Џон Роуз: Чланство у ЕУ и NATO-у омогућиће стабилност БиХ

Жељка Домазет
Џон Роуз: Чланство у ЕУ и NATO-у омогућиће стабилност БиХ

За БиХ може бити од великог значаја и велике вриједности да буде чланица и NATO-а и ЕУ, истакао је у интервјуу "Гласу Српске" директор "Маршал центра" Џон Роуз.

- Гарантујем да ће чланство у обје те организације довести до мира, стабилности и економског раста БиХ и региона за многе будуће генерације - рекао је Роуз.

* ГЛAС: Много је дилема око тога да ли БиХ треба да уђе у NATO савез или не. Које су то предности, а шта су ризици уласка у NATO?

РОУЗ: Потпуно је јасно да су предности безбједност и стабилност земље. Безбједност и стабилност доводе до повјерења људи, а управо то повјерење омогућава да се слободне институције развију и даље развијају. NATO је ту и пружа безбједност и стабилност које доводе до економског просперитета и стабилности у земљи. Са чланством постајете члан једне веће породице. Лично не видим никакве ризике које прате то ваше учешће у породици. NATO је као мост између држава, а не баријера.

* ГЛAС: NATO је на овим подручјима бомбардовао једну земљу и један народ. Срби још увијек носе трауме и бол од бомбардовања и међу Србима управо због тога постоји једна врста отпора према NATO-у.

РОУЗ: Разумијемо то, али моја улога у "Маршал центру" је да окупимо све те људе који имају различите перспективе, да и њима дамо могућност да расправљају и дискутују о различитим питањима. Стога се надам да ће кроз то разумјети једни друге и боље разумјети културолошке, етничке и религијске разлике. Надамо се, онда, да ће нас то довести до рјешења. Ја сам едукатор и мој задатак је да окупим људе, иако знамо да ти људи имају различите перспективе и идеје. Знамо, такође, да су се догодиле ружне ствари усљед рата и конфликата, али сврха "Маршал центра" јесте да им помогнемо да боље разумију све те разлике у нади да ће им то помоћи да пронађу неко подручје гдје могу да постигну договор и да ће им онда то помоћи да све те разлике боље разумију.

* ГЛAС: И пред самим NATO-ом постоје велики изазови попут тероризма, глобалне економске кризе, глобалног загријавања, пандемије.... Како у свему томе објаснити земљи која има намјеру да постане чланица NATO породице, шта то подразумијева када је ријеч о глобалним изазовима?

РОУЗ: Ниједна земља сама не може да ријеши све ове проблеме. Само ако се удружимо у заједницу држава, ако окупимо све те земље, онда можемо заједно радити да нађемо рјешење. Сви ми ћемо се наћи под ударом свих тих криза. Тероризам, енергетска сигурност, миграције, потенцијалне пандемије... Ти проблеми не препознају границе и нема граница. Вриједност NATO-а јесте што окупља земље и народе које имају заједничке вриједности и које заједно настоје да нађу рјешење тих проблема и сви дају допринос у рјешавању тих проблема, од чега сви на крају имају користи. Ниједна земља не може себи да приушти ту комоцију да каже не и да не жели помоћи, јер сви ће осјетити ефекте и посљедице тих ствари. Као примјер можемо узети проналазак и стварање вакцине против свињског грипа и његове пандемије. Нису све земље у ситуацији да обезбиједе ресурсе да би сами вршили истраживања у нади да ће наћи потенцијалну вакцину за ту болест. Међутим, ако једна земља открије вакцину, онда то своје откриће може да подијели са својим пријатељима и другим земљама које су њени савезници. Већ сада се морају подузети активности у вези са овим изазовима да бисмо се припремили да сутра будемо спремни и да одговоримо на највише девастирајуће аспекте тих изазова.

* ГЛAС: Да ли је NATO у овом тренутку спреман да се суочи са изазовом тероризма који је пријетња безбједности не само једне земље, него планете у цјелини?

РОУЗ: Вјерујем да су NATO званичници били бољи саговорници да дају одговор на тај изазов него ја. Међутим, и ја вјерујем да је NATO у стању да се суочи и са овим изазовом. Радио сам у NATO-у, пратио развој овог савеза и видио шта све раде. NATO данас није исто што и NATO у доба "хладног рата". Сматрам да NATO-у треба честитати на његовој спремности да помогне другима и што ради на рјешавању проблема. За примјер можемо узети земљотрес у Пакистану када је NATO пружио подршку девастираним подручјима.

* ГЛAС: Чланство у NATO-у подразумијева и ризике - слање војника у ратом захваћена подручја попут Ирака и Aвганистана, могућност да се војници врате у ковчезима.

РОУЗ: То је тачно, али ови ризици данас могу потенцијално да утичу на све нас и сви ми можемо да осјетимо посљедице тих ризика. Ти ризици су веома важни и озбиљно пријете нашој стабилности, миру и економском расту. Само колективно и само заједно можемо се надати да ћемо их ријешити.

* ГЛAС: Да ли бисте препоручили БиХ да и даље корача према NATO-у и да ли је, по Вашој оцјени, боље да корача према NATO-у или према Европској унији, или истовремено ка једном и другом?

РОУЗ: По мом виђењу, може бити од великог значаја и велике вриједности за БиХ да буде чланица обје те организације, и NATO-а и ЕУ. Гарантујем да ће чланство у обје те организације довести до мира, стабилности и економског раста БиХ и региона за многе будуће генерације.

Русија

* ГЛAС: Како би, према Вашој оцјени, требало да изгледа однос NATO-а са Русијом, односно на ком принципу ове двије велесиле треба у будућности да дјелују?

РОУЗ: Јасно је да је Русија велесила и јасно је да морамо наћи начина да радимо заједно и колективно да бисмо рјешавали ове проблеме. То је стварни изазов који имамо. Изазов је да људи који имају различито виђење, различито разумијевање ствари, различита рјешења и који су одређени разликама у култури, искуству, вјери. То је тај проблем, јер управо због тога су то тешки проблеми и тешки изазови. Да су лагани, давно би били ријешени. Моја улога је да у "Маршал центру" омогућим да се ти мушкарци и жене из тридесетак земаља нађу и да расправљају о стварима и о овим питањима и да размијене своје разлике у виђењима тих питања. Треба оставити министрима да рјешавају те проблеме. Ми у "Маршал центру" покушавамо да одњегујемо отворен начин размишљања да би се људи могли носити са проблемима сутрашњице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана