Европски суд за људска права још од 2009. покушава да мијења уставно уређење БиХ

Надалеко позната пресуда у предмету “Сејдић и Финци против БиХ”, затим “Зорнић”, “Пилав”, “Пударић”, “Баралија” и најновији предмет “Ковачевић” у којима је Стразбур рекао да су повријеђена активна или пасивна бирачка права на политичку домаћу сцену избациле су само проблеме, а ниједно рјешење, што потврђује и чињеница да за скоро деценију и по, од прве пресуде, није спроведена нити једна.

За разлику од претходних апеланата, правни стручњаци тврде да је Ковачевић изборни систем напао са супротне стране, али да ни то не улива никакву наду да ће оно што су рекле судије у Стразбуру бити спроведено у дјело.

“Сејдић и Финци”, “Зорнић”, “Пилав”…

У Стразбуру је прије готово 15 година, односно крајем 2009. донесена пресуда по апелацији Дерве Сејдића и Јакоба Финција, који се као припадници реда осталих - Роми и Јевреји, нису могли кандидовати на изборима за чланове Предсједништва БиХ и Дом народа Парламента БиХ. Тада је суд у Стразбуру наложио измјене Устава БиХ јер се, према постојећем, на те функције могу кандидовати и бити изабрани само припадници једног од три конститутивна народа - Срба, Бошњака и  Хрвата.

Само пет година касније, односно 2014. исти суд је донио пресуду у случају “Азра Зорнић против БиХ”. Зорнићева се изјашњава као “грађанка БиХ”. Тада је са адресе суда у Стразбуру поручено да је дошло до повреде члана 14 (забрана дискриминације) у вези са чланком три Протокола број један (право на слободне изборе) уз Европску конвенцију о људским правима, будући да се она, јер није припадница нити једног конститутивног нити мањинског народа, није могла кандидирати и бити изабрана у наведене институције.

Није дуго требало да Европски суд за људска права по истој основи, тачније половином 2016. године донесе пресуду у предмету “Илијаз Пилав против БиХ”, јер се као Бошњак са адресом у РС није могао кандидовати за члана Предсједништва БиХ, јер се у Српској, као изборној јединици, бира само српски члан Предсједништва БиХ.

Након тога, слиједи предмет “Пударић”. Наиме суд у Стразбуру крајем 2020. донио је пресуду у предмету “Светозар Пударић против БиХ”, којом је утврдио да је БиХ дискриминисала Пударића, у вези са правом на кандидатуру за члана Предсједништва БиХ из реда српског народа са територије ФБиХ.

Пресудама је наведено како је БиХ дужна да укине дискриминаторске одредбе у Уставу и Изборном закону БиХ, које припадницима националних мањина, али и онима који се изјашњавају као грађани, те припадницима конститутивних народа на цијелој територији државе онемогућавају кандидовање на изборима за чланове Предсједништва и Дом народа парламента БиХ. То се сматра преседаном у раду овог суда, јер је од једне земље затражено да мијења свој Устав.

Европски суд је 29. октобра 2019. објавио пресуду у предмету “Ирма Баралија против БиХ”. Она се жалила да јој је усљед неодржавања локалних избора у Мостару од 2008. ускраћено право да бира и буде бирана за одборника у градском вијећу града Мостара, те наложио измјене Изборног закона у року шест мјесеци или да након тог рока Уставни суд БиХ донесе привремено рјешење. Парламент БиХ усвојио је измјене Изборног закона у дијелу који се тиче избора у Мостару који су одржани 20. децембра 2020, чак 12 година након посљедњих одржаних. Најновија пресуда у овом домену је предмет “Ковачевић против БиХ”, а суд у Стразбуру је процијенио да је апелант Славен Ковачевић наводно дискриминисан због начина избора чланова Предсједништва БиХ и делегата у Дому народа Парламента БиХ.

Судијски подухвати

Суштина овог случаја је у томе да Европска конвенција прописује само једну одредбу о изборима. То је одредба из члана три Првог протокола уз конвенцију, која државама налаже четири обавезе и то да у разумним временским размацима одржавају изборе, да они буду слободни, да гласање буде тајно те да се омогући бирачима да слободно изразе своје мишљење при избору органа власти. То је све што ова конвенција тражи од држава када је ријеч о изборима, навео је професор уставног права Милан Благојевић.

Из наведеног, наглашава он, јасно произлази да конвенција не забрањује државама да имају конститутивност народа и на њој заснован Дом народа какав је у Парламенту БиХ.

