проводе на интернету, резултат је истраживања Каисер Фамилџ фондације. Млади овог узраста проводе више од седам и по часова дневно за својим компјутерима, "паметним" телефонима, пред ТВ-екранима или неким другим електронским уређајима. Ово је повећање од чак једног часа у односу на претходно испитивање спроведено 2005. године, када су млади у просјеку онлајн проводили око шест и по часова дневно. Према подацима компаније "comScoreе" Фејсбук је први када је ријеч о укупном времену које људи проводе на неком интернет сајту. Само у августу ове године амерички корисници провели су око 41,1 милион минута, односно 685 хиљада часова, на највећој друштвеној мрежи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.