Дјела испуњена вјером у љубав
Мехмед Меша Селимовић био је прозаист разноврсне тематске и жанровске оријентације. Почео је са књижевним радом релативно касно, прозом са ратном тематиком, да би потом свој литерарни рад усредсредио на рефлексију и универзалне теме човјек, његова егзистенција и судбина.
Рођен је 26. априла 1910. године у Тузли, а преминуо 11. јула 1982. године у Београду.
Школовање
У Тузли је завршио основну школу и Гимназију, а 1930. године уписао се на студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935. до 1941. године био је професор Грађанске школе, а потом је 1936. постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.
Рат и послијератни период
Прве двије године Другог свјетског рата живио је у Тузли, гдје је био ухапшен због сарадње са Народноослободилачким покретом, а у мају 1943. године прешао је на ослобођену територију. Тада је постао члан Комунистичке партије Југославије и члан Aгитпропа за источну Босну, потом је био политички комесар Тузланског партизанског одреда.
У Београд прелази 1944. године и ту је обављао значајне политичке и културне функције. Од 1947. године живио је у Сарајеву, гдје је био професор Више педагошке школе, доцент Филозофског факултета, умјетнички директор "Босна-филма", директор драме Народног позоришта и главни уредник ИП "Свјетлост". Пензионисан је 1971. године, послије чега се се преселио у Београд.
Био је редовни члан Српске академије наука и умјетности, као и предсједник Савеза књижевника Југославије и почасни доктор Сарајевског универзитета. Добитник је бројних награда, од којих су најзначајније НИН-ова и Његошева награда.
Дјела
Послије прве књиге, збирке приповједака "Прва чета" (1950), с темом из НОБ-а, објављује роман "Тишине". Слиједе збирка приповједака "Туђа земља" и кратки поетски роман "Магла и мјесечина".
"Дервиш и смрт" (1966) критика је одмах одушевљено поздравила као изузетно дјело. Овај роман је написан као реакција на тадашњи Титов режим, који се врло често обрачунавао са политичким осуђеницима. И сам Мешин брат је био на Голом отоку, што је био додатни мотив. То је дјело снажне мисаоне концентрације, писано у исповједном тону, монолошки са умјетничким надахнућем и повезује древну мудрост с модерним мисаоним немирима. Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човјекове вјечне упитаности пред свијетом, до спознаје патње и страха, као неизбежних пратилаца људског живљења. Књигу је посветио супрузи Дарки, која му је цијели живот била вјерни пратилац, пријатељ и подршка. Постојао је приједлог да се Меша овим романом кандидује за Нобелову награду за књижевност.
Са романом "Тврђава" вратио се у још дубљу прошлост. "Тврђава" је ту и стварност и симбол, а као симбол она је "сваки човјек, свака заједница, свака идеологија" затворена у саму себе. Излазак из тврђаве истовремено је улазак у живот, у хаотичну стварност свијета, почетак индивидуалног развоја, отварање могућности сусрета с другима и упознавања истинских људских вриједности. Као и претходни роман, и "Тврђава" је испуњена вјером у љубав, која је схваћена као мост што спаја људе, без обзира на различитост увјерења, цивилизација и идеологија.
Послије романа "Острво", који обрађује теме из савременог живота, слиједе дјела: "Дјевојка црвене косе", "Писци, мишљења и разговори", "За и против Вука", "Круг" и "Сјећања". Ово посљедње дјело је аутобиографско. У њему Меша описује многе важне догађаје и личности које су на његов живот утицале и оставиле неизбрисив траг.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
