Дрвени градови би могли да смање емисију угљен-диоксида за 100 милијарди тона до 2100. године
Градња нових урбаних домова од дрвета умjесто од бетона и челика би могла да допринесе за 10 одсто у постизању циља да се ограничи раст просjечне глобалне температуре за два степена Целзијуса до краја вијека.
За такав подухват било би потребно 149 милиона хектара нових засада дрвећа, али то не би требало да утиче на смањивање пољопривредних поседа, наводи се у студији Института за истраживање утицаја климатских промјена у Потсдаму.
Удомљавање 90 одсто нове урбане популације у дрвене грађевине смањила би емисију угљен-диоксида за 106 милијарди тона до 2100. године.
„Више од половине свјетске популације тренутно живи у градовима, а до 2100. године тај број ће се значајно повећати. То значи да ће све већи број домова бити грађен од бетона и челика, материјала који значајно утичу на загађење. Али имамо алтернативу, можемо да удомимо нову урбану популацију у зграде средње висине направљене од дрвета“, истиче аутор студије Абхиџит Мишра.
Студија, објављена у Nature Communications, је прва која је анализирала смањење емисија штетних гасова преласком на „дрвене градове“.
Дрво је убједљиво најеколошкији материјал за градњу, јер угљен-диоксид абсорбован током његовог раста неће бити емитован док се дрво коначно не посјече и количине упијеног угљен-диоксида вишеструко ће надмашити количину која ће бити емитована током његове обраде.
Коаутор студије, Александер Поп, истакао је да је од пресудне важности да је за њихову рачуницу кључно да се спријечи сјеча нетакнутих шума и сачува њихов биодиверзитет, преноси РТС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
