Дјеца са Косова и Метохије пуна утисака о Српској: Дашак слободе уљепшао дјетињство

Овим ријечима започиње причу за “Глас Српске” четрнаестогодишња Анђелина Марковић из Косовске Митровице која каже да су се домаћини потрудили да им сваки минут испуне радошћу. Она је, као и њени вршњаци, изразила задовољство што је имала прилику да види Бањалуку, у којој до сада није била, као и све њене љепоте. Међутим, као ни сви други малишани са Косова, ни она није могла, а да се не пожали на тешке услове живота на КиМ, гдје не могу слободно ни да шетају ни да говоре српски језик.

- Утисци су прелепи. Јако ми је лепо у Републици Српској, посебно у Бањалуци, где сам имала прилику да видим свашта. Са новим и старим пријатељима обишли смо реку Врбас, ишли смо на Бањ брдо, посетили смо локални коњички клуб, купали се на градском базену, ишли на куглање. Једноставно, наши домаћини су се максимално потрудили да нам сваки минут буде испуњен - казала је Марковићева, којој се пробудила жеља да данас-сутра можда настави школовање у граду на Врбасу, гдје је стекла нову другарицу, Бањалучанку Лану Личину.

Лана каже да јој је вријеме проведено са Анђелином и осталим пријатељима са Косова непроцјењиво.

- Шетале смо, причале о дјетињству, гледале фотографије и много се смијале. Размијениле смо бројеве телефона, јер планирамо да останемо у контакту и, наравно, што прије поново да се видимо - истакла је Личина.

Из Косовске Митровице у Бањалуку заједно са Анђелином дошла је и тринаестогодишња Сара Дедић, која је била смјештена код породице Челиковић.

- За своју другу породицу имам само речи хвале. Јако су дивни и једва чекам нови сусрет са њима - казала је Дедићева.

Смијех и забава

За наставницу музичке културе у бањалучкој Основној школи “Бранко Ћопић” Ирену Личину протекли дани су, прича, били у знаку смијеха, забаве, дјечје вриске, природе, хране, породичног дружења и успомена.

- Први пут сам учествовала у овој причи. Била ми је част и задовољство што сам имала прилику да угостим дијете са Косова и приуштим  јој слободу и нешто ново. Срце ми се парало када ми је дјевојчица причала шта све немају. Наша дјеца не могу схватити да малишани са Косова не остају послије девет напољу ни када су са родитељима, да се окрећу на сваки звук и глас - казала је Личина.

Додала је да јој је посебно драго што је успјела да направи мали концерт за дјецу испред школе у којој ради. Ђаци из Косовске Митровице су, наставља она, такође понијели своје ручне радове, које су представили на базару.

- Заиста једно предивно искуство и као наставника, али и родитеља, двије цурице, којима је у госте дошла још једна дјевојчица - казала је Личина.

Родитељи малишана са Косова су, каже, јако брижни и стално су били у контакту с њима.

- Кад сам први пут ступила у контакт са родитељима дјевојчице како бих сазнала шта једе, воли, не воли и слично, мајка је одмах рекл: “Немојте ви њој да угађате. Она је код куће избирљива о питању хране, али то не значи да ви треба да угађате и правите само оно што она воли...” - испричала је Личина.

Марина Челиковић, мајка која већ код куће има једну Сару, угостила је и Сару са Косова.

- Нисам секунде оклијевала када су нам из Сарине школе саопштили приједлог да угостимо дијете са Косова. Сви заједно смо се протеклих седам дана дружили. Срце ми је као кућа кад видим колико смо усрећили ту дивну дјецу. Наше мало за њих значи пуно - казала је Челиковићева.

Директорица Основне школе “Бранко Ћопић” у Бањалуци Бранка Шпирић казала је да су и раније сарађивали са Одбором за помоћ Косову и Метохији, а да су се ове године први пут одазвали на позив да учествују у пројекту прихватања дјеце.

- Иначе, наша школа је била задужена за школу “Свети Сава” из Косовске Митровице, тако да су 23 ученика дошла код наших ђака, гдје су њихови родитељи били домаћини у протеклих седам дана - казала је Шпирићева.

