Двоструки живот због страха

У великом броју исламских земаља хомосексуализам се сматра кривичним дјелом, за који се плаћа новчаним или затворским казнама. У појединим земљама, попут Нигерије или Саудијске Aрабије, за истополну љубав се чак може изрећи и смртна казна.

Aли ни муслиманским мигрантима, који живе у западноевропским државама, живот није много лакши уколико стоје иза своје хомосексуалности. Већина се крије, нарочито од својих породица. Тако им се живот претвара у фарсу.

Мухарем A. је муслиман, али и хомосексуалац. Већ годинама ради у једном фризерском салону у мултикултуралном Келну.

- Ја лично немам никакав проблем са својом хомосексуалношћу. Aли с обзиром на то да сам поријеклом из Турске, гдје су менталитет и култура скроз другачији него овдје, моји родитељи наравно не знају за то - прича млади фризер.

Мухарем тако свакодневно живи дупли живот: с једне стране отворено признаје своје сексуалне наклоности и стоји иза тога, а са друге је ипак принуђен да их крије:

- Моја породица, првенствено отац, врло су религиозни. Стога од њих кријем да волим мушкарце, док са пријатељима, познаницима и колегама на послу отворено причам о томе.

Овај 25-годишњи фризер рођен је у Берлину, а његови дједови дошли су као гастарбајтери у Њемачку шездесетих година. И упркос чињеници да му родитељи већ више од четири деценије живе у Њемачкој, Мухарем A. не може да рачуна на њихову отвореност и толеранцију по том питању - признати им своју хомосексуалност стога за њега још увијек не долази у обзир.

- Живим у сталном страху. Увјерен сам да би мој отац реаговао врло жестоко или би ме у потпуности одбацио, у смислу да ме више никада не жели видјети или би ме чак и убио - истиче Мухарем.

Као већина религија и ислам одбија хомосексуализам. Куран, по неким конзервативним интерпретацијама, изричито позива на кажњавање склоности ка истом полу. Живљење истополне љубави се често тумачи и као слабост, против које се човјек мора борити, појашњава Мустафа Хаџић, имам бошњачке исламске заједнице у Келну.

- То је болест од које се треба лијечити, попут алкохолизма. Ислам каже да је то гријех и ми то не желимо. Неко ко се понаша тако и живи у хомосексуалним везама велики је грешник, није невјерник, него грешник. То треба разликовати.

Насиље према њима, какво је уобичајено у појединим исламским земљама, стриктно одбија.

- У друштву у којем живимо могуће је само морално осуђивање, физичко кажњавање никако. Нико нема право да кажњава - ни појединци, ни породице. То у исламу не постоји.

Међутим за Мухарема су ријечи имама само слаба утјеха.

- Сваки пут када посјећујем своје родитеље плашим се. Док стављам кључ у браву сваки пут замишљам како ме непосредно послије уласка у стан заскачу, јер су сазнали моју тајну. Ето, такве мисли ми увијек пролазе кроз главу када идем код сопствених родитеља - са тужним гласом каже младић.

Многи хомосексуални мигранти у Њемачкој осјећају се слично као Мухарем, објашњава Фабијан Спис, представник савјетовалишта у склопу Удружења хомосексуалаца из Келна.

- Када сазнају да им дијете воли исти пол, велики број породица га одбацује, одузима му насљеђе и слично. Честе су и пријетње убиством. То је врло специфично јер се много чешће дешава у породицама миграната него у њемачким.

Стога мигранти хомосексуалци бивају чак двоструко дискриминисани. Иако је у Њемачкој већ прије четири године на снагу ступио закон против дискриминације, а хомосексуалци већ покривају битне позиције у јавној и друштвеној сфери, живот муслиманских хомосексуалаца и даље није лак.

Постоји низ савјетовалишта, која су отворена управо због специфичне проблематике миграната хомосексуалаца. Удружење гејева и лезбејки (LSVD), иначе највеће у Њемачкој, отворило је чак десет својих канцеларија у већим њемачким градовима, да би пружило помоћ гдје год је она потребна.

Осим тога широм Њемачке постоје групе за самопомоћ и подршку, чији су чланови припадници истих етничких група. Међусобно себи помажу да буду искрени према себи и својој околини. Aли то је често тежак и дуг пут. Мухарем то зна најбоље.

- Још увијек је сувише рано да моји родитељи сазнају, не желим то. Када будем старији, једног дана морају да сазнају, али преко неког посредника, ја једноставно не могу да им кажем.

Преокрет

Имам Мустафа Хаџић наглашава да се он ни у којем случају не залаже за кажњавање хомосексуализма. Он као имам своју улогу види у томе да разговара са хомосексуалцима и тако их увјери да је оно што чине погрешно, те их тиме наведе на преокрет.

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.