Добар изглед постаје важнији од здравља

Не постоји часопис или интернет портал који се баве љепотом и здрављем, а који нам не препоручује неку од дијета уз коју ћемо здраво смршавити неколико килограма за само неколико дана и изгледати попут манекенки са свјетских модних писта.

Тако нам, на примјер, препоручују разне антицелулит дијете, "фет-смеш" дијету у четири фазе, дијету јабукама, детоксикацијску дијету, дијету дјечјим кашицама, дијету "девет килограма", "мјесечеву" дијету, "окинава" дијету, УН дијету.... Многи се одлучују на то да практикују неку од ових дијета за коју су сазнали из часописа или од пријатеља и познаника. Већина тих дијета, међутим, подразумијева гладовање, тако да би, кажу стручњаци, прије одласка на дијету обавезно требало консултовати љекара да не бисмо угрозили своје здравље.

Савјети стручњака

Неке од највећих лажи и заблуда о дијетама су да прескакање оброка смањује килажу, да је довољна дијета без вјежбања, да сте премлади да бисте се бринули за своје здравље, да је здрава исхрана досадна, да су добре дијете немасне, без шећера, с мало угљених хидрата... Заблуда је и да је здрава храна неукуснија од нездраве.

Права истина о врстама и начинима исхране може се сазнати само од нутриционистичких стручњака, али треба имати на уму да не постоји брз и здрав начин мршављења.

Субспецијалиста из исхране здравих и болесних људи примаријус др Љиљана Станивук нагласила је да се данас најчешће спроводе рестриктивне дијете којима се настоји смањити енергетска вриједност оброка, односно дијете намијењене за мршављење.

- Таквим дијетама често прибјегавају младе особе у жељи да опонашају неке познате личности. Aко се рестриктивне дијете спроводе дуго, а при томе се не води рачуна о уносу градивних и заштитних материја, може доћи до разних поремећаја - истакла је Станивукова.

Појашњава да осим анемија могу настати поремећаји због протеинско енергетског дефицита, а често се јавља и недостатак минерала односно хиповитаминоза или авитаминоза.

- У Савјетовалиште за правилну исхрану при Институту за заштиту здравља у Бањалуци годишње се јави 400 до 500 особа ради препорука за правилну исхрану - додала је Станивукова.

Истакла је да су око 80 одсто оних који се јаве гојазне особе. Нагласила је да је гојазност често удружена са неким другим болестима или стањима као што су кардиоваскуларне болести, прије свега високи крвни притисак, карциноми, обољења јетре или камен у жучној кесици, главобоље, реуматска обољења, високе масноће у крви, дијабетес и друге болести.

- Здравствену помоћ у већини случајева траже жене. Омјер је пет жена на према једном мушкарцу - навела је Станивукова.

Када су у питању обољења која доводе до мршавости, рекла је, битно је да се успостави дијагноза обољења и тек онда приступи изради дијете.

- Дијетотерапија треба да је заснована на принципима правилне исхране и да се са њом обезбиједи оптималан дневни унос енергетских, градивних и заштитних материја, програмиран према индивидуалним потребама сваке особе, а у исто вријеме треба да се коригују оне компоненте исхране које су обиљежје неправилне исхране - истакла је Станивукова.

Додала је да дијетотерапију треба примјењивати када су у питању одређена обољења или стања у којима се дијета препоручује као основни или помоћни вид лијечења.

- Дијетотерапија се најчешће примјењује код поремећаја исхране, било да је у питању гојазност, анорексија или булимија. Предност дијетотерапије је у томе што се на тај начин рјешавају многи здравствени проблеми и спречавају компликације обољења. Ова терапија треба да се спроводи под надзором здравствених радника и да се искључи оног момента када се процијени да за њу више нема потребе - рекла је Станивукова.

Како видимо своје тијело

Према ријечима психолога Aлександре Aрсенијевић-Пухало, начин на који људи виде себе и своје тијело може се разликовати од начина на који нас други људи опажају.

- Самоперцепција физичког изгледа је врло важна за формирање личног задовољства и самопоуздања. Aко је неко интимно незадовољан својим изгледом, направиће одређене промјене, најчешће у смислу кориговања исхране - истакла је Aрсенијевић-Пухало.

Aко се килограми буду "топили", додала је, то ће примјећивати други људи и коментарисати, дјелиће комплименте и подстицати такву промјену.

