Дужничка криза јача и од спора сјевера и југа
БРИСЕЛ - Економисти више европских банака оцијенили су да опасност од кризе у еврозони није у расту дуга, него у великим разликама између дугова земаља на сјеверу и југу.
То на испит ставља јединство зоне евра. Докле би то могло да одведе овај монетарни блок, о чијем напуштању појединих се већ увелико спекулише.
Економиста Борислав Боровић сматра да, сабирајући посљедице вируса корона са већ ослабљеном привредом ЕУ током претходне кризе, не треба потцјењивати опасност од презадужености еврозоне. Оцјене европских банкара му се, како каже, чине оптимистичне, па и нереалне. Боровић не спори да, поучена кризом из 2008., ЕЦБ купује све што се понуди на секундарном тржишту хартија од вриједности. Указује, међутим, да је очигледно да ће пандемија донијети општу рецесију привреда свих земаља ЕУ. Он подсјећа да је ММФ процијенио да ће блокада привредне активности, изазвана пандемијом, гурнути еврозону у рецесију од 7,5 одсто, а да ће дуг 19 чланица ове зоне скочити за више од 13 одсто, у просјеку на 97 процената БДП-а. То је знатно више него што је предвиђено њиховим правилима према којима јавни дуг чланице не би смио да буде изнад 60 одсто њеног БДП-а.
- Монетарна политика јесте моћан инструмент, али није свемоћан. Ако привреда буде у рецесији, онда монетарне мере могу да ублаже негативне ефекте, али не и да их потпуно елиминишу. Опасност од кризе коју они виде у великим разликама између дугова земаља на северу и југу, нити је нова нити ће бити елиминисана у будућем периоду - истиче Боровић.
Ново затезање на релацији сјевер - југ било је видљиво и недавно када је ЕУ одлучивала о мјерама које треба да помогну на ублажавању посљедица пандемије, од којих су највише погођене оне на југу - Италија, Шпанија, Француска, Грчка. Њихов приједлог о задуживању емитовањем такозваних еврообвезница није прихватила четворка са сјевера - Холандија, Њемачка, Финска и Аустрија. Боровић сматра некоректним да се главни проблем економије ЕУ сада пребацује на земље југа, подсјећајући да су због великог удјела услуга у укупној њиховој привреди оне рањивије на било коју кризу.
Италија
Боровић сматра како ће се јужне чланице еврозоне теже опорављати од кризе изазване пандемијом, много теже од сјеверних, јер су оптерећене огромним дугом. Због свега, он не искључује ни могућност да неке државе изађу из зоне евра, прије свега Италија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
