Естрада је тренутак, а умјетност вјечност

Такође и недостатак новца утиче на неке ствараоце да прихватају естрадне улоге за мање или веће хонораре.

- Естрада се пандемично шири и осваја сваки буџак у који се сакрила... уметност. Са малим "у", Уметност је, бојим се, пострадала, има томе већ неко време - рекла је књижевница Мирјана Ђурђевић из Београда.

Она се осврнула на добротворну модну ревију која је одржана у Београду, а на којој је са пријатељицом, професорком универзитета била, како каже, "тобож манекенка" у оквиру Fashion Weeka.

- Пријатељица је глумила моју детективку Харијету, пас је глумио Харијетиног пса, а ја сам, ваљда, била ја. Заправо смо се одлично забављале, церекајући се разним ТВ-лицима, која су имала потребу да укориче своје љубавне романсе, козметичке савете, бисере, животне мудрости... те су сад и то "писци" који шетају модном пистом у добротворне сврхе - испричала је Ђурђевићева.

Глумац Мима Караџић каже да умјетност и естраду граничи укус.

- Бавити се културом и уметношћу самим тим подразумева одређене границе које се не би требале прелазити. Лично мислим да је наша естрада данас испуњена ријалити емисијама, које народ упија као сунђер. И то је жалосно - сматра Мима Караџић.

Лошу слику о разним ријалити програмима има и музички умјетник Биља Крстић.

- Људи из културе посебно су осетљиви на естраду, доживљавају је као нешто лоше нижеразредно и неквалитетно, а томе су посебно допринели таблоиди..., ријалити програми којима је очигледно циљ да се из човека извуче нешто најгоре - сматра Крстићева.

Она се осврнула и на утицај шоу бизниса на домаћу публику.

- У свету естраде и шоу бизниса маркетинг чуда чини, "што вештије маневришу у том простору, производ који стварају боље се продаје"... каријеру граде скандалима и износе своје љубавне и какве још јаде, јавно. Колико ли је тек досадан живот оних људи које занимају те ствари и када се поистовећују са тим личностима - пита се Крстићева.

Мишљење Миме Караџића је да се естрада врло лако намеће народу.

- Aко изађете у неки клуб, видећете десетине девојака и младића који личе на неку од певачица и певача. Све то изгледа јако јефтино у сваком смислу. Од самог укуса, односно избора "естрадне појаве", до облачења, понашања. Aли тако је било од како је века и света, а културом се увек бавио и пратио је један мали број људи - истиче Мима Караџић.

Редитељ Јовица Павић каже да је линија између умјетности и естраде све тања.

- Вештина и занат су само предиспозиције за уметност, а разлика између естраде и уметности је огромна. Врло добро урађене занатске ствари су често заправо кич. Иако су то врхунски урађени предмети и дела, која су са занатског становишта перфектна, ипак она нису уметност - прича Павић.

Да је естрада на велика врата ушла и у свијет књижевности тврди и Мирјана Ђурђевић, чији су ликови оживјели на модној сцени.

- Уопште нам није сметао очевидан узвратни подсмех "друге стране" упућен нашим годинама, килограмима, малим тиражима, дипломама, томе што не знамо шта је "обичан бјути лук", великом псу, до ђавола, једна дама може да понесе само псетанце, је л' тако... - прича Ђурђевићева.

И сликар и књижевник Милета Продановић се слаже са мишљењем да је данас тешко одредити границу између умјетности и естраде.

- Савремена уметност се често поиграва са категоријама кича, па самим тим и узима у обзир и нешто што настаје на естради. Постоје многи озбиљни критички радови савремених уметника који третирају тај феномен. У феноменима турбо фолка су негде замагљене границе, тако да се дошло до једне опште папазјаније у медијима - нагласио је Продановић.

Према ријечима Јовице Павића публика је у опасности, јер јој разне садржају продају под умјетност.

- Можемо да кажемо да је за обичног човека све теже направити разлику између уметности и естраде. Зато се врло лако подваљује свашта као уметност - каже Павић.

Умјетност и естрада у нашем времену, по мишљењу глумца и музичара Дејана Зорића, имају доста додирних тачака.

