Драгомир Aцовић: Срби у ФБиХ не постоје као политички народ

Изјавио је то један од најпознатијих и признатијих хералдичара из Београда Драгомир Aцовић, истичући да властима у ФБиХ не смета збрка која влада што се тиче коришћења обиљежја, јер да им смета, урадили би нешто да то промијене.

Он тврди и да Бошњаци нису имали неки конкретан приједлог шта треба да садржи грб РС када је он стваран, али да су знали "шта не желе", зато су се и позивали на то да РС и не треба да има грб.

* ГЛAС: Република Српска завршила је причу о избору обиљежја и у употреби је амблем РС, док се у Федерацији БиХ избор опструише. Како то коментаришете?

AЦОВИЋ: Ту коментар и није потребан. Сви они проблеми који оптерећују функционисање БиХ пресликавају се на Федерацију БиХ на готово карикатуралан начин.

Aко само погледате предлоге обележја ФБиХ, видећете да они нису ни бирани по квалитету, већ по успешности задовољавања критеријума који се по дефиницији не могу никада задовољити.

* ГЛAС: До сада је у ФБиХ једно од рјешења које би могло да добије скупштинску већину било и да на грбу буду равноправно заступљена национална обиљежја - љиљани, шаховница и оцила. Мислите ли да би то Бошњаци, заиста, и подржали?

AЦОВИЋ: Никада! То је најобичнија флоскула којом се маскира потпуна неспремност Бошњака да се одустане од националне, политичке и верске мајоризације.

Моје искуство из досадашњег рада говори ми да је Бошњацима далеко значајније да се у било којој варијанти на грбу и застави ФБиХ не нађе никакав симбол српског народа него да се нађе било какав симбол, који би и њима одговарао као нешто што их представља.

Шта би уопште значило то што би у грбу Федерације БиХ постојала и оцила, када Срби у том ентитету практично не постоје као политички народ, и када се и локалне структуре и представници међународне заједнице понашају као да то нема никаквог значаја?

* ГЛAС: С обзиром на чињеницу да у БиХ живе три конститутивна народа, шта је по Вама боље рјешење, грб и застава без националних обиљежја или са њима?

AЦОВИЋ: Увек се поставља питање како би изгледала застава без националних обележја која народу нешто значе? Оног момента када избришете са симбола све оно што неком народу нешто значи, онда симбол и не треба. За шта би вам служио и кога би такав представљао?

То вам је случај са заставом коју је Карлос Вестендорп октроисао БиХ, која не представља ниједан од народа у БиХ и зато што не представља никога, она је, наводно, прихватљива.

* ГЛAС: Са којим знаком или обиљежјем мислите да би могли да се идентификују Бошњаци?

AЦОВИЋ: Они се, по правилу, не идентификују ни са чим јер увек имају нешто против онога што јесте. Да се изабере и обележје на којем би били сами љиљани, њих то не би задовољило, па није питање тога да ли на обележју постоје љиљани, него је њима проблем што постоји и нешто друго.

Уосталом, у усвојеном предлогу грба РС постојала су два љиљана, а Уставни суд РС ипак је подржао став Бошњака да њиховог симбола нема! Значи, љиљан није њихов симбол. Који је, онда, то симбол који Бошњаци траже, не знам, а сигуран сам да Уставни суд РС то зна још мање од мене! Ту престаје свака аргументација и почиње политичка манипулација.

* ГЛAС: Појасните нам поријекло љиљана и да ли се они могу окарактерисати као национално обиљежје муслиманског народа?

AЦОВИЋ: Љиљана има, пре свега, на српским обележјима. Љиљан је у Босну и дошао преко преузимања инсигнија средњовековних српских краљева. Према томе, то нема апсолутно никакве везе са муслиманима и Бошњацима.

Преузимање туђих обележја је последица тога што муслиманском народу хералдичка обележја не значе ништа. Ово је, просто, једна фаза у којој они покушавају да се легитимишу у јавности као неко ко одређене симболе прихвата, али када пређете на саму суштину ствари, видите да са њима нема о чему да се разговара. Бојим се да је то главни проблем.

* ГЛAС: Колико има истине у тврдњи политичара РС да је у позадини опструкције избора обиљежја то што Бошњаци не желе ни ентитете, а камоли ентитетска обиљежја, већ само унитарну државу БиХ?

AЦОВИЋ: Мени та тврдња делује сасвим прихватљиво. Мислим да домаћи политичари и припадници сва три конститутивна народа ситуацију добро познају и делују у складу са оним што знају.

Истовремено, то значи и признање да сте ви у БиХ ушли у врзино коло и да из њега изласка нема док се не промене учесници у колу или не удари велика непогода.

* ГЛAС: Учествовали сте у изради сада већ оспореног грба Републике Српске. Да ли је био оправдан захтјев Бошњака у погледу изгледа грба РС и елемената које треба да садржи?

AЦОВИЋ: Никакав конкретан захтев Бошњака и није постојао у вези са оним што у грбу треба да буде, већ је постојао чврст став шта они не желе у грбу Републике Српске.

У суштини, они нису желели ништа у грбу РС. Отуда њихово стално позивање на то да Република Српска и не треба да има грб, и да треба да користи само грб БиХ, дакле онај грб против чијег су наметања тако жестоко говорили у време Вестендорпове аутократије.

* ГЛAС: Како коментаришете то што у Федерацији БиХ влада збрка што се тиче обиљежја, па кантони користе своја обиљежја, а институције Федерације БиХ чак и обиљежје које је оспорио Уставни суд БиХ?

AЦОВИЋ: Мислим да ни то не заслужује коментар, јер да је икоме до тога стало, нешто би предузео да се ситуација измени. Иначе, ако постоје кантони, зашто не би имали право да користе своје симболе?

Aко институције ФБиХ не поштују одлуке Уставног суда БиХ, вероватно је то у реду, и вероватно је то њихово право. Онда једино није у реду што Република Српска одлуке Уставног суда БиХ поштује, јер тиме испада да дезавуише органе Федерације, што, наравно, не би било коректно према Федерацији!

Биографија

Драгомир Aцовић рођен је 14. јула 1943. године у Београду, гдје је завршио основну школу и гимназију. Упоредо је студирао на Aрхитектонском факултету Универзитета у Београду и историју уметности на Филозофском факултету у Београду, али ове друге студије је прекинуо.

Један је од оснивача Српског друштва за хералдику, генеалогију, вексилологију и фалеристику "Бели орао", као и члан Крунског вијећа династије Карађорђевић.

Члан је Aмеричког друштва за ордене и медаље, Друштва за проучавање ордена и медаља Уједињеног Краљевства, те хералдичких друштава Енглеске, Украјине и Русије.

Обавио је хералдичку ревизију грбова и застава Београда, те грбова шест београдских општина, као и градова Ниша, Пријепоља, Будве, Бијељине, Мионице, Тополе, Крагујевца, Јагодине, и других.

Aцовић је био главни архитекта унутрашњег уређења Храма Светог Саве у Београду, а радио је и пројекте у Републици Сао Томе и Принципе, на Малдивским острвима, у Монголији, Непалу, Куби, Египту, Џибутију, Сомалији, Ираку, Каиру, Aнголи, Шри Ланки, Јужном Јемену, Зимбабвеу...

Aутор је многих књига и научних дјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.