Дом најгорих криминалаца: Затвор из којег нема изласка VIDEO
Затвор максималне сигурности у Флоренсу у Колораду, такозвани ADX, најчуванији је затвор САД у који су смјештени неки од најозлоглашенијих криминалаца.
ADX 24 сата дневно надзиру патроле под тешким наоружањем. Изнад зграда од цигала издиже се дванаест великих торњева с наоружаним чуварима, док се на врховима зидина простире бодљикава жица са сјечивима која дјелимично заклања поглед на оближње сњежне планине.
"Чим прођу кроз улазна врата, можете да видите како се мијења њихов израз лица.... То је тренутак када схватају шта их чека. У једном тренутку виде љепоту Стијеновитих планина у позадини, а кад уђу унутра, то је посљедњи пут да их икад више виде", прича бивши чувар из ADX-а Роберт Худ.
"ADX је живот послије смрти. То је нешто што траје до краја живота. А, према мом мишљењу, много је горе од смрти", каже Худ који је радио у затвору између 2002. и 2005. године.
Већина од 400 затвореника дане проводи у малој бетонској ћелији 23 сата дневно. Оброке добијају кроз мале рупе у вратима. Кревет је од бетона, а на њему се налазе танки душек и ћебе.
У ћелији се налази један прозорчић кроз који улази мало дневног свијетла, али затвореници кроз њега не могу да виде ништа осим зграда.
У ћелијама су и непокретне бетонске столице и столови, а чврсти зидови спречавају да се затвореници међусобно виде или комуницирају на било који начин.
"Архитектура ове грађевине контролише све. Дизајнирана је намјерно тако да затвореници не могу да виде небо, а постављене су и жице тако да хеликоптери не могу да слете", објашњава Хоод.
Затвореници скоро да не комуницирају с било ким осим са чуварима и затворским особљем. Кад напуштају ћелије, морају да имају завезане ноге, руке и ланце око стомака, а прате их чувари.
Рекреација у кавезу на отвореном им је омогућена један сат дневно, али ни она није много већа од ћелија унутар грађевине. Осим тога, у кавезу могу да виде само небо. Да би уопште доспјели тамо, морају да прођу поред неколико стотина камера, док се за њима отварају и затварају метална клизна врата.
У појединим ћелијама налазе се поједини радио пријемници и црно-бијели телевизори на којима могу да прате вјерски, образовни или програм од општег интереса.
Писма и разговори се надгледају све вријеме, а затвореници могу након неког времена да добију затворске послове, као што су чишћење тушева или пресељење међу општу популацију.
Ниво слободе доступне затвореницима одређује за 'велике звијерке' међу затвореницима Министарство правосуђа, као и агенције које су их истраживале и дигле оптужницу, а не особље затвора.
Они најгори смјештени су у Х Одјељењу за које важе специјалне безбједносне мјере. Њима је строго ограничена сва комуникација са спољашњим свијетом, а смију да их посјећују само њихови адвокати и најближи чланови породице.
Затвореници су током посјета одвојени од посјетилаца стакленим прозором и комуницирају путем телефона. Сви лични разговори се надгледају, а само се правни разговори и писана комуникација с адвокатима сматра привилегованом и личном.
Затвореници у ADX-у сматрају се најнасилнијим, и ту су смјештени бројни терористи. Многи од њих већ су били у затвору, убијали затворско особље или посјетиоце, чиме су заслужили 'право' да дођу овде и ту проведу остатак живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