- Није лоше у неким моментима да умјетност поприми мало естрадних детаља, а још је корисније да естрада узме облик неке умјетности. Проблем је што долази до нежељених посљедица, па онда можемо видјети кич и шунд у умјетности, управо оно што је преузето са естраде - истиче Зорић.

Шта се добије када се естрада "увуче" у књижевне воде, открива Мирјана Ђурђевић преносећи утиске са ревије.

- Свако је ту био својим послом и из својих разлога и било је све у реду. Све док на крају нисам сазнала резултате нашег "хуманитарног рада". "Слупане" су хиљаде и хиљаде евра, креирани, испробавани и "враћани" костими, ангажовани кореографи.... Да би на крају једном талентованом детету поклонили један компјутер - рекла је Ђурђевићева.

Према њеним ријечима иза сцене се попило више "обичне изворске воде" за "обичан бјути лук" него што тај компјутер кошта.

- Е од тога ми се смучило, од онда имам потребу да обзнаним - нисам ни ја више невина, покупила ме шума естраде. Стидим се - признаје ова књижевница.

Да се култури и промоцији културне свијести увијек поклањала јако мала пажња, а да је естрада нешто што је за широке народне масе, популарно и профитабилно, сматра глумац Мима Караџић.

- На једном концерту Секе, Цеце, Брене и осталих било је више људи него што је видело Љубу Тадића за цео живот. Поента културе није масовност, јер је масовност нешто што је припросто и народно. Уз културу је увек био одређен број људи који је препозна као битну и воли као такву - каже Мима Караџић.

Он осуђује оне који у естраду убацују националне конотације и тако убиру поене код публике, односно привлаче их на такав начин.

- Морамо бити свесни чињенице да се у култури може јако мало зарадити, па никако не осуђујем једну глумицу која, на пример, због егзистенције буде у улози водитеља неког програма или манифестације. То је јадно и жалосно, али на нашу несрећу и врло често - наводи Мима.

На улогу новца у естради осврнуо се и Дејан Зорић.

- Естрада има ту предност што живи сама од себе, производи новац и естрадне личности живе од бављења естрадом. A умјетност је у кризи, па тако и позориште - закључио је Зорић.

Јовица Павић подсјећа да је естрада лако стизање до циља, популарности и високих позиција у друштву.

- Естрада је тренутак, а уметност вечност. Многи прави уметници долазе врло брзо у машину таблоида, брзих медија и пропаганде, па се понекад њима "прикачи етикета" да су они део естраде, а нису. Постоји мноштво естрадних уметника који нису прави ствараоци. Знају да певају, свирају, играју, имају много вештина, али нису уметници - наглашава Павић.

Чињеницу да недостатак новца често "тјера" неке умјетнике да раде пројекте који улазе у поље естраде навео је и Милета Продановић.

- Тачно је да озбиљни уметници често немају добре фондове да изведу своје радове. Са друге стране многи експоненти популарне културе који имају масовне тираже имају много озбиљнију продукцију и често цитирају и преузимају дела озбиљне уметности - рекао је Продановић.

Биља Крстић сматра да слика о естради и умјетности није јасно дефинисана.

- Нервира ме и тај елитистички приступ, естрада је као за сељаке, а опера, балет... је за ове друге. Уметност није само ствар елите, нити је ограничена само на елиту. Није у реду да је неко мање вредан поштовања ако не разуме причу о Њујоршкој филхармонији, причу о разним теоријама... - наглашава Биља Крстић.

Посјетиоци

- Позоришта су посјећена, али у театру има 500, а у дворани пет хиљада посјетилаца. Позоришту није потребна масовност. Кад год кренем у позориште, драго ми је што се издвајам од оних који иду у неку велику дворану на "спектакл", на којем ја никада не бих био. A не би ни они били у позоришту. И то тако треба и да остане - каже Мима Караџић.

Пољуљани стубови друштва

- У Србији ни у чему не постоји јасна граница. Не постоји алтернатива постојећем, ма о чему говорили, само се ради о генералном паду квалитета. Култура је одавно на маргини, сви нивои друштва су пољуљани, и као што неко рече "Живимо у ружној мешавини политике и естраде", а политичари су тренутно највеће естрадне звезде код нас. Много тога утиче да култура у Србији полако нестаје - рекла је Биља Крстић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.