Епско-лирски умјетник Никола М. Никчевић овјековјечио знамените личности из историје: Пјесник се стапа са оним што сања

Да ипак постоје изузеци, примјер је и епско-лирски пјесник Никола М. Никчевић, рођен у селу Равно, на међи пивске и гатачке површи, односно у Старој Херцеговини.

Једини се у овом дијелу српских земаља бави искључиво овим послом, мада како и сам наглашава за “Глас Српске” и даље има врсних пјесника којима су риме јача страна.

Епском поезијом интензивно се бави од 1997. године, а до сада је написао 40 епских пјесама и четири збирке пјесама. Стихове је одавно престао бројати.

- Пјесник је најчистија груда своје земље, најизразитији и најпотпунији представник једног народа, јер да није пјесме и пјесника тама би завладала свијетом. Платон је давно рекао: “Пјесник је нешто лако, крилато и свето, тумач божанства и небеске светиљке ће се угасити заједно са посљедњом пјесмом” - рекао је Никчевић.

Завичај

“Ко се стиди свога завичаја

Опанака, старих обичаја

Свог коријена, своје традиције

Боље да се ни рађао није.”

Поезију је заволио још од малих ногу, а од средњошколских дана пише пјесме које су објављиване у листовима “Сабор”, “Арена”, “Коло” и “Гусле”.

- Пјесник се рађа, а с временом надограђује, то је дар од Бога, јер је није лако написати. За то је потребан полет, надахнуће, нека додатна инспирација. Ниједна права пјесма није мало за један живот, једну несаницу. Глас пјесника је као музика звјездана на плаветном небу, која допире до срца жељних топлина и њежности, до оних о којима сањамо, за којим чезнемо - рекао је Никчевић.

Према његовим ријечима, да би се писала епска поезија, прије свега, потребно је добро познавати историју, имати тачне и потпуне податке.

- А шта друго да чини пјесник него да се стапа са оним што сања. Свијет сна је безграничан, а живот је као мјесец. Некада је пун, некада празан, ипак вриједило се родити. Најважнија је идеја, а ријечи дођу саме по себи. На срећу свих поштовалаца гусала и епске поезије, епске пјесме се у српском роду читају и слушају. Ипак, можда не у оноликој мјери колико би то требало, наш народ помало је одрођен од своје традиције и обичаја, заслијепљен полувјековним мраком, враћа се на прави пут - каже Никчевић.

Оно што га посебно радује јесте то да све више младих слуша гусле, тако да не треба да бринемо о будућности епске пјесме и гусала.

- Тачно је да има и оних који се стиде гусала, али уз божју помоћ нека се врате својим коријенима. Гусле су жива историја српскога рода која се преноси са кољена на кољено и чува нашу славну и древну прошлост. Народ смо који памти и љубоморно чува све оно свето, исконско, а то је наша вјера, култура, језик и обичаји - рекао је Никчевић.

Наглашава да је велики значај гусларских пјесама јер су оне отргле од заборава историјски важне догађаје.

- Да није било гусала и светих српских манастира, данас не би имали Косово поље и Милоша, Карађорђа и Тепића и још много славних српских витезова. Српски гуслар је давао морал српској војци од Косова до Гучева, од Цера до Кајмакчалана - рекао је Никчевић.

Ипак, никако не може а да се не сјети својих почетака. Како и сам каже у његовој кући одвајкада су се слушале гусле и његовала српска култура и обичаји. Ипак, нису све пјесме за гусле. Зато се труди да наш свети српски инструмент увијек представи у најбољем свјетлу, јер су оне изнад свега и тако мора и да остане.

- Прва гусларска пјесма коју сам научио била је антологијска пјесма “Погибија Мила Јововића”, због које сам заволио гусле и епску поезију. Теме које највише радим везане су већином за Стару Херцеговину, гдје свака стопа свете земље светосавске има своју причу и гдје је сваки камен узглавни. У епским пјесмама има доста лирских момената и завичајних склопова - додао је пјесник.

Гусле

“Таквог дивног инструмента

  нико нема други више,

  само Србин на гуслама

  историју своју пише.”

Никчевић је дубоко загледан у живот што га одваја од ретроспективца.

- Величина душе је у надању, постојању и божјој вољи. Неизбјежни су чувени пивски и гатачки јунаци који у епском кодексу држе све моралне и јуначке вриједности, насупрот онима који су изгубили сваки интерес за узвишено и људско. Хоћу да ускладим оловку са гудалом, мисли над историјом - нагласио је Никчевић.

Како каже, ко једном уђе у еп из њега тешко изађе.

- Жеља ми је да мојим епским стиховима овјековјечим што више знаменитих личности из наше славне и јуначке историје. Пишем завичајне пјесме, о времену које је прохујало, старим обичајима, мобама, прелима и сијелима - рекао је Никчевић, додајући да и у будућности планира и даље да пише оно у чему ужива, а то је епска поезија - открива Никчевић.

До сада је уз струне гусала снимљено 40 његових епских пјесама, а неке од најпознатијих су пјесме: “Пивска села”, “Успомене принцезе Јелене”, “Српски Ромео и Јулија”, “Хајдук и Милица”, “Робиња”, “Пјесмом кроз гатачка села”, “Херцеговина” те пјесме о гатачким јунацима из Одбрамбено-отаџбинског рата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.