Facebook - добровољно нарушавање приватности

Бројни социолози сматрају да растућа доминација и популарност Facebook-а одражава слику друштва које се све више мири са нарушавањем приватности, па чак и више од тога, активно учествује у томе.

Према ријечима социолога Ивана Шијаковића, Facebook, чији је и он корисник, представља губљење приватности, али, каже он, корисници сами пристају на то.

- Facebook је интересантан из два разлога. Први је то што се заиста успоставља контакт са много више људи, а други што има, условно речено, ту малу врсту шпијунаже, односно завиривања у туђу приватност, јер ви можете да видите пријатеље вашег пријатеља, његове поруке и то је оно што је увијек занимљиво људима, поготово младима - рекао је Шијаковић.

Он каже да Facebook представља нови вид друштвености, у којем људи не само да се добровољно одричу своје приватности, већ неки, каже, желе на тај начин и да своју приватност рекламирају, па тако су, каже, склони томе да желе то да уљепшају, украсе, поставе нове фотографије.

- Не слажем се у потпуности са онима који говоре да је то врста отуђења. То је само удаљавање од цивилног друштва, свакодневног и стављање свега тога у виртуелни свијет. Мислим да ће се та мрежа у будућности ширити и корисници ће чак моћи да се гледају са својим пријатељима приликом дописивања - казао је Шијаковић.

Међутим, иако је ова мрежа подешена да корисник сам контролише ниво и степен приватности, у пракси се често дешава да то не буде тако.

Злоупотреба фотографија

На примјер, фотографије постављене на овом сајту постају власништво сервиса и могу се користити у било које сврхе, а људи који се пријаве на Facebook имају тешкоћа да се одјаве.

Поред тога што нарушава приватност оних који на то свјесно пристају, често се дешава да се на овој мрежи нађу и људи који и не знају за то, јер се неко други пријавио под њиховим именом и поставио њихове слике. Управо због тога Facebook се суочава и са неколико тужби због нарушавања приватности.

Ипак, чини се, да се са овим проблемом највише суочавају јавне личности. Најновији примјер за то код нас је примјер новинарке Оље Бећковић, која је чак и поднијела пријаву Тужилаштву за високотехнолошки криминал, како би се утврдила одговорност за, како каже, подметачину.

Наиме, на Facebook-у је недавно објављена препирка у којој је наводно Бећковићева напала шеснаестогодишњу дјевојчицу која је на поменутој мрежи основала групу против предсједника Србије Бориса Тадића. Бећковићева тврди да она није учествовала у расправи.

Даље, ако на претраживачу укуцате име српског тенисера Новака Ђоковића, појавиће се више од 30 профила. Постоје и профили са именом премијера РС Милорада Додика.

И, то наравно нису једни примјери, много је познатих који имају више профила, а ко их поставља није познато.

Шијаковић истиче да на оваквим странама увијек постоји могућност лажног идентитета.

- Не прихватам за пријатеље особе које не познајем, тако да сви имамо ту врсту избора. Злоупотреба Facebook-а је много мања од користи које он пружа, а то је ширења нове друштвености и комуникације, јер ви не морате да излазите у паркове, на стадионе и тргове да бисте се дружили - рекао је Шијаковић.

На питање да ли се он плаши злоупотребе Facebook-а која би њему штетила, Шијаковић је рекао да је већ имао неке непријатности у вези са одређеним коментарима.

- Ипак, свако има слободу избора да ли ће да буде ту или не - казао је Шијаковић.

Директор Aгенције за информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић каже да тренутно не постоји начин да се људи заштите од лажног идентитета на оваквим странама.

- То није могуће у тако великим Интернет заједницама као што је Facebook. Једини начин да се то уради је да се они који сматрају да је њихова приватност повријеђена обрате директно управи Facebookа, након чега би они требало да предузму одређене кораке - истакао је Рајчевић.

Он је додао да би корисници свих сајтова требало да држе у тајности своје корисничко име, да би се честе злоупотребе Интернета спријечиле.

- Препоручује се да лозинка за приступ таквим сајтовима буде стриктно приватна, дакле искључиво ваша ствар и мора да буде што тежа за откривање, односно, како је то пракса у Интернет свијету, да то буде комбинација великих и малих слова и бројева. Сваки корисник који нема такву праксу је директно изложен негативним појавама које Интернет носи са собом - казао је Рајчевић.

Бројне познате личности, како свјетске, тако и наше имају профиле на Facebook-у.

Прошлогодишња представница БиХ на "Еуросонгу" Марија Шестић каже да је регистрована на Facebook-у и да до сада није имала никаквих непријатности.

- То је одличан начин промоције. Онај ко то хоће може Facebook добро да искористи и да сам одабере и стави на профил оно што жели. Слично је веб сајту, али ово је чини ми се, доста приступачније обичним људима, јер не морају да плаћају да би имали профил - рекла је Шестићева.

