До дипломе преко интернета

Д.Келеч, В. Кулага
До дипломе преко интернета

Све више студената широм свијета, али и у Српској, умјесто класичних предавања и праћења наставе на факултетима, одлучује се за студирање преко интернета.

У ери високе технологије, гдје већина урбане популације увелико користи глобалну комуникацију, сасвим је логичан прелазак на електронску или онлајн дистрибуцију информација, па зашто не и знања.

Модел учења на даљину обухвата све то, јер је приступ наставним материјалима студентима омогућен гдје год да се налазе, а потребан им је само рачунар и интернет конекција.

Студенти, као и они који тек намјеравају да стекну тај статус, истичу да је "distance learning" систем студија изврстан за све оне који желе да и поред свакодневних обавеза или сталног посла, раде на усавршавању свог формалног знања и образовања уопште, а да нити једно од тога не буде оптерећење за ово друго.

- Студенти на јавним високошколским установама у Српској од сљедеће школске године требали би да добију могућност студирања путем интернета, односно учења на даљину. Овај вид студирања већ одређени период организован је на приватним факултетима, а овако праћење наставе и полагање испита има велике предности - рекао је предсједник Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци Бојан Гребенар.

Он је нагласио да студенти позитивно оцјењују студирање путем интернета, које ће увести новину на факултете.

- То представља добар помак на јавним универзитетима, иако се поставља питање колико ће факултети технички бити у могућности да овакав вид студирања реализују, на што би требало посебно обратити пажњу, јер постоје одређени стандарди који треба да се испуне да би се квалитетно организовала настава - истакао је Гребенар.

Нагласио је да ће требати времена док се систем учења на даљину на факултетима у РС успостави и профункционише.

- Постоји реална потреба за оваквим начином студирања због великог интересовања људи који нису у прилици свакодневно да буду на настави, а којима ће сада бити омогућено да студирају - истакао је Гребенар.

Он је додао да већина факултета има обавезну праксу, односно практични дио наставе, због чега вјероватно неће моћи бити организовано студирање за све студијске програме.

- Генерално сви факултети, а не само технички, имају потребу за практичним дијелом наставе, тако да ће поједини од њих, ако буду планирали студирање путем интернета, морати посебно да регулишу ту област, како би обезбиједили квалитетан студијски програм - додао је Гребенар.

Приватна високошколска установа "Бања Лука колеџ" има дозволу за извођење наставе на даљину, али још увијек немају студенте који студирају искључиво путем интернета.

- Још увијек нисмо уписивали студенте који ће студирати само преко интернета, нити смо на томе посебно инсистирали - казао је директор BLC-а Ненад Новаковић. Додао је да је тренутно студирање на даљину намијењено свим студентима који редовно похађају наставу, као вид допунског проширења знања.

- Када је ријеч о издавању диплома за оне који студирају преко интернета, ту неће бити никакве разлике, јер ће сви студенти морати да испуне своје обавезе према болоњском процесу и долазе на факултет када полажу испите - казао је Новаковић и додао да су школарине у износу од 2.300 марака, а урачунати су сви трошкови, од литературе до пријављивања испита.

Дипломе стечене учењем на даљину изједначене су и у Србији са традиционалним дипломама. Електронско учење на даљину, први пут препознаје Закон о високом образовању који је ступио на снагу 2005, послије чега су многи факултети увели програме е-учења. У процесу акредитације, свим факултетима у Србији омогућено је да траже и дозволу за одвијање наставе преко интернета.

Онлајн студирање на факултетима у Српској

У Министарству просвјете и културе РС рекли су да је нацртом Закона о високом образовању, који је прошао јавну расправу и чији приједлог ће ускоро бити дефинисан, предложено да се учење на даљину може организовати, али уз неколико услова.

- Између осталог, то је обавезно постојање адекватних техничких услова и обавеза постојања личног контакта у извођењу одређених дијелова на свим предметима студијског програма, као и обавеза полагања испита у сједишту високошколске установе. Ближи услови и начин остваривања учења на даљину биће утврђени подзаконским актом послије усвајања овог закона - рекли су у овом министарству.

Нагласили су да је и Уредбом о условима за оснивање и почетак рада високошколских установа и у поступку утврђивања испуњености услова, прописано да високошколска установа која изводи студиј на даљину мора испуњавати одређене услове.

- Ради се о посебној опреми и училима који су неопходни за извођење образовања на даљину, односно факултети морају посједовати лабораторију са професионалном опремом за учење на даљину - истакли су у Министарству.

Предности и мане

Ректор Универзитета у Бањој Луци Станко Станић сматра да менталитет људи са ових подручја још увијек није спреман да прихвати систем студирања на даљину како би се на објективан и квалитетан начин студенти образовали.

- Техничке услове није тешко обезбиједити, с обзиром на то да уређаји више нису скупи као раније, тако да са те стране гледишта не би био проблем увођења студирања на даљину. Међутим, још увијек немамо предиспозиција да такав начин учења и усвајања знања буде доброг квалитета - рекао је Станић.

Додаје да нема потребе да се на јавним универзитетима жури са увођењем е-учења, јер је потребно доста ствари урадити и у циљу унапређења класичног система студирања. 

Проректор за наставу у Источном Сарајеву Зоран Љубоје је рекао да је учење на даљину и студирање путем интернета корисно за студенте, само ако се набави сва потребна техничка опрема.

- Овај вид наставе је позитиван, посебно гдје имамо мањак професора или кадрова, тако да ће студенти моћи да прате предавање професора који су из друге земље. Ипак, не смије се заборавити на низ предуслова који су потребни да би се изводио овакав начин студијског програма - истакао је Љубоје и додао да сматра да за сада на јавним вискошколским установама у Српској нема услова за извођење такве наставе.

На високошколским установама у РС дозволу за извођење учења на даљину има Паневропски универзитет "Aпеирон" и високошколске установе "Бањалука колеџ" и Комуниколошки колеџ "Капа Фи" у Бањој Луци.

На интернет страници бањолучког универзитета "Aпеирон" истиче се да је ова високошколска установа имплементирала рјешење система за учење на даљину под називом "Learning Cubes 2.0" чија веб базирана е-леарнинг платформа омогућава наставницима лагану организацију, објављивање, управљање и имплементацију едукативног материјала.

Напомиње се да је њена основна намјена унапређење наставног процеса на универзитету "Aпеирон".

- Усвајање ITC (Информационе и комуникацијске технологије) достигнућа у наставном процесу обично је повезано са учењем на даљину. Посљедња деценија је обиљежена побољшањима и проширењем електронских могућности учења. Е-учење је пракса која унапређује и гура напријед традиционално учење, а главни циљеви којима смо се водили били су унапређење традиционалног наставног процеса, имплементација постојећих е-learning стандарда, као и развијање приступачног и квалитетног система - стоји на интернет презентацији "Aпеирона".

Студенти сматрају да је овај вид студирања максимално прилагођен савременом начину живота.

Студенткиња Дијана Јегиновић истакла је да је учење на даљину идеалан начин да се ускладе пословне и приватне обавезе и студиј, поготово у овом времену када је већина у стисци с временом.

- Моји ранији покушаји да завршим факултет били су неуспјешни из простог разлога, што је приступ информацијама, консултације с професорима и остало било јако компликовано. За све то било је потребно да студент буде физички присутан на факултету, док је, када је у питању учење на даљину, све то много једноставније јер су информације доступне на веб страници - рекла је Јегиновићева.

Иако током ове врсте студија професори и студенти немају честе сусрете и не комуницирају свакодневно, она истиче да се интензивни контакт остварује путем и-мејла.

- Што се тиче самог наставног процеса на DL студију, ја имам позитивно искуство. Задаће и рјешавање задатака док удобно сједим код куће или на послу уз рачунар је, по мом мишљењу, нешто што много више одговара особи која ради и која поред посла и факултета има још и породичне обавезе - рекла је Јегиновићева.

Додала је да вјерује да у онлајн студирању лежи будућност квалитетног извођења наставе на свим факултетима.

Услови за учење на даљину

На Економском факултету у Сарајеву уписана је пета генерација студената, који студирају по принципу учења на даљину, а тренутно на свим годинама студира више од 900 кандидата.

На овом факултету истакли су да је разлог због којег је "Distance Learning" систем укључен у свакодневну наставу потпуно прагматичан.

- Велики број студената који би похађали факултет немају времена за редовно студирање (због запослења и других обавеза), док на другој страни болоњски процес прописује континуиране наставне активности, па су информационе технологије искоришћене да се попуни ова празнина. Студенти могу имати статус редовног, а опет пуно рјеђе долазе на предавања - рекли су на овом факултету.

Учење на даљину је програм Економског факултета у Сарајеву који користи комбиновани модел класичне едукације у учионици и едукације путем интернета.

На овом факултету кажу да студиј могу уписати особе са завршеном средњом школом, које желе да наставе образовање и којима одговара флексибилан начин студирања.

- Студиј је намијењен свима којима одговара флексибилан начин студирања, а посебно је интересантан запосленим особама којима треба диплома да би задржали тренутно радно мјесто или како би напредовали - истичу у овом факултету.

Кажу да у оквиру овог студија студенти могу одабрати одсјек Економије и Менаџмента и Пословног менаџмента еквивалентан оном на класичној настави.

- Постоје и многобројни смјерови из којих сваки студент може пронаћи оно што га највише занима, као што је маркетинг, рачуноводство, развој пословних информационих система, менаџмент, туризам и друго - додали су.

Гдје се одвијају испити?

С обзиром на то да студенти дио својих обавеза обављају путем интернета (кроз квизове, задаће, семинарске радове и слично) нема начина да се контролише ко у ствари иза рачунара извршава те обавезе.

Оно што захтјева већина факултета јесте да студент испит полаже у учионици уз присуство наставника.

Настава је организована по семестрима, баш као и класична настава. Сваки семестар траје 15 седмица, а студент долази пет седмица на факултет, а за све остале седмице су припремљени материјали који се налазе на интернету.

Надлежни на факултетима као најчешће питање студената истичу управо ово - гдје се полажу испити?

Студент један дио закључне оцјене може "зарадити" путем интернета, али испит може положити само ако дође на факултет да полаже испит у, за то предвиђеном термину.

Испити се углавном одржавају послије 17 часова како би запослени студенти без потребе ранијег изласка са посла стигли да присуствују полагању.

Цијена студија

Цијена студија на даљину на сарајевском Економском факултету износи 1.000 марака годишње, а омогућено је и плаћање на рате.

- Студиј је интересантан свима, а посебно особама које не станују у Сарајеву, а које би свој студиј вољеле завршити на нашем Факултету. Aко узмемо у обзир да студенти који нису из Сарајева морају плаћати станарину и храну и за то мјесечно издвојити око 400 марака, студиј учења на даљину свакако се исплати - додали су на овом факултету.

Студиј у Великој Британији

Постоји доста велики избор за студенте који желе стећи диплому путем интернета.

The Open University из Велике Британије нуди и додипломске и постдипломске студије из различитих подручја у чак 54 смјера. Ту можете наћи студиј економије, права, информатике, математике, криминалистике, медицине, биологије, религијских студија, европских студија. На интернет страници (www3.open.ac.uk/courses) овог факултета могу се наћи све потребне информације за ове врсте студија.

Онлајн студирање у СAД

Aмериканци се све чешће одлучују за такозвано онлајн образовање или студирање преко интернета умјесто за класично студирање на факултетима.

Онлајн студирање је забиљежило пораст од 13 процената у СAД у односу на прошлу годину, а чак 20 одсто у односу на неколико протеклих година.

Присталице онлајн образовања

Онлајн образовање, истичу резултати недавно објављене студије Секретаријата за образовање СAД, боље је прихваћено него "жива" предавања у учионици. Лидери у онлајн образовању су Универзитет Финикс, дио групе Aпло који има 420.700 онлајн студената и Каплан гдје четворогодишње школовање кошта око 65.000 долара, док на било ком другом приватном факултету студент за исти програм мора да издвоји више од 150.000 долара. Око 4.500 америчких факултета има онлајн програме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана