Дневник из Женеве
Парламентарна конференција Свјетске трговинске организације
Годишње засиједање Парламентарне конференције Свјетске трговинске организације (СТО), која представља институционални и правни оквир мултилатералног система у подручју царина и трговине робама, услугама и интелектуалном власништву, одржано је у Женеви 11. и 12. септембра.
Конференција се, поред осталог, бавила и питањем може ли међународна трговина ублажити климатске промјене. Наглашено је да ако се не заустави раст штетних гасова у ваздуху, глобално загријавање наше планете у идућих неколико деценија би могло избјећи контроли. То би резултирало каскадом катастрофалних догађаја, због којих би могле изумријети многе биљне и животињске врсте, а милиони људи остати без домова. Да бисмо спријечили катаклизму, морамо до 2050. године смањити емисију опасних гасова за чак 60 одсто. Смањење штетних гасова је идеја из Кјото протокола, који предвиђа да индустријски развијене земље у раздобљу од 2008. до 2012. године смање емисију штетних гасова за 5,2 одсто у односу на 1990. годину.
Поглед иза Дохе
Интересантно је напоменути да се ово засиједање одржало у тренутку када будућност рунде преговора из Дохе постаје све несигурније, због веома различитих стајалишта земаља чланица СТО које се односе на кључна питања пољопривреде, непољопривредног тржишта и различитих услуга. Треба имати у виду да су глобални преговори о трговини, тзв. "Рунда из Дохе" започели још 2001. године, а усмјерени су на укидање субвенција, царина и осталих препрека трговини, с циљем да се смањи сиромаштво и потакне економски раст земаља у развоју.
И поред тога што БиХ још увијек није чланица СТО, у својству посматрача присуствовала су три члана Интерпарламентарне уније БиХ, коју чине чланови Парламентарне скупштине БиХ. Најзначајнија питања дневног реда била су: поглед иза Дохе, може ли међународна трговина помоћи ублажавању климатских промјена, одбијање пријетње сукоба преко хране и енергије кроз трговину, трговина у доба дигиталне револуције, смјернице за односе између влада и парламената на питањима међународне трговине и усвајање завршног документа.
Делегати овог засиједања фокусирали су се на посљедице дуготрајног безизлазног положаја СТО преговора, као и снажном покушају да се постигне суштински напредак око спорних питања која већ годинама постоје између најутицајнијих чланица СТО у вези са субвенцијама на пољопривредне производе и царине на увоз индустријске робе у мање развијене земље.
Разматрана су различита питања као нпр. шта је будућност централног СТО мултилатералног трговинског система ако преговори из Дохе не испуне своја развојна обећања, хоће ли ток повећања протекционизма бити једна од препрека за постизање Миленијумских развојних циљева, јесу ли правила приступања и процедуре СТО довољно транспарентни итд.
Трговина и дигитална револуција
Наглашена је важност да развијене земље требају узети вођство у борби против климатских промјена. У задњих 20 година, међународна трговина је порасла више од два пута, једнако брзо као и глобално загријавање.
Политичко вођство земаља чланица и њихово јавно мнење упозорени су на неповољан утицај климатских промјена на природне екосистеме, економију и здравље људи. Одговарајуће политике које иду у правцу борбе за смањење испуштања штетних гасова као и покушаји за окончање неодговорне производње, тек треба поставити на право мјесто. Размотрена су могућа трговинска правила у циљу лимитирања климатских промјена узрокованих активностима везаним за трговину.
Констатовано је да први пут, у много година, недостатком хране и енергије, цијене су се вратиле у центар пажње међународних медија и у дипломатској арени. Ово интерактивно засиједање СТО фокусирало се и на улогу међународне трговине као средства подешавања понуде и потражње, у ситуацији када све земље имају поремећено тржиште због страха од пада прихода.
Наглашено је да један од највидљивијих примјера на који информациона и комуникациона технологија (ITC) доприноси економском расту је напредовање електронског пословања и економског бизниса широм свијета, укључујући и земље у развоју. Владе, парламенти, цивилно друштво и приватни сектор представљају витални удио у порасту дигиталних могућности и стављањем ITC у службу развоја. Овај интерактивни панел се нарочито фокусирао на улогу парламената у пружању стимулативног правног и регулаторног окружења за електронско пословање и олакшавање трговине кроз доношење и изградњу релевантних мјера које се односе на ове капацитете.
Укључивање парламената
Као наставак праћења размјене погледа за вријеме парламентарне конференције СТО, која је одржана у Хонг Конгу децембра 2005. године, Управни комитет конференције је елаборирао нацрт смјерница, а учесници су одобрили текст нацрта смјерница с циљем да овај документ добије подршку парламената свих земаља чланица и уједно буде препорука за даљу акцију. Наглашена је јака и ефикасна парламентарна димензија СТО. Дани када је трговинска политика била ексклузивно подручје извршне власти су прошли. Преговори будућих мултилатералних, регионалних и билатералних споразума морају потпуно укључивати парламенте, како би се сачувала транспарентност и демократска контрола над трговинским преговорима.
Завршни документ
На крају сједнице учесници су позвани да размотре и усвоје завршни документ у једанаест тачака, који је припремио Управни комитет СТО. У том документу је потврђена опредијељеност чланица за мултилатерални трговински систем оличен у СТО, који доприноси повећању безбједности, транспарентности и стабилности у међународној трговини, те управљање глобализацијом путем мултилатералних правила и судског рјешавања спорова. Потврђено је да свијету и даље треба јак мултилатерални трговински систем, који је најефикасније средство ширења трговине и управљања трговином на добробит свих.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