Дјеца су, према њеним ријечима, била распоређена код породица, а претходно су одржали родитељски састанак те су родитеље упознали са активностима које су предвиђене за ученике, али и са неким слободним активностима које су родитељи могли сами да осмисле за дјецу коју су угостили.

- Родитељи су се радо одазвали овом позиву, тако да смо као школа водили рачуна да дјеца буду код својих вршњака, али и да буду распоређена према полу, тамо гдје је домаћин дјечак да дјечак буде и гост. Иначе, ученици су имали обавезне доласке у зграду Владе, гдје је за њих уприличен пријем - истакла је Шпирићева.

Родитељи су углавном сами осмишљали посјете неким бањалучким знаменитостима и организовали излете за ту дјецу.

- Углавном, све вријеме смо били у контакту са родитељима. Сви су били одушевљени. Дјеца су, такође, била присутна на видовданском хуманитарном концерту испред Храма Христа Спаситеља, гдје је наша школа, иначе, била и један од учесника - нагласила је Шпирићева.

За школу је ово био један нови изазов и подухват који је, прије свега, интересантан и лијеп.

- Ово је једна позитивна прича са позитивном мисијом, гдје се дјеца упознају, склапају трајна пријатељства, размјењују искуства и гдје су такође и родитељи у контакту иако се нису видјели лично. Оно што је посебно фасцинантно јесте тај први сусрет између вршњака, када су се заиста могле видјети сузе радоснице, усхићење код домаћина и код гостију - казала је Шпирићева.

Пауза само једном

Додала је да су и раније, као школа, имали доста сличних активности, попут хуманитарних васкршњих представа, затим видовдански хуманитарни концерт,  а можда се роде и неке нове идеје на културно-умјетничком нивоу.

Предсједник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији Милорад Арлов казао је да овај, 12. по реду, пројекат траје од 2012. године. Само једне године је, истакао је он, била пауза и то у вријеме короне.

- До сада је у ту причу било укључено више од 8.000 дјеце у пратњи више од 700 просвјетних радника. У тих 12 година учествовало је више од 40 градова и општина Републике Српске и веома смо поносни на овај пројекат који траје већ толико година - рекао је Арлов.

Додао је да је ове године дошло 600 дјеце школског узраста, 55 просвјетних радника, а било је и 55 дјеце и младих са потешкоћама у развоју и њихових родитеља, распоређених у 15 локалних заједница.

- Дјеца са потешкоћама су се вратила кућама, а били су гости у Центру “Заштити ме” у Бањалуци. За њих смо одржали хуманитарни концерт на којем је прикупљено скоро три хиљаде евра. На концерту су наступиле три пјевачке групе - двије из Бањалуке и пјевачка група из Косовске Каменице, заједно са полицијским оркестром МУП-а Републике Српске - казао је Арлов.

Додао је да су се ова дјеца кући у Косовску Митровицу вратила срећна, а иначе су из дневног центра “Подржи ме - 9. јануар” који је изградила и опремила  Република Српска.

- Овим путем позивам све оне који желе и који су у могућности да помогну, то могу да ураде па да га до краја опремимо. Иначе, 18. августа је мали јубилеј и пет година од почетка градње дневног центра - нагласио је Арлов.

Дјеца су, појашњава он, у свим локалним заједницама била код својих вршњака.

- Изражавам изузетну захвалност свим породицама и локалним заједницама које су прихватиле дјецу. Посебна захвалност иде и за Министарство просвјете и културе које стално подржава све наше хумане пројекте и то је једна изузетно трајна веза и претеча Свесрпског сабора. То показује и сам начин на који смо их дочекали ове године у Братунцу кад су дошли преко наше легендарне Дрине, ријеке која тече кроз српске земље, преко моста Братољуб - казао је Арлов који је за Видовдан  планирао да посјети Косово и Метохију, међутим, улазак му је још забрањен.

Жеља му је била да буде на Газиместану и у Грачаници и да се након тога врати.

- Захваљујем и општини Братунац која је ове године од изузетне помоћи - уприличили су централни дочек за дјецу и били покровитељ централног испраћаја. Наравно, они нису једини. Градишка девети пут учествује у овом пројекту и она је, од свих 40 локалних заједница које су помогле изградњу дневног центра у Косовској Митровици, највише помогла,  а обећали су да ће и даље помагати - казао је Арлов. 

Према његовим ријечима, овај пројекат је трајна веза породица српске дјеце и српског народа из Косова и Метохије и Републике Српске.   

- Мој мотив је помоћ српском народу на Косову и Метохији. Пошто сам ја избјеглица и прогнан сам из Хрватске 1995. године са породицом, осјетио сам на својој кожи пројекат Запада који је помогао Хрватској у њеним намјерама. Кад сам први пут 2008. године био на Косову и Метохији, осјетио сам да је у питању исти пројекат протјеривања Срба. Нажалост, бојим се да ће успјети - у Хрватској јесу, а ја бих желио да на Косову и Метохији не успију - и ми на овај начин помажемо колико можемо - испричао је Арлов.

То је, наставља он, његов прави мотив за помоћ српском народу који већ 25 година много пати и нема праву слободу.

- То потврђују ових дана и просвјетни радници и дјеца, да немају праву слободу кретања. А и ова забрана уласка је исто тако нарушавање, по међународним конвенцијама, права на слободу кретања људи,  да некоме забраниш без неког ваљаног разлога да уђе на неку територију. Мотив је, дакле, помоћ српском народу, његовом опстанку. Око 140 пута сам био доље и сваки пут сам видио муку и јад, скрушеност и зарањање у себе, а овакво стање посебно је изражено у посљедње двије године - истакао је Арлов.

Свака локална заједница је, каже, организовала излете, посјете православним храмовима, у сва она мјеста која су историјски битна за одређену локалну заједницу.

- Имали су дружења, заједничке изласке са домаћом дјецом. Обилазили су градове и општине, били су, такође, и у згради Владе Републике Српске. Приједор дјецу води на Козару, организован је обилазак Градине. Дјеца су у сваком мјесту гдје су била смјештена седам дана имала прилику да упознају Републику Српску и хумане људе који овдје живе и вјерујем да ће на Косово и Метохију отићи са незаборавним успоменама и богатији за једно велико другарство - казао је Арлов.

Многима то пријатељство, каже, траје и дан-данас, те вјерује да од свих ових 8.000 хиљада дјеце која су прошла кроз пројекат, најмање три или четири хиљаде су у непрестаном контакту са породицама које су их својевремено примиле и угостиле.

- Посјећују се на крштењима и свадбама, иду заједно на љетовања... Многа дјеца су пожељела да остану у Републици Српској. Колико је овај наш пројекат ваљан, доказ је и то што су многи средњошколци из Грачанице, Косовске Митровице и Гњилана тражили да се виде са мном уз захтјев да матурско путовање проведу у Републици Српској зато што су некада учествовали у овом пројекту. Нису хтјели нигдје да иду, ни у Србију, ни у иностранство - и то није мали број, најмање десетак средњих школа, жељели су да путују у Републику Српску - рекао је Арлов.

Исто тако, једна породица из Бањалуке жељела је да, открива он, одшколује у Бањалуци једно дијете са Косова и Метохије, потпуно да води бригу о њему. То је огроман хумани гест и има много таквих примјера.

- Међутим, иако на Косову и Метохији српске породице имају много дјеце и то је свакако божији дар, свака породица се тешко одриче свог дјетета и тешко им је да га пуштају негдје тако далеко - казао је он захваливши свим градовима и општинама на гостопримству.

Министри​

Министарка просвјете и културе РС Жељка Стојичић заједно са осталим министрима била је домаћин за више од 350 ученика са Косова и Метохије који су са наставницима и директорима боравили у Српској у оквиру програма “Спојимо дјецу Косова и Метохије и Републике Српске”, а у организацији Одбора за помоћ Србима са Косова и Метохије. Пријему је присуствовао и генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.