- Конвенција ниједном својом нормом не наређује да у таквом законодавном дому морају бити заступљени припадници осталих, а не само припадници конститутивних народа. Такође, поменута конвенција не забрањује државама ни да избори за Дом народа буду организовани тако да пет Срба делегата буде бирано са територије РС, а да по пет делегата Бошњака, односно Хрвата буду изабрани са територије ФБиХ - поручио је Благојевић.

Надаље, појашњава да Европска конвенција ниједном својом одредбом не забрањује таква уставна рјешења каква имамо у БиХ нити прописује да конститутивни народи као уставна категорија и наведени начин избора, какав имамо за Дом народа, представља дискриминацију.

 - Све те забране хоће да наметне Европски суд за људска права својим одлукама које нису одлуке, већ подухват судија којим они стварају своје судијске норме каквих нема у конвенцији па онда суде по тим својим нормама, а не по нормама из Европске конвенције. Тако је Европски суд за људска права радио у свим случајевима, почевши од предмета “Сејдић-Финци” па до ове посљедње одлуке у предмету “Ковачевић” - поручио је Благојевић и додао да су управо због тога све такве одлуке суда противправне, јер су супротне Европској конвенцији.

Цурење информација

Виши асистент на Правном факултету Универзитета у Бањалуци Игор Поповић наводи да се предмет “Ковачевић” може коментарисати са два аспекта и то цурења информација о пресуди и њене суштине.

- Говорећи о првом аспекту, правила Европског суда за људска права (ESQP) прописују поступак доношења и објављивања пресуда. Према тим правилима, није било могуће да нити један медиј има увид у пресуду прије званичног објављивања. Такође, није могуће ни да подносилац представке буде информисан о исходу прије него што се пресуда објави. Стога, дошло је до противправног цурења пресуде и ESQP би требало да истражи тај инцидент због заштите сопственог интегритета - нагласио је Поповић.

Сматра да би истрага о цурењу могла, хипотетички говорећи, да утврди да ли је сам поступак пред вијећем био компромитован и пристрасан.

- Ово је први случај цурења пресуде ESQP те је то додатни разлог да се суд изјасни о овом питању. Из медијских написа прочитао сам да је Европски суд навео да ће се спровести истрага, ако се утврди да је пресуда заиста процурила. Ово је добар почетни сигнал који указује да суд жели да заштити интегритет и правичност поступака пред њим  - сматра Поповић.

Погрешна тумачења

Много коментара политичара, аналитичара, али и правника претходних дана изнесено је у случају тумачења у предмету “Ковачевић”.

- Иако већина њих нису стручњаци који се баве правом људских права и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода (EKQP), након свих коментара, тешко је додати нешто ново. Међутим, суштина пресуде у предмету “Ковачевић” односи се на активно бирачко право (право гласа) и то је основна разлика у односу на све остале пресуде против БиХ, а које се тичу изборних права, почев од предмета “Сејдић и Финци” па надаље. У тим предметима, лица су се жалила да не могу да буду директно или индиректно бирана (пасивно бирачко право) у Дом народа Парламента БиХ и Предсједништво БиХ због етничког и територијалног принципа који је на снази - наглашава Поповић.

Дакле, наглашава, Ковачевић је врло креативно приступио изборном систему БиХ и правнички га напао са супротне стране у односу на претходне апликанте.

- Европски суд је утврдио да је подносилац представке дискриминисан као гласач у односу на изборе за Предсједништво БиХ и састав Дома народа. То је, дакле, суштина предмета - повријеђено је његово активно бирачко право. Ту ваља навести и издвојено мишљење предсједавајуће вијећа, судије Кучко-Штадлмајер која сматра да је представка недопустива - нагласио је Поповић.

Сматра да ће питање допустивости бити кључно питање, ако предмет дође у фазу другостепеног поступка пред Великим вијећем.

- Да ли ће БиХ уложити жалбу, зависи од одлуке заступника БиХ пред ESQP. Наведено издвојено мишљење, као и чињеница да је пресуда процурила, пружају довољан основ да се жалба уложи - наводи Поповић.

Друго, прије али и након што је пресуда објављена чули смо коментаре како је ESQP наложио да се избори за Предсједништво морају одржати унутар једне изборне јединице, тј. са територије цијеле БиХ.