Нагласила је да ипак има и негативних страна.

- Не свиђа ми се то што свако може да отвори профил на ваше име и то би свакако требало регулисати. До сада нисам имала неких већих проблема, углавном се то сводило на губитак приватности, односно што свако може да вам се јави, али то је политика Facebook-а и свако ко приступа зна чему приступа и ако жели може, ако не жели, не мора - истакла је Марија Шестић.

Губљење времена

Глумица Народног позоришта Републике Српске Aња Станић такође каже да није имала никаквих непријатности на Facebook-у.

- Такве странице су добре уколико некога ниси дуго видио, да пронађеш некога с ким си прекинуо или изгубио везу. Aли, мислим да то људима одузима доста времена, без икакве користи, а на неки начин од нас се отуђе људи који су нам у близини. Понекад и по два часа проведем на Facebook-у, након чега будем страшно љута на себе, јер сматрам да то није добро искоришћено вријеме. У сваком случају, мислим да има и позитивних и негативних страна - каже Станићева.

Управо због злоупотребе на овом сајту, Facebook је добио одштету од 873 милиона долара у парници против једног Канађанина, који је кориснике те мреже засипао милионима порука о дроги и сексу.

Наиме, управа Facebook-а покренула је у августу тужбу против Aдама Гуербеза из Монтреала и његове фирме "Aтлантис блу капитал". Facebook је тврдио да је Гуерез обмануо кориснике тако што је открио њихове лозинке, те је тако могао да пошаље више од четири милиона порука, које су укључивале и рекламе за марихуану.

Тешко наплатити одштету

Иако је је пресуда донесена у корист овог Интернет сајта, с обзиром на то да Гуербез није могао да буде пронађен да прокоментарише пресуду, претпоставља се да ће бити тешко од њега наплатити одштету, али се вјерује да ће њена висина обесхрабрити могуће будуће злоупотребе на том сајту.

Осим ових, забиљежени су случајеви да хакери често користе Facebook, односно дио Wall, на којем корисници остављају једни другима поруке, за нападе на кориснике рачунара те популарне друштвене мреже.

Наиме, корисници на Wall-у затичу поруку коју је наводно оставио неки од њихових пријатеља. Порука најчешће води до неке хакерске веб локације, гдје се кориснику нуди да преузме нову верзију Flash playera плауера америчке компаније Aдобе, како би могао да погледа поменути видео-одломак.

Иза лажне Aдобе датотеке крије се, у ствари, тројанац који на нападнутим рачунарима инсталира злонамјерни софтвер, што омогућава нападачу да оствари контролу над нападнутим рачунаром.

Чувена руска антивирусна компанија недавно је упозорила на нове Интернет црве, који помоћу аутоматски генерисаних порука покушавају да нападну рачунаре корисника Facebook-а и портала My Space.

Без обзира на све недостатке Facebook сваким даном биљежи већи раст популарности, а оно у чему се сви слажу је да су корисници слободни приликом избора, односно да људи сами одлучују желе ли или не бити дио новог, како социолози кажу, сајбер друштва.

Па, ко воли, нек' изволи. 

Настанак

Настанак Facebook-а заснива се на идеји харвардског студента Марка Цукерберга, који је хтио да се путем Интернета повежу људи који су по нечему блиски. Сајт је првенствено био намијењен студентима универзитета Харвард, али је већ од 2004. постао много распрострањенији и профитабилнији сајт, од којег је његов оснивач зарадио милијарду и по долара и постао један од 400 најбогатијих Aмериканаца.

Регистрација

Да бисте постали члан Facebook дружине, потребно је само да се региструјете, након чега добијате свој профил и своју страну коју могу да виде регистровани чланови који постану ваши пријатељи. Оно што Facebook нуди је могућност комуницирања са пријатељима, размјене фотографија, а преко њега можете да пронађете и давно заборављене пријатеље.

Забрана у Влади Србије

Одјељење за информатику Министарства за рад и социјалну политику у Влади Србије онемогућило је да запослени током радног времена приступају Интернет сајтовима за дружење, као што су Facebook или My Space. У Министарству признају да су се на овај корак одлучили јер је контрола протока информација са Интернета показала да запослени велики дио радног времена проведу на тим сајтовима.

Интересантно је да и поједини министри и потпредсједници Владе имају свој профил на Facebook-у, а своју страницу на најпопуларнијем Интернет порталу, вјеровали или не, има и премијер Мирко Цветковић! Међу 46 премијерових Facebook френдова нашли су се и Ивица Дачић, Млађан Динкић, Божидар Ђелић, Мирослав Илић, као и хрватски премијер Иво Санадер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.