Етно-кућа чувар народног блага Змијања

У селу се налази црква Светих апостола Петра и Павла, која је саграђена прије 105 година и која истински свједочи о времену постојања и битисања српског народа овога краја. Овај божији храм ускоро треба да добије статус манастира, јер је један од најстаријих у овом дијелу мркоњићке општине и Змијања.

О великом богатству културно-историјског и етно-насљеђа Густоваре и околних села на падинама Мањаче свједочи и етно-кућа "Рољић".

Ријеч је о етно-збирци изузетно вриједних предмета и експоната.

- Још као дјечак и средњошколац волио сам да скупљам и чувам старе предмете. Мању етно-збирку прикупио сам почетком осамдесетих година прошлог вијека. Покојни дјед имао је велику кућу, која је била дотрајала па смо је морали срушити. Дио експоната из куће сам сачувао и од тада почео да са много љубави прикупљам старе предмете - прича Зоран Рољић.

Додаје да је дио те збирке уништен у рату, али је послије рата поново почео да прикупља старе предмете и експонате, који имају велику историјску и музејску вриједност.

Експонати су смјештени у просторијама нове куће, коју је Зоран намјенски изградио и уредио за етно-поставку.

- Мој дјед је имао осморо дјеце, четири сина и четири кћери. У почетку сам експонате прикупљао од њих и из њихових домаћинстава. Касније сам експонате почео да добијам и од комшија, пријатеља и свих оних који су знали да скупљам старине. Тренутно наша етно-збирка има више од 600 "већих" експоната са простора Густоваре, околних села и Змијања, а неки од њих стари су више од 200 година - истиче Зоран. Додаје да је стална поставка у етно-кући постављена прошле године и да је доступна свима онима који желе да је виде.

- Експонате смо у почетку чували у поткровљу старе куће. Када сам саградио нову кућу, дио експоната смјештен је у тај простор. Међутим, пошто их је било много, мој брат Горан и ја одлучили смо да адаптирамо простор једног помоћног објекта и претворимо га као цјелину у етно-кућу. Планирамо да тај простор још уредимо како би добио прави музејски изглед. У посљедње вријеме јавља се све више људи и даје старе предмете на чување код нас у етно-кућу - објашњава Зоран Рољић.

Већина експоната је сређена, али доста њих није заштићено од пропадања. То је велики посао, а Рољићи због обавеза не стижу све да заврше.

- У пословима на заштити и "систематизацији" експоната мени и брату Горану помажу родитељи Душан и Мира, те наше супруге Лена и Драгана. Планирамо да до идуће године "обрадимо" сваки експонат, његово поријекло, старост, значај, намјену… То је веома значајно, јер у посљедње вријеме имамо све више посјетилаца који долазе да посјете нашу етно-кућу и збирку. Долазе и организоване групе, тако да наш "мали музеј" постаје права туристичка атракција. Имамо најаву да ће бити уврштена и у званичну туристичку понуду Мркоњић Града - тврди Зоран.

Једна од идеја је била да ова етно-кућа буде претходница манастиру, јер је планирано да црква у Густовари добије статус манастира.

- Надамо се да ће Епархија бањалучка ускоро донијети ту одлуку, а тада ће наша етно-кућа добити свој пуни значај. Сви они који би долазили да посјете манастир имали би прилику да посјете и етно-кућу, која је неколико стотина метара удаљена од цркве - тврди Зоран.

Етно-кућа "Рољић" већ сада је прерасла локалне оквире, јер располаже најбогатијом етно-збирком на простору југозападног дијела Српске.

Вриједност

Горан Рољић каже да поклањају много пажње томе гдје ће се неки експонат поставити, јер сваки експонат има свој значај, намјену, историју, душу…

- У почетку су наше комшије са чуђењем пратиле шта ми то радимо. Међутим, сада се све промијенило и сада нам они доносе и поклањају старе предмете које пронађу у свом домаћинству. Многи експонати имају велику материјалну вриједност, по неколико десетина хиљада марака. Међутим, та вриједност не може да се мјери новцем, јер овдје сваки експонат има непроцјењиву историјско-културолошку вриједност - истиче Горан Рољић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.