Емоције у дјетињству подлога за брачне и љубавне везе

Анита Јанковић
Емоције у дјетињству подлога за брачне и љубавне везе

Прве симпатије и заљубљеност код дјеце јављају се већ у предшколском узрасту, што многе родитеље доводи у стање збуњености, јер не знају како да се опходе према својим "заљубљеним" малишанима и колико озбиљно да схвате њихове емоције.

 Дјеца се најчешће заљубљују у особу коју сматрају добром, с којом дијеле сличне интересе, иду у исти вртић, школу, и најчешће је то оно дијете које је "популарно". Неријетко дјеца емоције поклањају и својим омиљеним пјевачима, глумцима или спортистима.

Стручњаци кажу да колико год се дијете чинило премало не треба занемаривати и одбацивати те прве љубави. Према њиховим ријечима, озбиљније симпатије се јављају већ у петом-шестом разреду основне школе, односно у доба ране адолесценције осјећања се појачавају, али то не значи да емоције у ранијем узрасту нису стварне, било да је ријеч о заљубљености у идола или пријатеља из разреда.

Психолог Александар Милић каже да начин на који се родитељи опходе према првим дјечијим изјавама о заљубљености и симпатијама обликује будуће дјечије понашање према њима о питању будућих веза, односно да од тога зависи хоће ли се повјеравати мамама и татама или ће све прећутати.

- Пожељно је да дјеца буду заљубљена и много је лакше родитељима чија су дјеца интровертна, отворена и искрена, јер на тај начин могу сазнати шта се дешава у животу њихове дјеце и како да интервенишу. Али ако је дијете затворено у себе, не треба форсирати причу о симпатијама, јер ће се тако само повући у себе - прича Милић и додаје да су прва заљубљивања знак нормалног одрастања и благостања дјеце.

- То је знак да дјеца могу доживјети угоду пријатности и чинити је другима, да су у стању примати и давати љубав, што су добре основе за социјалну прилагодљивост - појашњава Милић.

Он је истакао да родитељи никао не смију спутавати дјецу да испољавају емоције, јер би у том случају дјечаци и дјевојчице у каснијем добу могли постати негативни према супротном полу и љубав доживљавати као омражену.

- Такво стање се неминовно касније одражава на квалитет љубавних веза и уласку у брак, али и преношењу љубави ка сопственој дјеци, пријатељима, рођацима и слично - каже Милић и додаје да дјеца којима симпатија и заљубљеност није узвраћена знају упасти у стање депресије и меланхоличности због изостанка самопоуздања те да родитељи у таквим ситуацијама треба да затраже помоћ стручњака.

Понашање дјетета приликом прве заљубљености, тврде стручњаци, може открити колико дијете вјерује у себе и какво му је самопоуздање, због чега је важно да родитељи учествују у дјететовом животу, односно да прате шта се догађа и да му помогну уколико дијете затражи помоћ. Препоручује се да родитељи на тему љубави често разговарају са својом дјецом, сазнају њихове ставове о вези и емоцијама. Уколико дјеца не желе разговарати о томе, задатак родитеља је да их увјере да је то што осјећају сасвим природно и да то није табу тема, и веома је важно да маме и тате не критикују дјецу због симпатија и не говоре им како не могу бити заљубљени, јер су сувише мали и не знају шта је то уопште.

Савјети за родитеље:

Шта родитељи да раде кад се њихови малишани заљубе?

- Обавезно саслушати дијете шта има да каже о својој симпатији уколико дијете то жели подијелити

- Дјететов избор схватити озбиљно, јер је за њих то веома важно. Ако родитељи покажу незаинтересованост, дијете се може осјећати постиђено, што може утицати на губитак повјерења према родитељима због чега ће убудуће престати дијелити осјећања с њима.

- Ако је дјететова симпатија насилна према дјетету или га искоришћава, објаснити свом дјетету зашто је лоше да тако неко поступа с њим и посавјетовати га шта да учини да се то више не понавља. Треба да будемо врло обазриви и њежни према дјеци, јер они су често врло осјетљиви према својој симпатији због осјећања заљубљености.

- Читати приче или играти се "позоришних представа" код куће кроз које се дјетету могу преставити квалитетни односи између партнера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана