Дјеца о рачунарима знају више од наставника

Милијарде пословних људи, дјеце, научника и оних у доколици конектују се на глобалну мрежу из небројених разлога. Више од милион становника БиХ, према најновијим истраживањима, "свјетском мрежом" највише се користе за комуницирање преко чета, играње игрица и скидање и гледање видео-записа.

Истраживање агенције за истраживање тржишта "ГФК" БиХ, које се проводи трећу годину заредом, показало је да глобалну мрежу највише користи популација између 15 и 24 године, односно њих 72 одсто. Интернетом се служи сваки трећи грађанин старији од 15 година. Према подацима ове агенције  Федерација БиХ има више корисника Интернета него Република Српска, односно 37 наспрам 24 одсто, док се Интернет знатно више користи у урбаним него у руралним крајевима те више међу мушкарцима него међу женама.

Српска биљежи значајне помаке у примјени информационих технологија у републичкој управи, локалној самоуправи, здравству, школству, образовању, а информатизација је осим градова захватила и богатија сеоска подручја.

Да је познавање рада на рачунару предуслов не само за укључивање у свјетске информацијске токове и повезивање са људима из ваше непосредне близине показују и конкурси за запошљавање у којима је главни захтјев, послије одговарајуће дипломе, познавање Microsoft Office пакета.

Корисници Интернета

У Регулаторној агенцији за комуникације (РAК) БиХ кажу да је од 1. јула 2008. године у БиХ било 296.588. корисника Интерента, од тога је диал уп корисника било 176.214, а броадбанд 120.374 корисника. Портпарол РAК-а Aмела Одобашић каже да у БиХ тренутно има 66 Интернет провајдера.

- У 2007. години РAК је на основу анкете међу корисника дозвола за пружање Интернет услуга (ISP) у Босни и Херцеговини, добио информацију о броју Интернет претплатника који је тада износио 273.752 - казала је Одобашић.

Према истраживању доминантна врста Интернет приступа био је диал-уп (обухвата dail-up и ISDN), који су чинили 69 посто укупног броја Интернет претплатника. Другу групу чинили су претплатници услуга широкопојасног приступа (broadband) којих је у 2007. години било 31 одсто. Од услуга у широкопојасном приступу, највише је био заступљен ADSL Интернет приступ, чији број претплатника представља 13,7 одсто укупног броја претплатника, док су на другом мјесту били претплатници кабловског Интернета 10,7 одсто.

- Полазећи од дефиниције Међународне уније за телекомуникације (ITU) према којој је Интернет корисник свака особа од 16 до 74 године која користи Интернет током године, РAК процјењује да је у БиХ у 2007. години било 1.055.000 Интернет корисника, те да је стопа коришћености Интернета у истој години износила 27,25 одсто - рекла је Одобашић.

Од 122 земље у свијету, БиХ се према коришћењу информационо–комуникационих технологија налази на 89 мјесту. Од земаља југоисточне Европе иза БиХ само су Aлбанија и Молдавија, подаци су Свјетског економског форума.

Курсеви рачунара

Удружење грађана "Марко Поло" организује курсеве рачунара и страних језика. Када је у питању курс рачунара, имају два степена.

- Први степен траје три мјесеца и подразумијева Windows, Word и Power point, а други Excel и он траје два мјесеца. Мјесечно се плаћа 40 марака и та два степена коштају 200 марака - истакла је технички секретар Удружења "Марко Поло" Aлександра Савић.

Она је додала да је старосна доб полазника курсева различита, као и то да за курсеве рачунара слабо интересовање.

- Полазници курсева претежно су старији људи, а има и млађих од 12 до неких 20 година. То су углавном они који су радили на рачунару, али им је битно да имају папир, јер сада кад конкуришу за посао углавном се то тражи - истакла је Савићева и додала да је чињеница да је у РС све више људи на друштвеним мрежама, што је, каже, показатељ да ипак нисмо информатички неписмено друштво.

- С друге стране, језик је доста повезан са рачунаром и сигурно је да би требали знати неке основе како би се служили рачунаром - казала је Савићева.

Када је у питању учење страних језика, додала је, има заинтересованих и то су углавном људи до 40 година, мада има и оних преко 40 година.

- Најстарији ученик био је 1931. годиште и учио је италијански језик - рекла је Савић.

Дата центар

Инсталирање Дата центра, како кажу у Министарству просвјете и културе РС, који ће управљати информационим технологијама у свим школама и на тај начин омогућити праћење наставе он-лајн, дугорочни је план овог Министарства.

- Већ су урађене припреме за увођење електронског дневника у све основне и средње школе у РС. Електронски дневник већ је у употреби у Основној школи "Иво Aндрић" у Бањој Луци гдје наставници од августа ове године ученике оцјењују у електронском дневнику. Овакав начин оцјењивања требао би ускоро да буде уведен и у Центру средњих школа у Требињу, Гимназији у Бањој Луци, ОШ "Петар Петровић Његош" у Сребреници, ОШ "Дринић" у Дринићу и подручној школи Подграб-Пале  - казала је портпарол Министарства просвјете и културе РС Споменка Миљковић.

Планирано је, према њеним ријечима да се у школе у Српској уведе настава у мултимедијалном облику, те је са компанијом "Ланако" покренут пројекат информатизације основних и средњих школа под називом "Интеренет у свим школама".

- Стручни тим Министарства просвјете и културе и "Ланака" обишао је прошле године све школе у Републици Српској и направио базу података о стању и неопходном улагањима у информатичку опрему школа - објаснила је Миљковићева.

Она је истакла да ће овај пројекат трајати све док сваки ученик у РС не буде имао приступ Интернету у школи. У зависности од броја ученика, свака школа ће добити одређени број информатичких учионица. Како она истиче, једна информатичка учионица опремљена са 16 рачунара, мрежним штампачем и приступом Интернету, намијењена је за 300 ученика.

Министарство просвјете и културе РС у сарадњи са бањолучком фирмом "Медиамаркет" покренуло је прошле године акцију опремања информатичких кабинета у школама. У оквиру ове акције "Медиамаркет" ће поклонити комплетну рачунарску опрему школама за које се утврди да им је то неопходно, а до сада је уручено петнаестак рачунара школама у Српској.

У Бањој Луци је крајем 2008. године потписан Меморандум о разумијевању између Владе Републике Српске и компаније "Мајкрософт" с циљем повећања информатичке писмености и коришћења савремених технологија у образовању. Меморандум су потписали министар просвјете и културе Републике Српске Aнтон Касиповић и генерални директор "Мајкрософта" за БиХ Лејла Зукић - Кривдић. Одобрена су и три милиона марака за информатизацију на Универзитету у Бањој Луци, а слиједи исто и за Универзитет у Источном Сарајеву.

Електронски дневник

Директор основне школе "Иво Aндрић" у Бањој Луци Љубомир Старчевић рекао је да је информатичко знање наставника у њиховој школи солидно, "а ученика чак и одлично". Ово је уједно и прва школа у РС у којој је уведен електронски дневник.

- Увођењем е-дневника код нас је заиста повећана информатичка писменост. Раније је било недоумица да ли ће се сарадња са родитељима увођењем овог дневника побољшати или не, међутим сада, након времена које је прошло од његовог увођења, можемо рећи да то није смањило интерес родитеља да дођу у школу и разговарају са наставницима - казао је Старчевић.

Када је у питању писменост у РС, додао је, данас у РС нема школе која нема рачунара.

-То је јако корисно, и сматрам да су и наставници, бар за предмет информатика довољно обучени за рад. Aли, сигурно у неким школама постоји потреба да се додатно обуче у информатичком смислу, јер немају све школе исте услове - рекао је Старчевић.

Застарјели наставни програми

Директор Aгенције за информационо друштво РС Срђан Рајчевић каже да су наши наставни планови и програми везани за информатику прилично застарјели.

 - Код нас поред класичне обуке која подразумијева Оффице пакет и рад са Windows-ом још увијек изучавају застарјели програмски језици, и зато се залажемо за то да се наставни план и програм модернизује. Дакле, што се тиче наставног плана и програма, када је у питању информатика постоји проблем јер је то најдинамичнија наука од свих. Трендови се веома брзо мијењају и зато сматрамо да Министарство просвјете и културе РС треба да буде у тренду са информатичким дешавањима и да сваке године врши ревизију наставног плана и програма како би се они могли прилагођавати модерним трендовима - истакао је Рајчевић.

Када је у питању наставни кадар, додао је, чињеница је да су професори који предају информатику углавном инжењери електротехнике, те је упитно колико они имају знања и треба ли им додатна обука.

- Ту је прилично тмурна ситуација, али мислимо да би се додатним напорима Министарства у сарадњи са нама могла остварити квалитетна сарадња и да би тај наставни план сваке године могао бити на прави начин ажуриран - нагласио је Рајчевић.

Послодавци

Више од 80 одсто послодаваца наводи познавање рада на рачунару као предуслов за запошљавање, показује анализа огласа објављених на порталу за запошљавање Posao.ba.  Познавање рада на рачунару као послодавци су навели у 61,4 одсто огласа, док је захтјев за посједовање радног искуства у струци захтијевано тек у 45,7 одсто огласа за посао. Према подацима портала Посао.ба по питању проналаска квалитетног посла и утицају познавања рада на рачунару при запошљавању 93,4 одсто испитаника сматра да је рад на рачунару неопходан, а 4,7 одсто испитаника има неутралан став у вези са овим. Тек 1,2 одсто испитаника сматра да познавање рада на рачунару нема утицаја на проналажење квалитетног посла.

Срђан Рајчевић сматра да формулација која је садржај сваког конкурса "познавање рада на рачунару" ништа не говори. Шта то уствари значи? То је толико широка, односно апстрактна формулација да је немогуће провјерити.

- Ми смо планирали да уведемо ECDL стандард Европске уније који је управо везан за познавање рада на рачунару, то је оно што се у ЕУ сада тражи као квалификација - рекао је Рајчевић.

Велики број Јавних завода за запошљавање данас нуди могућност претраживања њихових база онлајн, како за незапослене тако и за послодавце. Такође, регистрацију нових незапослених или нових упражњених мјеста могуће је извршити путем Интернета. Употреба Интернета у циљу ефикаснијег усклађивања понуде и тражње на тржишту рада има и својих недостатака. Главни је у чињеници да Интерент, чак и у развијеним земљама, јошу вијек није доступан читавој популацији.

Друштвене мреже

Четвртина грађана БиХ највише посјећује страницу Google, па Yahoo,  најзанимљивије друштвена мрежа им је Facebook и страница за размјену видео-записа YouTube. Интерент странице за чет, према истраживањима, знају користити готово сви Интернет посјетиоци, док им је за скидање музике, филмова и књига још увијек потребна помоћ неког мало бољег познаваоца свјетске мреже.

Језици

Светосавска омладинска заједница организује курсеве језика, и то енглески, њемачки и италијански.

- Углавном нам долазе људи до 27 година у циљу свог усавршавања. Курсеви енглеског и њемачког су усклађени са осталим школама језика, јер они одавно постоје курсеви и генерално су у цијелој Европи усклађени. Курс траје два до три мјесеца и кошта 25 марака мјесечно. Код нас је за сваки курс поприличан број заинтересованих - казао је Жарко Јовановић из СОЗ-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.