Европа иза затворених врата

Лидери земаља чланица Уније изабрали су белгијског премијера Хермана ван Ромпуја за првог сталног предсједника Савјета Европе, а европски комесар за трговину Кетрин Ештон (Британија) постала је први високи представник ЕУ за спољне послове и безбједност. Њихов избор је "одраз тренутног стања и могућности унутар Уније", каже Мартин Шулц, шеф посланичке групе социјалиста у Европском парламенту.

A те могућности нису велике.

Европска унија потрошила је готово десет година настојећи да учврсти европско заједништво. Прво је устав требало да донесе јединствену заставу и химну, као израз њене нове снаге. Ипак, устав је одбачен пошто није прошао на референдумима у Холандији и Француској.

Упрошћена верзија тог устава, Лисабонски споразум, требало је да поједностави односе у 27-чланој европској заједници и Европској унији убудуће да јединствен лик и глас. Тако је именовање два највиша европска званичника прокоментарисао шведски премијер Фредрик Рајнфелт, чија је земља тренутно на челу Предсједништва ЕУ.

Међутим, ништа није остало од некадашњих планова о важности нових функција и дужности европских званичника. Предсједници као бивши британски премијер Тони Блер или министри спољних послова као на примјер бивши шеф дипломатије Њемачке Јошка Фишер много би побољшали и учврстили позиције Европске уније на свјетској политичкој сцени. Међутим, управо такав приступ су најважнији политички представници земаља чланица настојали избјећи, из страха да би политичари великог калибра на челу ЕУ могли да угрозе њихов статус.

Политичари изграђеног профила, као што је премијер Луксембурга Жан-Клод Јункер, нису имали шансу да добију ове најзначајније положаје на челу ЕУ. "Много је оних који их подржавају, али исто толико је и њихових љутих противника", каже луксембуршки шеф дипломатије Жан Aселборн, описујући подмуклу логику преговарачког процеса. Са друге стране, кандидати као Ван Ромпуј не остављају утисак особа са пуно елана, али истовремено нема опасности да ће се неком замјерити.

Онај који је у сјенци имао највише утицаја на избор безличносг Ван Ромпуја био је британски премијер Гордон Браун који је, уз садејство са француским предсједником Николом Саркозијем, спријечио избор енергичног Јункера. У замјену за одустајања од инсистирања да мјесто првог човјека Европске уније заузме Тони Блер, Браун је мјесто европског министра спољних послова резервисао за представника Британије.

Браун је затим европским социјалистима понудио листу од три имена на којој су били: Питер Манделсон, британски министар економије, Џеф Хун, министар одбране Велике Британије за вријеме рата у Ираку, и Кетрин Ештон, надалеко непознати комесар ЕУ за трговину. Социјалисти су гласали за Ештон, као и групација десног центра уз одобрење Aнгеле Меркел. Као противуслуга, на мјесто предсједника изабран је Ван Ромпуј. И све је било једногласно.

Исход цијелог договора је да је на мјесто првог европског министра спољних послова изабрана особа без искуства у дипломатији. Кетрин Ештон је још за мандата Тонија Блера додијељена титула баронесе Ештон од Aпхоланда. Касније је дошла на чело Дома лордова, гдје је одиграла кључну улогу у усвајању Лисабонског споразума у Горњем дому британског парламента. Своју нову дужност намјерава да обавља као и оне раније - ненаметљиво, али вјешто.

Као и његове колеге у Савјету Европе, предсједник Европске комисије Хозе Мануел Барозо је највјероватније презадовољан што неће бити у сјенци нових првих људи ЕУ. Ван Ромпуја, новог предсједник Савјета Европе, не убрајају међу најискусније европске политичаре, али кажу да је велики стручњак за постизање резултата у компликованим преговорима. Због тога ће у будућности највјероватније настојати сваком да угоди. "Свака земља треба из преговора да изађе као побједник", рекао је једном приликом.

Тобијас ван Aше, политички аналитичар из Белгије, Ван Ромпуја види као "идеалног лидера Европске уније". У досадашњим анкетама, овај 62-годишњи белгијски премијер је, у поређењу са другим политичарима, оцијењен прилично слабо, нарочито у категоријама "самопоуздање" и "жеља за влашћу".

- Он умије да постигне консензус и пажљиво слуша - сматра Aше.

Могло би се такође рећи да је Ван Ромпуј најмањи заједнички именилац. Заједно са Барозом и Ештоновом, он је и гаранција да ће стање у ЕУ више-мање остати какво је и било. Договори ће и даље бити постизани иза затворених врата. То је мали ризик за опстанак "Нове Европе".

Хаику

Ван Ромпуја колеге зову Хаику Херман због његовог хобија писања хаику поезије. У једној од пјесама Ван Ромпуј даје пресјек сопственог животног искуства: "Вјетар мрси косе/Годинама касније, вјетар је још ту/Нажалост, косе више нема."

превео: Миленко КИНДЛ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.