Ефекти пандемије ће се осјетити у периоду пред нама: Само да не буде другог таласа

Социолози тврде да ова ситуација буди ирационалне облике понашања, али вјерују да ће се, чим ситуација бар наизглед буде као раније, људи брзо вратити свакодневним активностима. Појашњавају да се међу ирационална понашања могу убројати осјећање бола те негативно размишљање о будућим губицима и здрављу.

- Човјек има потребу да разговара с другима, да буде у контакту, а то је на неки начин било осакаћено. Мјере које су уведене ради заштите здравља свакако у одређеном виду доводе до социјалне и психолошке апстиненције одређеног броја људи у односу на њихове уобичајене навике. Имамо сукоб индивидуалног и колективног, односно сукоб људских индивидуалних потреба и намета ради заштите од вируса. Била је то једна врста полуотвореног затвора и свакако да је утицала на људску психу и навике - каже социолог Ведран Француз.

У тешким и неизвјесним временима јавља се такозвана психологија гомиле.

- Људи се понашају у складу са понашањем одређених група и зато смо имали куповину и гомилање разних артикала. То су радили јер су видјели неке друге да то раде - појашњава Француз.

Изолација је, с друге стране, имала и позитивне ефекте као што је зближавање породице.

- Такође је утицала и на повећање свијести о томе колико је важна хигијена - казао је Француз.

Истакао је да вјерује да социјално дистанцирање од других ипак неће пуно утицати на погоршање међуљудских односа.

Поједини стручњаци кажу да је пандемија утицала на становништво у градовима и урбаним срединама, гдје су људи навикли да имају разноврсније садржаје.

- Измијенила је доста тога у животу, нема спортских активности, заједничких тренирања, биоскопа. Све то у неку руку недостаје, али то није толико битно, јер ради здравља све се може истрпјети - каже Бањалучанин Саша К.

Психолог Александар Милић сматра да свака ванредна ситуација узрокује код људи стрепњу, страх и несигурност, због чега прихватају промјену навика.

- Изазван је реалан страх и људи су зато прихватили мјере превенције - сматра Милић.

Он истиче да је паника свакако лоша, али и олако схватање опасности под изговором “није то ништа, неће то мене”.

- То су најопаснији ставови који могу да погоршају ситуацију и такви људи су осјетљиви само на принуде. Они не маре за објашњења и не схватају да својим понашањем угрожавају друге. То су људи који хоће да буду другачији и углавном они који желе да буде у центру пажње, а неки се тако понашају јер иду линијом мањег отпора - појаснио је Милић.

Француз сматра да због паничног страха може доћи до депресије, али и сукоба и свађа, због чега је потребно остати позитиван. Наравно, у психолошком смислу.

Препоруке здравствених стручњака оставиле су ефекта и на друге облике понашања, попут додиривања очију, носа или уста.

- Многи су промијенили навике и почели да размишљају о томе како су се раније понашали. Ипак, већински гледано, навике које су толико дуго укоријењене у свачијем животу немогуће је у тако кратком периоду промијенити. Навика да додирујемо лице настала је још у вријеме пубертета код већине људи. Када вам то забране, то је исто као да вам неко забрани да гестикулирате ако сте склони да то радите - истичу социолози.

У садашњем периоду најважније је питање другог таласа пандемије. Незваничне информације које колају јавним простором изазивају нове трауме и страхове, неизвјесност и подозрење. Већина, сматрају стручњаци, не би могла да поднесе ново “закључавање” јер честито није одахнула ни након првог таласа. Нове рестриктивне мјере драматично би утицале на психолошко стање становништва.

- Ако је у првом таласу било разумијевања и солидарности због тога што се са пандемијом суочило цијело човјечанство и што је већина становништва схватила да је ријеч о нечему врло опасном, евентуални други талас и нове, исте или сличне мјере би сасвим другачије биле прихваћене. Многи се и данас питају да ли су тако ригорозне мјере имале смисла. Анализирају број заражених у периоду када смо били закључани и данас и доносе закључке да велике разлике нема, али да су наступиле драматичне посљедице по економију и животни стандард људи. Нове мјере би сигурно изазвале много жешћи отпор - кажу социолози.

Тестом против стрепње

Сачувати ментално здравље и бити сабран током пандемије вируса корона важно је скоро као и придржавати се упутстава и савјета Свјетске здравствене организације и локалних институција. Многи, сматрају психолози, због овог осјећају претјерани страх и панику.

- Постоје крхки људи који не могу поднијети ни далеко мање стресне ситуације и осјетљиви су на било коју трауму. Осјећај животне угрожености је највиши ниво трауматизације. Тим људима је потребно на неки начин отклонити осјећај угрожености и страха. Код неких се то може урадити и тестирањем на вирус како би скинули терет с леђа да ли су или нису заражени - казао је Милић.

Истакао је да сцене тешких ситуација, слике мртвих људи и оних који не могу да се боре против вируса утичу јако негативно.

- Та врста информисања може бити штетна и људи би требало да мање прате такве ствари, али ипак да буду информисани о опасности од вируса - казао је Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.