Духовни свјетионик надомак приморја

Миливоје БЕШТИЋ
Духовни свјетионик надомак приморја

ПОВОДОМ стогодишњице Саборног храма Светог преображења господњег у Требињу су у току опсежни радови на његовој унутрашњој реконструкцији, обнови порте и парка око храма и Епархијског дома, а укупна вриједност радова процјењује се на више од 800.000 марака.

 

 


- Желимо да овај вриједан јубилеј Саборни храм дочека у новом руху и остане један од симбола Требиња и духовни свјетионик на југу православног круга и надомак приморја - каже старјешина Саборног храма у Требињу прото Никола Јанковић.

Он појашњава да се ради на новом иконостасу, осликавању олтарске апсиде, новом каменом поду, увођењу подног гријања, савременог озвучења и освјетљења и обављају бројни други радови, а пројекат обнове вриједан је између 800 хиљада и милион марака.

Старјешина требињског Саборног храма додаје да се, поред унутрашњости храма, уређује и порта или пространо црквено двориште и парк, гдје ће бити урађено више садржаја, првенствено за најмлађе, попут дјечијег парка са језерцетом, мостом и фонтаном и овај дио посла биће урађен до Васкрса.

Средства за реконструкцију Саборног храма у Требињу заједнички обезбјеђују бројни требињски доброчинитељи, привредници и дародавци, који су се овим поводом окупили на неколико донаторских вечери у Епархијском дому. Дио новца уплатио је у Секретаријат за вјере у Влади Републике Српске, као и Епархија захумско-херцеговачка и приморска.

Поред стогодишњице Саборног храма, на крсну славу храма и града Требиња - Свето преображење господње, 19. августа, биће обиљежена и 100. годишњица оснивања Српске школе, у згради садашњег Епархијског дома.

Иначе, Саборни храм архитектонски је мјешавина више стилова, а доминира романски, односно готски над византијским.

Према ријечима протојереја ставрофора Ратка Шиповца, који је недавно након 40 година службе Богу и народу одржао опроштајну службу управо у овој богомољи, прије одласка у заслужену пензију, Саборни храм је масовно састајалиште вјерника и грађана Требиња и Херцеговине, нарочито у вријеме великих празника - Светог Игњатија Богоносца, славе Епархије захумско-херцеговачке и приморске и крсне славе архијереја-владике Григорија, потом за Божић, Васкрс, Духове и Преображење господње.

- Одавде крећу и свечане литије на Богојављење, када освештавамо воде Требишњице, потом литија на Бадње вече и другим празницима - додаје прото Шиповац.

Прото истиче да се на Велику суботу овдје обављају саборна крштења, када дјеца и одрасли заједно примају свету тајну крштења и тако, као истински хришћани, дочекују највећи празник - Васкрсење господње.

Он истиче да су сви храмови у Херцеговини добро посјећени, нарочито у Требињу и да је Херцеговина библијска земља са духовношћу, вјером, љубављу и надом. О томе, како каже, свједочи и табла на улазу у требињски Саборни храм, на којој пише да је "Требиње мала, али горда предстража српства и вјерни чувар наше народне душе".

Крст на 38 метара

Саборни храм у Требињу је грађен пуних 10 година или од 1898. до 1908. године, трудом и љубављу благочестивог православног народа Требиња. Детаљно је реновиран 1957. године и прије пет година, када је позлаћени крст подигнут на 38 метара високи звоник. Изливен је у Индустрији алата "Требиње", а позлату је урадио мајстор Aлексеј Иванчев из Новог Сада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана