ЕУ не може без руског гаса ни у наредних десет година

Каже ово за “Глас Српске” стручњак за енергетику Војислав Вулетић наводећи да ће таква ситуација сигурно бити и у наредних десет, а можда и 20 година, јер једино Русија и Азербејџан имају довољне количине овог енергента за извоз, а који је због изграђених гасовода и доступан европском тржишту.    

- Европа је велики потрошач гаса. Он се поред гријања у значајним количинама користи и у индустрији, поготово хемијској. Немачка је један од највећих потрошача. Примера ради, њима је на годишњем нивоу потребно око 60 милијарди кубика. Где наћи толике количине? Могу нешто обезбедити из Холандије и Норвешке, али то никако није довољно те се, да тако кажем, мора намакнути још од 40 до 50 одсто неопходних количина. Како год се окрене, остају само Русија и Азербејџан. И то је реалност с којом се морају помирити. Због тога је последњих месеци гасовод “Турски ток” готово до максимума стављен у погон, јер се добар део руског гаса, поред Србије, Мађарске и Словачке, прослеђује и до других европских земаља - каже Вулетић коментаришући најновије податке који указују на лицемјерну политику појединих европских званичника.

Наводи и да гас из Русије у Европу тренутно стиже преко три главна пута - морем као течни природни гас, преко гасовода “Турски ток” и гасоводом кроз Украјину до Словачке. Вулетић сматра да ће се ситуација у Европи додатно закомпликовати када крајем ове године истекне споразум о транзиту руског гаса преко Украјине, јер је из Кијева већ у неколико наврата саопштено да не планирају да га продужавају.

Каже и да би одлука појединих европских држава да мањак овог енергента покушају надомјестити увозом течног природног гаса из Америке била погрешна, равна економском самоубиству. 

- Неки су то очигледно на тежи начин схватили, а што се може видети из података да је “Гаспром” преко гасовода “Турски ток” у јулу испоручио више од 1,5 милијарди кубних метара гаса у Европску унију, што је 29 одсто више него претходног месеца. Гледано на годишњем нивоу, то је повећање од девет одсто - каже Вулетић.

Коментаришући наводе појединих западних медија како је увоз руског гаса повећан јер су амерички добављачи смањили испоруке Европској унији шаљући своје ЛНГ танкере у боље плаћене регионе у Азији, Вулетић каже и да се на овом примјеру може видјети колико су САД поуздан партнер.

- САД интересује само новац. Гдје је сада солидарност, а позивали су и уцењивали европске земље и лидере да се морају одрећи зависности од руског гаса. То је једна страна приче. Друга, они који су се уздали у америчке испоруке течног гаса, који је далеко скупљи од руског, наћи ће се у великим проблемима. Није у питању само цена. Амерички председник Џо Бајден је забранио да се 20 милијарди кубних метара течног гаса испоручи Европској унији. Он је то урадио још пре три месеца. Американци су схватили да ће њима требати тај гас да би одржали своју индустријску производњу, јер све више тону у рецесију. Прети им и банкрот јер је њихов дуг тренутно 35.000 милијарди долара. И што би они нешто помагали Европи, кад су и сами у великим проблемима. Али, исто тако треба знати да је и оно што су они до сада извозили у Европу чинило тек пет до десет одсто европских потреба - поручио је Вулетић додајући да су Индија и Кина, за разлику од Европе, утростручиле, односно удвостручиле увоз руског природног гаса.   

Сматра и да су земље Европске уније током прошле године имале велику срећу, јер зима није била јака, није било велике потрошње, што је омогућило и да се одређене количине сачувају у подземним складиштима. Јака зима током ове године, како каже, могла би бити болно отрежњење за поједине земље.

- Верујем да би се у некој будућности могло кренути са градњом још једног гасовода, паралелног са “Турским током”, јер Европа неће моћи економски и енергетски опстати без руског гаса. Подсетио бих да су од четири цеви гасовода “Северни ток”, три уништене и стављене ван функције. Немци би можда користили преосталу, четврту цев, али им не дају Американци. Гас је, нажалост, постао геополитичко питање. Није више енергетско, а ни економско. То, уосталом, можемо видети на примеру Европске уније, али и БиХ. Бриселски званичници нису никакви европски представници, они су ту да извршавају само директиве које им стижу са вашингтонске адресе. Њих не интересује да ли ће се Европа трести од зиме и да ли ће индустрија опстати - поручио је Вулетић. 

Наводи да му стога није јасна политичко-енергетска стратегија појединих политичара из БиХ који годинама уназад блокирају започињање пројекта изградње крака гасовода “Турски ток” кроз Републику Српску.

- Става су да се БиХ треба ријешити некакве наводне зависности од руског гаса. И у томе их свесрдно подржавају амерички званичници. Али шта је алтернатива? Нема је. Прича о азербејџанском гасу, односно Трансјадранском гасоводу није нешто на што би се БиХ могла евентуално ослонити, градити енергетску стабилност и развијати привреду, јер се све количине овог вредног енергента са гасног поља Шах Дениз извозе у Италију, с којом је потписан вишегодишњи уговор - каже Вулетић.

Додаје да поједини политичари из ФБиХ морају бити свјесни свих тих геополитичких игара, те стратешке одлуке доносити здраворазумски, а не поданички. Буду ли, истиче Вулетић, слушали шта им говоре амерички државни секретар Ентони Блинкен и амбасадор у БиХ Мајкл Марфи, БиХ се неће добро провести.

- Једног дана ће морати објаснити грађанима што нема гаса и што су им хладни станови, или што су им рачуни за грејање два или три пута већи. Ако је то цена солидарности коју БиХ мора показати, зашто онда не питају Блинкена и Марфија како то да САД и даље од Русије купују уранијум и то у огромним количинама. Нека упитају и поједине европске лидере одакле тренутно увозе руски гас - поручио је на крају Вулетић.

Уносан бизнис

Европска унија се до прије неколико година ослањала на Русију и када је у питању увоз сирове нафте и нафтних деривата. Из ове земље је обезбјеђивана четвртина неопходних количина сирове нафте и око 40 одсто дизела. Након тога је овај увоз драстично пао, а то не значи да руска нафта не проналази начин да стигне до Европе, али са другом етикетом. Турска је то искористила да повећа свој увоз руске нафте, али и извоз у ЕУ за више од 100 одсто. То не значи да је сваки терет горива који из Турске стиже у ЕУ - руски. Турска, иначе, има рафинерије које могу прерадити готово милион барела сирове нафте дневно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.