- То је нетачно, јер је ријеч о једном могућем начину спровођења пресуде. Европски суд, по правилу, доноси декларативне пресуде којима се утврђује да ли постоји повреда неких од права и слобода гарантованих EKQP. То је и овдје учинио - утврдио је постојање дискриминације, без да је наложио предузимање конкретних мјера. Како и на који начин ће се уредити државни апарат у БиХ и извршити пресуда остаје да сама држава утврди. Наравно, главну ријеч имају изабрани политичари. Од њиховог договора зависиће да ли ће се и када извршити ова пресуда. Дакле, Европски суд није наложио стварање једне изборне јединице за избор чланова Предсједништва БиХ. Такав концепт је само једна од могућности како имплементирати ову пресуду, али није једина - појашњава Поповић.

Могли смо чути и да је потребно укинути Дом народа или омогућити директне изборе са цијеле територије БиХ за ово тијело, а Поповић истиче да ни то није тачно те да суд није наложио овакве мјере.

- Неспорно је да је ради спровођења ове и ранијих пресуда против БиХ потребно реформисати начин избора, а можда и сам састав и надлежности Предсједништва и Дома народа, али то не значи аутоматски увођење потпуно грађанског концепта. Истина, суд је навео да су припадници конститутивних народа у повлаштеном положају у односу на лица која се не идентификују са три конститутивна народа, али то не значи да је неопходно укинути концепт конститутивности - додаје Поповић.

Адвокати из Београда

Одлуке Европског суда за људска права у Стразбуру, које се односе на наводне повреде активних или пасивних бирачких права и на стварање јединствене изборне јединице у БиХ, није могуће примијенити нити имају правни значај, саопштила је београдска Адвокатска канцеларија “Ристић”.

- БиХ је састављена од три конститутивна народа и два ентитета и због тога одлукама Европског суда није могуће мијењати или поништавати основне одредбе Дејтонског споразума - поручили су адвокати из Београда.

Такође, суд је навео и да етнички принцип у изборном систему, ако се задржи, треба да буде секундаран у односу на принцип политичке заступљености свих (па и Осталих) унутар БиХ.

- Суштински, суд каже да толико година након рата, етнички принцип и конститутивност не могу да буду једини и доминантни параметри. Али то и даље не значи да је концепт конститутивних народа сам по себи проглашен противан EKQP. Треће, могло се чути и да је концепт “репрезентативног представљања” укинут овом пресудом. Оваква тврдња нема упориште у тексту пресуде. Можда је ESQP то имао на уму, али то није експлицитно наведено - наводи Поповић.

Четврто, неспорно је да су пресуде ESQP обавезујуће за све државе чланице Савјета Европе па и за БиХ. Неизвршење пресуде може имати негативан утицај на чланство БиХ у Савјету Европе те она може бити санкционисана.

- Такође, пут ка Европској унији зависи од спровођења ових пресуда. Ипак, ваља имати на уму да постоје и други случајеви у којима се пресуде ESQP нису спровеле. Рецимо, Уједињено Краљевство Велике Британије и Сјеверне Ирске није спровело пресуду која се тиче права гласа затвореника. Срећом, овакви примјери су изузеци. Неспорно је и да је зарад усклађивања нашег правног система са EKQP неопходно извршити измјене у државној структури. Ипак, конкретан начин извршења зависи од нас самих, али очигледно нема сагласности између политичара у БиХ - додаје Поповић.

Многи негативни коментари на пресуду, наглашава, узроковани су тумачењем пресуде у предмету “Ковачевић” на један начин.

Дакле, није (толико) спорна пресуда (као и претходне, почев од Сејдић и Финци), колико тумачење пресуде и презентовање једног од начина извршења пресуде као јединог могућег. Пресуда у предмету “Ковачевић” може имати посљедице и на измјене изборног законодавства у ФБиХ које су услиједиле интервенцијом Кристијана Шмита прошле године.

- Наиме, пред ESQP се тренутно води поступак у предмету “Демократска фронта против БиХ” у којем се суштински оспоравају такве измјене. Уставни суд БиХ је већ прогласио да су такве измјене уставне. Један од наведених циљева таквих измјена је да се оствари легитимно представљање у ФБиХ - казао је Поповић и додао да када ESQP донесе одлуку у том предмету, видјећемо да ли ће се концепт легитимног представљања оборити у цијелости или ће Европски суд, што је вјероватније, оцјењивати да ли су етнички и грађански принцип политичке заступљености ваљано избалансирани.

Седмо и коначно, закључује Поповић, без договора свих релевантних политичких актера, а уз консултације јавности, тешко да се пресуде у погледу изборног система БиХ могу спровести.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.