- Иако све ово може поправити првобитну слику о себи особе која се одлучила на дијету и повећати њено самопоуздање, важно је знати гдје је граница, треба имати мјеру и знати докле ићи са дијетом да не би наступили озбиљни проблеми попут анорексије или булимије који су повезани са намјером да се достигне идеална тежина која је далеко од здравог изгледа и физички лијепог лика - истакла је Aрсенијевић-Пухало. Додаје да су се модна индустрија и медији опредијелили за виткост као модел пожељног изгледа.

- Нека истраживања су показала да је могућност зараде од продаје препарата и третмана за мршављење боља него од продаје хране, па је то и разлог медијског притиска на популацију да буде што тананија. Игноришу се озбиљни здравствени проблеми који настају као посљедице држања дијета и чињеница да младе девојке и младићи умиру усљед строгих, неконтролисаних режима исхране - истакла је Aрсенијевић-Пухало.

Наглашава да се недовољно пажње посвећује здравим, квалитетним животним стиловима у процесу формирања личности, а акценат је на спољашњем одразу и сасвим очекивано популација "робује" у напорима да одржи виткост која је на граници болести.

Саша Плећевић, творац програма "dr Feelgood" наглашава да је велики противник дијета.

- Они који се ипак одлучују за држање дијета, треба да оду код нутрициониста који ће да им препоручи дијету која им одговара - рекао је Плећевић.

Дијете које прочитате у новинама или за које чујете од пријатеља, додао је, оне обично нису добре и могу довести до великих поремећаја и болести те убрзавају процес старења.

- Дијете никако не треба примјењивати, умјесто тога треба користити правилан и здрав начин исхране - навео је Плаћевић.

Нутрициониста из Србије Бранка Митровић упозорава на то да младе девојке у развоју не би требало да се подвргну ниједној дијети без консултације са љекаром или стручним лицем, као и да може да буде опасно ако смо под специјалним режимом исхране дуже од 15 дана.

Дијете познатих

Дијете држе и познати. Док једни пазе на то да се хране здраво и једу све, други се буквално изгладњују.

Исхрана глумице Џенифер Aнистон се, на примјер, своди на правило 40:30:30. То значи да Џенифер једе 40 одсто угљених хидрата са мало шећера, 30 одсто протеина и 30 одсто есенцијалних масноћа. Стручњаци сматрају да је то добро избалансирана исхрана за одржавање то јест контролисање тјелесне тежине.

Клаудија Шифер, манекенка из Њемачке једе воће, чај и мед за доручак, салате и супе за ручак, као и салату од пилетине или рибу. Увече на јеловнику може бити парче пилетине или само поврће. Стручњаци упозоравају да, иако звучи примамљиво, држати се дијете која је помогла Клаудији Шифер у постизању жељене тежине није добро, јер није ријеч о добром режиму исхране.

"Шугар Бустерс" дијета је доста популарна међу звијездама. Оваквог начина исхрана се придржавају Шерон Стоун и Тори Спелинг. Суштина ове дијете је умјереност. Нутриционосити ипак сматрају да се на овако не треба хранити дужи период, јер ова дијета искључује одређене намирнице са нутритивним вриједностима неопходним за развој организма. Посебно није добра за младе у развоју.

Смрт због дијете

У протеклих неколико година било је бројних примјера у којима су анорексичне дјевојке изгубиле животну битку.

Изабела Каро, француска манекенка је умрла у децембру прошле године, са само 28 година, Aна Каролина Рестон, такође манекенка, преминула је у новембру 2006. у 21. години, а Луизел Рамос је била тек годину старија кад је 2006. умрла током бразилске недјеље моде након што је наводно три мјесеца живјела само на зеленој салати и дијеталним пићима.

Њена сестра, Елиана Рамос, умрла је као 18-годишњакиња само шест мјесеци касније од престанка рада срца до којег је дошло због неухрањености.

Поремећаји у исхрани

Поремећај у исхрани је широк појам који обухвата стање од компулзивног преједања до анорексије.

Све почиње жељом да се мало ослаби, како би се достигла жељена тјелесна тежина и како би се одређени дијелови тијела "дотјерали" дијетом. Дијета почиње избјегавањем хране која гоји, потом смањивањем оброка, редукцијом оброка и бирањем хране.

Када је ријеч о обољењима која доводе до мршавости, тежи облици потхрањености најчешће се налазе код поремећаја исхране типа анорексије или булимије, али и када су у питању друге болести које изазивају анорексију.

- Протеинско-енергетска малнутриција, на примјер, је обољење које се мора посветити посебна пажња и само уз стручан надзор може да се спроводи хиперенергетска исхрана - истакла је Станивукова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.